Траг - корисне књиге, сајтови > Књиге

Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена

(1/3) > >>

Đorđo:
Владимир Дворниковић - карактерологија Југословена

http://www.4shared.com/office/1TdHLb5z/Vladimir_Dvornikovic_-_Karakte.html?

Не волим ову врсту "науке" али има добрих опсервација због којих је вреди прочитати

Небојша:
"...Ми се не можемо отети утиску неке нарочите импресивне живости која избија из целе слике. Сва та оштра, конвексна лица, и дубоке очи са јако истакнутим обрвама као да продиру у нас, као да нас испитивачки мотре или нешто говоре.... Вертикална линија доминира, све тежи некуд увис, високо усправно - пре свега сам висок стас ових горштака, па чак и сама висока ка темену зашиљена брахикефалска лобања! Све оштро, ћошкасто, наглашено: тип који се не угиба, не узмиче пред сударом, спреман на замах и одговор..."

Одломак из књиге који лепо описује супериорност динарске расе. :)

Đorđo:
Човек је геније, ретко користим тај епитет

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Đorđo  Децембар 30, 2013, 06:31:44 поподне ---Човек је геније, ретко користим тај епитет

--- Крај цитата ---

Дворниковић је у етнопсихологију ушао много дубље од Цвијића. Мислим да је ово његово дјело Карактерологија Југословена ремек-дјело.

Небојша:
"...Аналогије и конвергенције у староилирском, влашком, албанском и словенском људском медију могу се и у безброј историских и социјалних облика документовати. Да напоменемо само неке: стари Илири, као прави Динарци, фанатични су браниоци своје земље и слободе — Албанци исто - Југословени динарци исто.

Илири, чим су се научили легионарској ратној вештини, прво што чине — дижу устанак, Црногорци, Србијанци, Херцеговци, чим мало ослаби Турска, или су јој руке негде заузете, улучују прилику да и опет дођу до своје изгубљене слободе. Када су Турци закорачили на Балкан, ко једини даје озбиљног отпора и рве се више од сто година са азиским завојевачем? Балкански Динарци: Срби и Арбанаси! Савршенијег егземплара илирско-албанског стародинарског типа не можемо замислити од Ђорђа Кастриоте („Скендербега")..."

Скендербег



"...Али аналогија иде и даље. Ни Илири ни Југословени не освајају ван своје земље; они су најјачи у одбрани, на свом дому и огњишту. Више ратници него војници, они немају среће у ратовању ван своје отаџбине као ни у тежим „интернационалним заплетима". Једина експедиција средњевековних Срба да нападну непријатеља (Турке) далеко ван своје земље свршила се катастрофом (на Марици код Черномена 1371).
Једини случај у коме је један хрватски средњевековни владалац (краљ Звонимир) хтео да поведе неку војну операцију взн граница Хрватске, стао га је главе: био је убијен од побуњених Хрвата који нису хтели да се одвајају од жена и деце.

Али — када је требало у туђој служби, под туђим владаоцем пролити крв, и на некој најудаљенијој тачци ове Земље — и опет нико на свету није био бољи од Илира, Албанаца и једног великог дела Југословена! Паралелност је дубока и сама се собом намеће. Од илирских војника није било бољих спасилаца Римске империје, и то по свим кутовима Азије и Африке..."

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна