ДНК порекло > Српски ДНК пројекат

Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта

<< < (100/100)

Акса:
Овај род Удовичића из Брежђа код Мионице има исто порекла са Бражђанима-Дубљанима из Оглађеновца. За Бражђане се наводи да су живели у Брежђе и по том селу и добијају родовски надимак, a уз Бражђане звали су их и Дубљанима по Дубу из којег су дошли у Брежђе. Бражђани су потомци те удовице и потичу од та четири сина које наводе Удовичићи и Бражђани у Оглађеновцу. Једина новост је што Удовичићи наводе да су се доселили из Брекова. Бреково је смештено југоисточно од Дуба у данашњој општини Ариља. Село Бреково је вероватно било етапна станица и указује којим правцем су се кретали из Мораче преко Брекова у Дуб код Б. Баште и из Дуба у разна друга места. 

--- Цитат ---Бражђани и Дубљани: Прво су се доселили у село Бражђани и Дубљани, који су сви од 4 брата, досељени из морачке нахије у Црној Гори, управо управо од манастира Мораче, у другој половини 17. века. Кад су се ове 4 породице доселиле, оне су под одобрњу сеоског спахија заузела места ранијих породица, које су се пре тог времена спустиле негде у шабачку нахију. Бражђана и Дубљана има 65 кућа и славе Алимпијевдан.
--- Крај цитата ---

Удовичићи:
Брежђе, Мионица; УДОВИЧИЋИ (МИЛОШЕВИЋИ, САВИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ, ЂОРЂЕВИЋИ, МИЛАДИНОВИЋИ, ЈОЦОВИЋИ, ЖИВАНОВИЋИ и МИЛИНКОВИЋИ) - пред крај 17. века доселила се у ово село из села Брекова у Старом Влаху, преко границе, некаква удовица са своја 4 сина и засновала данашње село. Удовица је избегла крвнику и ”да јој се синови не би истријебили” јер јој је муж погинуо у освети брата. За удовицу се прича да је била пример чедности, вредноће и карактера и да се прво населила у опустошеном Домазету, на месту где је стара попова кућа била. Најстаријег сина, удовица и суседни сељаци звали су Ћолом те је по њему и назват крај овог села - Ћоловац. Горе набројане породице су поглавито у Ћоловцу и око Реке, на обема обалама, где су сви у селу познати под општим именом - Удовичићи. Удовичића има растурених по овој области и даље; овде их је 22 куће и славе Св. Алимпија.
Мионица (село); Петровић и Миловановић (2 к.) су из суседног Бријежђа, сишли после деобе у селу на своја ранија имања, славе Алимпијевдан.
Варошица Мионица; Драгићевић, (1 к.) Досељен из Бријежђа као ковач, слави Алимпијевдан.
Паштрић, Мионица; Рудић (1 к.) из Бријежђа из породице Удовичића, дошао жени на имање, славе Алимпијевдан.
Попадић, Мионица; Арсенијевић (1 к.) је од Удовичића из Бријежђа, дошао жени на имање, славе Алимпијевдан.
Ракари, Мионица; Николић (1 к.) је из Бријежђа и дошао жени на имање, слави Алимпијевдан.
Варошица Лајковац; Хаџић, (1 к.) је од Филиповића из Бријежђа, слави Алимпијевдан и Никољдан.
Лајковац (село), Лајковац: Митровићи ( к. ?) потичу из Брежђа. Славе Алимпијевдан.
Стублине, Обреновац; Радивојевић (1 к.) После 1827. године, Бријежђе у Колубари, Алимпијевдан

укупно: 30 кућа

Има још један род који може бити истог порекла са Бурмазима, Бражђанима и другима. Род је познат као Мајиновићи-Мајић по селу у којем живе или Лазаревићи или као Врлобашани. Шта има заједничко овај род и шта се подудара са Бурмазима и др.?

Старије порекло: Морача, места у којем су се населили или у којем су бројни то су Мајиновићи и Миличиница, у околним селима живе Бражђани и Удовичићи, дакле живе у истој области. И једни и други славе Св. Алимпија . Време досељавања се поклапа друга половина 17. в. или крајем 17. века. Једино што изостаје, а то је неки запис о заједничком сродству или етапна станица преко којег су места доселили у Мајиновиће.

Мајиновић, Ваљево; Мићићи, Милутиновићи, Павловићи, Вујићи, Митровићи и Лазаревићи: Пред први аустријски рат доселили су се из Роваца у Морачи три породице данашњих Врлобашана а од њих су поменуте породице. Прво се се населили у Мајиновићи а у Врлобаш су, осим Лазаревића, прешли пред Кочину Крајину, њих 31 кућа и славе Алимпијевдан.
Мајиновић, Ваљево; Радивојевићи (2 k.), предак се призетио у Ћириће од породице Лазаревића, славе Алимпијевдан.
Балиновић, Ваљево; Митровић (1 к.), из Мајиновића, па је примио презиме Ђурђевића, а слави Св. Алимпија и Св. Јована.
Дивци, Ваљево; Стојковићи (4 к.) предак се призетио у овом селу после 1820. године. Доселио се из Мајиновића, од породице Лазаревића, славе Св. Алимпија.
Дивци, Ваљево; Ђокић (1 к.), призетио се и доселио из Мајиновића и слави Св. Алимпија.
Лукавац, Ваљево; Леонтијевићи (2 к.) су сишли из Мајиновића из ове области, славе Алимпијевдан. У једну од три постојеће куће призетио се Леонтијевић (1 к.) из Сандаља и он слави Никољдан и Алимпијевдан.
Бровић, Обреновац; Ковачевићи (4 к.) Друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
Врело, Уб; Станчић (1 к.) Друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
Руклада, УБ; Стакић, (1 к.) После 1827. године, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
Миличиница, Ваљево; Перићи, Јевремовићи, Миловановићи (Лазаревићи и Максимовићи), Кејићи и Алексићи: На имање Црнчевића врло рано су прешли данашњи Перићи из Мајиновића, села ове области, од тамошњих Лазаревића. На почетку 18. века дошла су два брата Лазаревића, један се призетио у Црнчевиће и други се поред њега населио. Од првога су Перићи *, који су примили славу Црнчевића (Ђурђевдан) а од другог све остале побројане фамилије, укупно их је 22 куће, остали славе Алимпијевдан.
* Из Перића је породица Митар (Мајић) Миличинац. И данас на северној страни села је његов гроб, који се доста добро очувао, што је велика реткост код наших сељака у чувању старине.
Трстеница, Обреновац; Живановићи (4 к.) Прва половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Алимпијевдан.
Стубленица, УБ; Глишић (1 к.) После 1827. године, Миличиница-Подгорина, Алимпијевдан.

укупно: 74 кућа

Марко Луковић:

--- Цитат: Вучина  Март 06, 2015, 05:41:20 поподне ---Нормално је да буде тако, док се не докаже супротно.

Иначе мене интересује порекло Ћалова, јер се у једну руку тиче мене. Наиме, моја баба по мајци се презива Луковић из Хоћевинског краја код Пљеваља. Ја сам се вртио у круг око тог презимена доста дуго, и ништа конкретно нијесам нашао осим да су се доселили у село Какмужи на обронцима Љубишње прије више од 200 година и одатле селили по околним селима. Ујак је скоро нашао папир међу књигама, који је стар тридесетак година, на коме је записао родослов које му је његов ђед, отац моје бабе испричао. Задњи предак кога је навео био је Новица Ћалов коме је жена била Анђа Луковић. Због чега је његов син узео презиме Луковић умјесто Ћалов није познато. Ову причу је послије и баба потрдила, рекавши да се сјећа да јој је отац причао да потичу од Ћалова. Иако сваки пут кад сам је питао, знала је само како јој се ђед звао. Иначе слава моје бабе, тачније Луковића је Свети Георгије, или како баба вели Свети Ђорђије односно Ђурђевдан, 6. маја. То је вјероватно и слава Ћалова, јер по казивању бабиног оца, они су одувијек славили ту славу. Иначе знамо и да је дробњачка слава Ђурђевдан, па је то још једна веза ка Дробњаку.

Виђећу са ујаком, па ако буде могао и шћео да се тестира. Да се то потврди или опвргне, јер већ имају резултати Радовића и Вемића који припадају Милошевићима.

--- Крај цитата ---

Поздрав пријатељу. Разумем да је овај пост из 2015. године, али надам се да ћеш прочитати. Знаш ли које годиште је био Новица Ћалов или Анђа Луковић? О којем периоду се ради? Ми смо Луковићи али смо из Шљивовице са Златибора па хватам попречне везе :)

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна