Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2480349 пута)

Ван мреже Урош Лукић

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7480 послато: Фебруар 11, 2020, 05:11:40 поподне »
Поштовање, хвала вама на коментару.
У књизи Рачани кроз векове - књига II на страни 109, приказано је одређен број лица из Злодола, који се презивају Вукосављевић(Радован, Марко, Милован, Василије). У истој књизи, само на страни 124 се изјашњавају као Лукић. За дробњаке сам добио информацију од људи који, показало се нису довољно упућени( вероватно су због славе помислили).
Поздрав!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7481 послато: Фебруар 12, 2020, 03:51:15 поподне »
Милић, Аранђеловдан, Кушиљево, Свилајинац, J2b-M205>Y22059

Милићи су пореклом из околине Зајечара, а старије презиме гласило је Цветковић. Златан можда има детаљније информације о пореклу.

Фали маркер 458, па није сигурно коме је Милић најближи, али по свему судећи упада у групу Y22063. Интересантно да поседује неке мутације као и Петровић из Шкаљара, али сумњам у њихову ближу везу. Од географски ближих породица могу бити занимљиви Миловановићи из околине Кнића, који такође славе Аранђеловдан. Савет за Милића је свакако тестирање СНП-а Y22063 преко YSEQ.

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7482 послато: Фебруар 12, 2020, 04:03:08 поподне »
Према подацима иницијатора овог теста, ради се о следећем роду:
Коновци (15 к., Св. Арханђео). Досељени су из околине Зајечара.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7483 послато: Фебруар 12, 2020, 05:55:36 поподне »
Милићевић, Ђурђиц, Гостиница, Ужице, E-V13>Z5017>CTS9320>Z38456

Најближе поклапање има са Мандићем из Томингаја у општини Грачац (22/23) и Стојановићем из Јошанице код Жагубице (21/23).
Поседује повишену вредност DYS390=25 коју има још пар припадника ове гране на пројекту.

Љубомир Павловић је у свом раду о Ужичкој Црној Гори забележио следеће о овој породици:
Милићевићи су протерана хајдучка породица из Пилице, не каже се колико кућа, славе Ђурђиц.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7484 послато: Фебруар 12, 2020, 06:17:47 поподне »
Лекић, Аранђеловдан, Краље, Андријевица, E-V13>Z1057>PH1246>BY14151

Припада роду Васојевића. Ово је трећи до сада тестирани Лекић. Од Лекића из Широких Њива код Прокупља се разликује на 2 од 23 маркера, а од Лекића из Алабане код Блаца се разликује на чак 5 од 23 маркера.
Тестирани поседује две специфичне вредности за овај род:
DYS385b=19 - модална вредност је 18, а повишену вредност има још само Милошевић из Берана
DYS533=13 - модална вредност је 12, а повишену вредност нема ниједан други до сада тестирани Васојевић

Лекићи су огранак Делетића из Лијеве Ријеке који су грана Рајевића-Дабетића.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7485 послато: Фебруар 13, 2020, 02:17:52 поподне »
Арсенијевић, Ђурђевдан, Баљковац, Крагујевац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од специфичних вредности издвајају се 15 на 456, затим 29 на 389ii и на крају 23 на 570, тако да Арсенијевић нема ближих поклапања.

За Арсенијевиће се у литератури каже:

Досељени у периоду од 1737 до 1767. године:

Бојанићи (Бојанићи, Вукомановићи, Јаковљевићи, Павловићи, Антонијевићи, Арсенијевићи, Јанковићи, Љубисављевићи, Мијаиловићи, Раденковићи, Благојевићи, Вукосављевићи, Гавриловићи, Гмитровићи, Ђурђевићи и Максимовићи), Дробњаци у Црној Гори, Ђурђевдан.

https://www.poreklo.rs/2015/03/19/poreklo-prezimena-selo-baljkovac-pivara-kragujevac/

Може се рећи да је предање о пореклу из Дробњака потврђено. Од рода Бојанића из Баљковца потиче наш чувени глумац Драгомир Бојанић Гидра.
« Последња измена: Фебруар 13, 2020, 02:45:15 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7486 послато: Фебруар 14, 2020, 04:34:04 поподне »
Станковић, Ђурђевдан, Доброселица, Чајетина

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има прилично модални хаплотип за овај род.

Тестирани је навео да су по предању пореклом из Дробњака, што је и генетски потврђено. Међутим, навео је да су по том истом предању раније носили презиме Калабић, а Калабићи у Дробњаку би требало да су огранак Трепчана који су I2-PH908.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7487 послато: Фебруар 14, 2020, 07:22:59 поподне »
Поповић, Ђурђиц, Ужице

Припада хаплогрупи T1a-Y11151. Од Јаневског из Врутока код Гостивара се разликује на свега једном од 23 упоредива маркера, на маркеру 533 где је разлика двострука (модална вредност је 12 и има је Јаневски) док Поповић има 10.

Тестирани је у упитнику навео да су по предању пореклом из Црне Горе или Херцеговине, што је узевши у обзир недостатак било каквих иоле блиских поклапања у тим крајевима практично немогуће. Како је Поповићу на овом броју маркера доста близак Јаневски из Маћедоније, даље порекло треба тражити у јужнијим крајевима.

Уколико неко има било какве податке о овој породици било би корисно да их напише, јер ако је заиста у питању градска ужичка породица која има доста често презиме ништа се више у овом тренутку не може рећи, јер у том случају упитник који је тестирани попунио не пружа никакву помоћ.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7488 послато: Фебруар 19, 2020, 06:29:33 поподне »
Шкипић, Василијевдан, Прислоница, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Према Радомиру Илићу, Шкипићи спадају у старији слој становништва, досељен у 18. веку. На тефтеру чибука из 1823, најстаријем документу који помиње већи број појединаца у Прислоници у 19. веку, јављају се Стеван Шкипић и Јован Шкипић. Каже се да су Шкипићи дошли „из Херцеговине“.

Ретку славу Василијевдан, као и 19 од 23 упоредива маркера у хаплотипу, Шкипић дели са Томовићем (Горњи Дубац, Лучани), па су сада сврстани у исти род у Табели. Тестирани Томовићи својевремено је навео породично предање према ком породица потиче "из Гацка", као и да им је раније презиме било Милинковић. Д. Петровић и Љ. Никић у својој књизи "Горњи Дубац" пак кажу да су Томовићи дошли у кућу Сретеновића (фамилије која је пореклом од Ђуђа и више је нема у селу) док би пореклом требало да су од "преко Јавора изнад Ивањице", при чему им је предак дошао почетком 20. века.

Веома близак хаплотип имају још два тестирана појединца који славе Василијевдан – Вуковић из Дебеље код Нове Вароши и један са Истраживања Херцеговине (општина Требиње). Међутим, ова двојица поседују вредност 19 на DYS448, односно припадају грани Динарик Југ. Тестирање СНП-ова може дати одговор на питање о евентуалној повезаности ових породица.   
« Последња измена: Фебруар 19, 2020, 06:40:12 поподне Селаковић »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7489 послато: Фебруар 19, 2020, 06:49:40 поподне »
Урошевић, Митровдан, Доња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY153008, роду А у Табели Српског ДНК пројекта.

Према Радомиру Илићу, Урошевићи су старином из Сјенице, одакле су дошли преко Муртенице. Ова селидба могла је падати у сам крај 17. века, и Урошевићи би могли бити не само најстарија породица у Доњој Трепчи већ и у читавом крају. Овде бих додао да је и само патронимско презиме интересантно – име Урош ја не сретох готово нигде у пописима и дефтерима са подручја Западне Србије у 19. и 18. веку. Стога мислим да је презиме релативно старо за појмове уже Србије.

Врло је интересантно, зато, да су Урошевићу најближи тестирани Божовићи из Придворице код Зубин Потока. Као што знамо, и Божовићи помињу западне крајеве као смер из ког су дошли (Бихор и Пештер). Захваљујући СНП тестирању Божовића сада знамо и дубљу подграну динарика којој припадају Урошевићи. Мишљења сам да они, сви скупа, потичу од староседелаца Рашке области (у ширем смислу).

Од Урошевића је била и „баба“ Вишња, мати нашег Кнеза Милоша I.


Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7490 послато: Фебруар 20, 2020, 12:00:08 пре подне »
Овде бих додао да је и само патронимско презиме интересантно – име Урош ја не сретох готово нигде у пописима и дефтерима са подручја Западне Србије у 19. и 18. веку. Стога мислим да је презиме релативно старо за појмове уже Србије.

било је у употреби име "Урош" у 18. и 19. веку , мада се ретко давало у то време али постојало је

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7491 послато: Фебруар 21, 2020, 11:29:40 пре подне »
Жепинић, Аранђеловдан, Јавор, Шековићи

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Уврштен је у табели Српског ДНК пројекта у род A, због карактеристичне вредности 448=18. Такође има карактеристичну нижу вредност 570=17.  Нема потпуна поклапања у оквиру овог рода. Од оних из рода А најближи му је Дошен из околине Госпића, са којим има две разлике (једна двострука) на упоредива 23 маркера.

По речима тестираног, даљим пореклом су из Крнова између Никшића и Шавника. За сада се ово предање не може потврдити због недостатка генетске везе у тим крајева.

Жепинић је код Yseq-а позитивно тестиран на Y56203.


Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7492 послато: Фебруар 21, 2020, 12:53:15 поподне »
Жепинић, Аранђеловдан, Јавор, Шековићи

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Уврштен је у табели Српског ДНК пројекта у род A, због карактеристичне вредности 448=18. Такође има карактеристичну нижу вредност 570=17.  Нема потпуна поклапања у оквиру овог рода. Од оних из рода А најближи му је Дошен из околине Госпића, са којим има две разлике (једна двострука) на упоредива 23 маркера.

По речима тестираног, даљим пореклом су из Крнова између Никшића и Шавника. За сада се ово предање не може потврдити због недостатка генетске везе у тим крајева.

Жепинић је код Yseq-а позитивно тестиран на Y56203.
 

Kakav je to rod A? Zar nije DYS 448=18 iskljucivo vezano za Ozrinice?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7493 послато: Фебруар 21, 2020, 01:05:24 поподне »
 

Kakav je to rod A? Zar nije DYS 448=18 iskljucivo vezano za Ozrinice?

Род А у оквиру хаплогрупе Y56203. Озринићи су PH908*.

« Последња измена: Фебруар 21, 2020, 01:32:23 поподне Милош »

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7494 послато: Фебруар 23, 2020, 01:05:10 поподне »
Отић, Ђурђевдан, Ђурђево, Жабаљ

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. На 17 маркера има потпуно поклапање са Попадићем и Рељићем из околине Пријепоља (обојица славе Ђурђевдан). На 23 маркера нема пуних поклапања, а најлижи му је Дујаковић из Врбника код Книна (разликују се на једном од 23 упоредива маркера).

Тестирани је навео да су пореклом од Скадра, од племена Хота, што је вероватно само повезивање на основу презимена. Нисам успео да пронађем ништа о Отићима у Ђурђеву, па ако неко нешто зна - нека напише.
« Последња измена: Фебруар 23, 2020, 01:06:43 поподне Зрно »
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7495 послато: Фебруар 23, 2020, 01:14:48 поподне »
Отић, Ђурђевдан, Ђурђево, Жабаљ

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. На 17 маркера има потпуно поклапање са Попадићем и Рељићем из околине Пријепоља (обојица славе Ђурђевдан). На 23 маркера нема пуних поклапања, а најлижи му је Дујаковић из Врбника код Книна (разликују се на једном од 23 упоредива маркера).

Тестирани је навео да су пореклом од Скадра, од племена Хота, што је вероватно само повезивање на основу презимена. Нисам успео да пронађем ништа о Отићима у Ђурђеву, па ако неко нешто зна - нека напише.

Иако је вероватно у питању повезивање на основу сличног имена, резултат делује занимљиво због оних "Куча" из околине Пријепоља и због Бубића P109, који су наводно старином из Хота. Случајно или не, међу муслиманима из Босанске Крајине постоје Хотићи I1-P109 (23andMe).

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7496 послато: Фебруар 23, 2020, 07:01:23 поподне »
Отић, Ђурђевдан, Ђурђево, Жабаљ

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. На 17 маркера има потпуно поклапање са Попадићем и Рељићем из околине Пријепоља (обојица славе Ђурђевдан). На 23 маркера нема пуних поклапања, а најлижи му је Дујаковић из Врбника код Книна (разликују се на једном од 23 упоредива маркера).

Тестирани је навео да су пореклом од Скадра, од племена Хота, што је вероватно само повезивање на основу презимена. Нисам успео да пронађем ништа о Отићима у Ђурђеву, па ако неко нешто зна - нека напише.
На списку са именима и презименима оснивача Ђурђева, које је основано 1800-те, када су Срби из Темерина иселили због тога што га је Комора продала грофу Шандору Сечењу који је почео насељавати Маџаре из Провинцијала нема презимена Отић. На мустерлистама Шајкашког батаљона из 1819. за које немам податке за Ђурђево у осталим местима Шајкашке нема Отића, а презиме се не помиње у ранијим мустерлистама, што ће рећи да Отићи извесно нису били међу оснивачким породицама Ђурђева а исто тако га нису населили из неког од оближњих шајкашких места, узевши у обзир да се презиме тамо не помиње (под условом да су га тада носили).

1833. се у тужби општине Жабаљ којој је припадало Ђурђево помиње трговац стоком Тимотије Отић, док се у Шајкашу 1830. помиње учитељ Кирил Отић.

Од Отића из Ђурђева је познати новинар и аутор култне емисије Петказање Бора Отић.


« Последња измена: Фебруар 23, 2020, 07:09:45 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7497 послато: Фебруар 23, 2020, 09:46:35 поподне »
Јеличић, Никољдан, Борковићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 439=12, 389II=32, 576=17. Најближи на пројекту су му Рунић из Ведрог Поља код Петровца, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера и Бркић из Борковића, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Сви деле карактеристичне маркере, као и славу Никољдан. Могуће да им је близак и Поповић из Бискупије, који има исте карактеристике, али и неке своје специфичности. Такође слави Никољдан.

Надам се да ће неко написати нешто више о Јеличићима из Борковића.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7498 послато: Фебруар 23, 2020, 09:53:01 поподне »
Јеличић, Никољдан, Борковићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 439=12, 389II=32, 576=17. Најближи на пројекту су му Рунић из Ведрог Поља код Петровца, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера и Бркић из Борковића, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Сви деле карактеристичне маркере, као и славу Никољдан. Могуће да им је близак и Поповић из Бискупије, који има исте карактеристике, али и неке своје специфичности. Такође слави Никољдан.

Надам се да ће неко написати нешто више о Јеличићима из Борковића.

Постоје и Јеличићи који славе св.Николу има доста у околини Бања Луке, Приједора, у Крајини па и у околини Ужица.
Јеличића има и у Требижату и Почитељу (Чапљина), Подбору, Маглицама, Плочи и Лугу (Прозор). Јеличићи у Почитељу су из Требижата у југоисточној Херцеговини, одакле их је „преселио ага“ око 1850. године (59:252). У Подбору (код Горњег Вакуфа) су старосједиоци. У остала мјеста досељавали су из Подбора. У Маглице се Јеличић „стално настанио код Ђулагина Брига око 1860.“, а у Луг је дошао 1918. године (79:72.83.120). Има их настањених и у Мостару. Јеличићи (п) помињу се у Љубомиру (Требиње). Историјски извори помињу Авакума Јеличића калуђера манастира Добрићево (код Билеће) који се родио 1737. године у Љубомиру код Требиња (126:335). Извор за херцеговачке Јеличиће је књига Ристо Милићевића – Херцеговачка презимена (Београд, 2005).
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7499 послато: Фебруар 23, 2020, 10:21:39 поподне »
Јеличић, Никољдан, Борковићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 439=12, 389II=32, 576=17. Најближи на пројекту су му Рунић из Ведрог Поља код Петровца, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера и Бркић из Борковића, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Сви деле карактеристичне маркере, као и славу Никољдан. Могуће да им је близак и Поповић из Бискупије, који има исте карактеристике, али и неке своје специфичности. Такође слави Никољдан.

Надам се да ће неко написати нешто више о Јеличићима из Борковића.

Овим резултатом смо вероватно добили профил крајишког рода Кондић-Јеличић. У Крајини су им сродни још Зецови и Вукашиновићи. Јеличиће је Карановић сврстао у досељенике "с југа", а у Поуње су доселили са Змијања, тако да не чуде ова поклапања. Није сигурно да ли је старије презиме рода гласило Кондић, или управо Јеличић. Владислав Скарић је писао о потенцијалној вези са Кондићима из Старог Влаха. То је по свему судећи била претпоставка на основу истог презимена, пошто се ни славе не поклапају. Под утиском Скарићевог писања, Васо Кондић је можда изнео теорију о пореклу овог рода од Ужица. Ваљало би наћи оригинални запис тог предања. По њему, миграциони правац гласи: Ужице - Змијање - Поуње.

Један огранак Јелачића се крајем 18. века преселио у Лику (околина Госпића, Доњег Лапца и Грачаца). Одатле неки касније прелазе у Бјелајско Поље (околина Петровца). Кондићи су иначе стара светеничка породица.

Васо Кондић

https://www.zapadnisrbi.com/zasluzni-srbi/knjizevnost/669-vaso-kondic