Аутор Тема: Исправке и допуна НиПС за ужички крај  (Прочитано 12172 пута)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #20 послато: Март 09, 2018, 03:25:27 поподне »
Пријани

Ђуричићи у Пријанима (Бранешци) потичу од Ђурице који је рођен у првој половини 18. века, имао је четири сина: Стевана, Степана, Мијаила и Богдана, крајем 18. века било их је укупно 14 мушких глава у три куће. После српских устанака остало их је у Пријанима три куће: Деспота  Степановог (прозвали се Нинчићи); Спасоја Јовановог унука од Стевана (прозвали се Џамбићи); и кућа Сима Миловановог унука од Стевана у којој је живео са браћом, остали Ђуричићи су се иселили или погинули за време устанака, могли би се потражити према реткој крсној слави Лазаревој Суботи

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #21 послато: Мај 01, 2018, 05:47:14 поподне »
Шљивовица

Тијанићи у Шљивовици су потомци Јока и Николе Тијанића из Пиве, Љ. Мићић је грешком навео да су из Мораче пошто су обојица хајдуковали у Морачи пре него што су се доселили у Шљивовицу. Рођени су обојица негде око 1800. Јоко се доселио 1839. а Никола 1851. или 1849. Славе св. Јована

Владисављевићи су потомци Владислава Шапоњића који се средином 19. века доселио из Шапоња код Нове Вароши, славе св. Стевана

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #22 послато: Мај 17, 2018, 10:22:10 поподне »
Стапари

Стапарци (Синђићи, Перишићи, Гашићи, Станишићи) имају заједничког претка Станоја који је рођен на почетку 18. века (постоји могућност да се његов отац звао Ивко али то није извесно). Станоје је имао 4 сина: Митра, Сима, Николу и Марка. Станојеви унуци за које се зна:
-од Митра: Периша, Пано/Пајо/Бајо, Станиша и Станимир
-од Сима: Лука и Илија
-од Николе: Гаврило, Цвијо, Ђоко и Веселин
-од Марка се не зна како су се звала деца

после српских устанака у селу су остали:
-Периша Митров (од њега су Перишићи)
-Станиша Митров (од њега су Станишићи)
-Гаврило Николин (од њега су Гашићи) и
-Веселин Николин (од њега су Синђићи)

Периша и Станиша су се у тефтерима писали и као Митровићи, а Гаврило и Веселин су вероватно рано остали без оца Николе па су их прозвали Синђићи по мајци Синђи.

Љ. Павловић наводи да су пореклом Кучи Дрекаловићи, дошли заједно са Јанковићима и Лазићима из Биоске, једно време били у Колашину и преко Диваца око 1740. дошли у Стапаре. Славе св. Николу

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #23 послато: Мај 22, 2018, 06:56:35 поподне »
Рожанство

Из књиге Добривоја Борчића - Рожанство - запис о покољењима":

"Мићићи су фамилија настањена у јужном делу села, изнад реке Приштавице и пута који води за Сирогојно и Љубиш. Славе Јовањдан (20. јануар) и сахрањују се у Ристановића гробље. Пореклом су од Пиве, из Бањана. Бежећи од Турака, бројна фамилија Мићића, у првој половини 18. века, населила се у златиборско село Мачкат. Узнемиравани од Турака из Ужица, а после убиства једног од браће, они се крајем 18. века селе код рођака Лакетића у Горњу Морачу, у место Телеч До. Након обзнане Султанових хатишерифа 1793. и 1794. године, према којим су хришћани у Београдском пашалуку добили одређене повластице и ограничену аутономију, створили су се повољнији услови за мирнији живот у Србији. Неизмирени рачуни са ужичким Турцима вратили су Мићиће на Златибор у време организованих припрема за подизање устанка. Док су били одсутни, њихово имање у Мачкату запосели су Бумбашири, односно данашњи Стојановићи. Како је доста слободне земље било у Рожанству то су Мићићи ново станиште пронашли у овом селу. "

У наставку се прелази на конкретан родослов Мићића, који сам виђао и на неким другим местима и за који мислим да није добро сложен у првим генерацијама.

Према мојим сазнањима и претпоставкама највероватнија верзија родослова Мићића из Рожанства иде овако: родоначелник Мића (рођен у првој половини 18. века) је имао три сина: Милутина, Алексу и Стевана (мислим да је Стеван тај брат који је убијен од стране Турака). Отац сердара Јована Мићића се звао Гаврило, он је по предању син Стевана, али по мени је вероватније да је син Алексе пошто је један Гаврило син Алексе живео крајем 18. века у одвојеној кући до Ристановића.

Мићићи су по предању имали слугу Радосава. Радосав би требао бити негде генерација ближа Мићи него његовим синовима. Забележена су две његова сина: старији Илија и млађи Петар. Они су се прибратили Мићићима и по Петру су се његови потомци прозвали Мићићи-Пециловићи.

После устанака у Рожанству су остале две куће Мићића: Обрада Алексиног (са два брата, Матијом и Николом, то су прави Мићићи) и друга Петра Радосављевог (то су прибраћени Мићићи-Пециловићи).

Ово је засада по мени највероватнији родослов Мићића из Рожанства, мада није 100% сигурно пошто још увек фале неке "коцкице"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #24 послато: Мај 22, 2018, 07:34:25 поподне »
Хвала ти, Ђорђе, на овим подацима.

Према ономе што се прича у Селаковићима, жена Ђура Селака (који је син Радивоја - Рака Селака, од кога потичу Горњи Селаци у Кремнима) била је рођена сестра жене Гаврила Мићића. Њих две су може бити биле од Ристановића? Тако је Ђуров син Јован Селак био кремански кмет, јер му је брат од тетке био сердар Јован Мићић.

С друге стране, брат Јована Мићића, Петар, требало би да је био пашеног са Милошем Обреновићем, тј. њих двојица били су ожењени двема сестрама, од срезојевичких Вукомановића.

Има ту доста непоузданих података, али надам се да ћеш ти донети нове сазнања, попут ових која си нам пренео.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #25 послато: Јун 12, 2018, 10:37:09 поподне »
Шљивовица

Зорзићи су део једног рода који се доста намножио и раселио по западној Србији. Матица тог рода је била у Шљивовици у време пре устанака против Турака, што значи да није тачно оно што су писали Љ. Павловић и Љ. Мићић који су матицу стављали у Кремна. Заједнички предак се звао Петар и био је рођен почетком 18.века. Најстарији Петров син се звао Јанко и населио се у Кремна у део села који се зове Стрмац и од њега су Јанковићи у Кремнима. У Шљивовици је остао Петров син Ђорђе и од њега су Зорзићи. Петар је имао још два сина у Шљивовици: Павла и Гаврила али нисам још установио где су се они иселили са потомством. Ђорђе је имао четири сина: Стевана, Николу, Радоја и Радована. Овај род се доста намножио, било је и накнадних повратних миграција у Шљивовицу због којих нисам још направио добар родослов, за сада сам само установио да се Јефто Николин иселио у Буар и да су од њега Ђокићи у Буару. Када будем још нешто открио дописаћу пошто ћу се бавити још овим родом. По Љ. Павловићу требали би да су пореклом од Дробњака, славе Ђурђевдан

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #26 послато: Август 08, 2018, 07:18:25 поподне »
Гостиље

Родоначелник Митровића у Гостиљу је Митар Вуканов рођен у првој половини 18. века. Имао је четири сина: Арсенија, Стевана, Милију и Данила. Стеван је познати ратник из првог српског устанка "Стеван Бимбаша" и његови потомци се називају Дрндићи, а Милијини потомци се називају Јањићи. Није добро оно што је у монографији о Гостиљу наведено за те прве генерације Митровића. По Љ. Мићићу су дошли из Пиве, славе Jовањдан.

Као један род са Митровићима Љ. Мићић и други аутори наведе Тановиће и Мијаиловиће. Најстарији познати предак Тановића је Саво који је имао три сина: Алексу, Дамњана и Илију. После српских устанака у селу је остао само Атанасије син од Алексе и од њега потичу Тановићи. Није могуће конкретно их повезати у родослову са Митровићима. Највероватније ми делује да је Саво био брат од Митра.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #27 послато: Август 25, 2018, 10:51:25 пре подне »
Рожанство и Равни


Радибратовићи су једна од  најстаријих фамилија на Златибору, доселили су се почетком 18. века или раније са Дурмитора, пореклом су од дробњачког племена. Један њихов део се у току 18. века оделио и одселио у Гојну Гору код Горњег Милановца. Веома су се намножили и разгранали па су поједини огранци добили званична и незванична нова презимена (званична Тодорић, Мијаиловић, Јосовић, Јосиповић, незванична Шупељевићи, Стевовићи, Џагићи, Милановићи, Лујовићи). У Рожанству су крајем 18. века живели у три куће, које се могу узети као три гране у родослову:

-прва кућа је Јосипова грана који је имао синове Јанка, Марка и Стевана. У следећем пасу Јанко је имао сина Митра(1787-); Марко Андрију, Тошу и Јована; а Стеван Сава, Мијаила (од њега су Мијаиловићи), Милоша, Луку и Давида.

-друга кућа је Павлова грана који је имао Ристивоја а Ристивој Петра, Николу(1775-), Јосипа(1780-) и Ђоку(1793-)

-трећа кућа је Василијева (можда је био Павлов син?) грана који је имао Мијаила, Ђока и Петронија. Ђоко и Петроније су се почетком 19. века одселили у Равни и по мајци Тодори су прозвани Тодорићи, док се Мијаило иселио негде другде или није оставио потомство.

Пишем све ово јер сам видео да неки који су радили родослов за Радибратовиће нису добро могли да одреде међусобне релације у тим првим генерацијама.

Такође постоји проблематика у вези тога да ли су Вилотијевићи род са Радибратовићима или не. Не могу се повезати у родослову, и живели су одвојено од осталих Радибратовића, али је чињеница да су били у селу у 18. веку, да славе исту славу и да се сахрањују у исто гробље па бих рекао да је већи степен вероватноће да јесу род. Крајем 18. века су у једној кући живели браћа Вилотије и Андрија, синови Ивана. Од Вилотија су Вилотијевићи а од Андријиног сина Борисава су Борчићи.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #28 послато: Август 25, 2018, 02:10:56 поподне »
Ђорђо, зна ли се коју "малу" славу (преславеу, прекаду) славе Радибратовићи у Рожанству? Нисам успео да пронађем тај податак у књизи Добривоја Борчића.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #29 послато: Август 25, 2018, 03:15:03 поподне »
Ако сазнам јавићу, али су сигурно Дробњаци

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #30 послато: Август 25, 2018, 04:24:49 поподне »
Ако сазнам јавићу, али су сигурно Дробњаци

Да, знам да су Дробњаци, има и тестираних ...
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #31 послато: Август 25, 2018, 04:39:36 поподне »
Рожанство и Равни


Радибратовићи су једна од  најстаријих фамилија на Златибору, доселили су се почетком 18. века или раније са Дурмитора, пореклом су од дробњачког племена. Један њихов део се у току 18. века оделио и одселио у Гојну Гору код Горњег Милановца. Веома су се намножили и разгранали па су поједини огранци добили званична и незванична нова презимена (званична Тодорић, Мијаиловић, Јосовић, Јосиповић, незванична Шупељевићи, Стевовићи, Џагићи, Милановићи, Лујовићи). У Рожанству су крајем 18. века живели у три куће, које се могу узети као три гране у родослову:

-прва кућа је Јосипова грана који је имао синове Јанка, Марка и Стевана. У следећем пасу Јанко је имао сина Митра(1787-); Марко Андрију, Тошу и Јована; а Стеван Сава, Мијаила (од њега су Мијаиловићи), Милоша, Луку и Давида.

-друга кућа је Павлова грана који је имао Ристивоја а Ристивој Петра, Николу(1775-), Јосипа(1780-) и Ђоку(1793-)

-трећа кућа је Василијева (можда је био Павлов син?) грана који је имао Мијаила, Ђока и Петронија. Ђоко и Петроније су се почетком 19. века одселили у Равни и по мајци Тодори су прозвани Тодорићи, док се Мијаило иселио негде другде или није оставио потомство.

Пишем све ово јер сам видео да неки који су радили родослов за Радибратовиће нису добро могли да одреде међусобне релације у тим првим генерацијама.

Такође постоји проблематика у вези тога да ли су Вилотијевићи род са Радибратовићима или не. Не могу се повезати у родослову, и живели су одвојено од осталих Радибратовића, али је чињеница да су били у селу у 18. веку, да славе исту славу и да се сахрањују у исто гробље па бих рекао да је већи степен вероватноће да јесу род. Крајем 18. века су у једној кући живели браћа Вилотије и Андрија, синови Ивана. Од Вилотија су Вилотијевићи а од Андријиног сина Борисава су Борчићи.
Ovi Vilotijevići bili moglo biti da su jednorodni sa Vilotićima iz Foče ?

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #32 послато: Август 25, 2018, 05:15:33 поподне »
Ovi Vilotijevići bili moglo biti da su jednorodni sa Vilotićima iz Foče ?

Тешко, пошто је Вилотије живео у Рожанству у другој половини 18. века

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #33 послато: Август 28, 2018, 03:09:17 поподне »
Рожанство

Недовићи су малобројна породица у Рожанству која је досељена још у 18. веку, славе Лучиндан. Старије презиме је вероватно било Делић пошто су се писали у неким тефтерима из 19. века као Делићи. Љубомир Мићић их уопште не спомиње у поглављу о Рожанству. Родоначелник Недовића је био Недо који је имао два сина: Милисава и Максима. Милисав је имао Јована, Антонија и Марка; а Максим Петра, Стевана и Обрада. Почетком 19. века Милисав се са својим синовима негде иселио, а у Рожанству су остали Петар , Стеван и Обрад. Обрад није имао мушких потмака и сви Недовићи у Рожанству потичу од Петра и Стевана. Увек су били малобројна фамилија од неколико кућа. Д. Борчић наводи да потичу из дробњачког засеока Скок, а др Раде Познановић да су вероватно негде из околине Дурмитора.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #34 послато: Септембар 03, 2018, 07:36:58 поподне »
Крајем 18. века била су 4 свештеника на Златибору: Андрија Степанов Поповић из Кремана, Митар Мијаилов Туцовић из Гостиља, и у Љубишу Смиљанићи Филип Милутинов и Никит Радулов. Све три породице спадају у најстарије породице досељене на Златибор и наставиле су да дају свештенике и током 19. века.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #35 послато: Септембар 08, 2018, 09:52:20 поподне »
Смиљанићи из Љубиша су дали још свештеника током 18. века:

Милутин Ђуров (убијен 1785)
Ђорђије (Георгије) Ђуров (умро око 1770), ктитор цркве у Сирогојну
Тома Јованов (можда умро негде у периоду 1792 - 1795)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #36 послато: Октобар 03, 2018, 04:42:57 поподне »


"Да се зна када би гладна година у Дробњацима у лето 7228. , и раселише се и одоше у доњу (земљу) сви Дробњаци листом у ужичку нахију..."

-стари српски записи и натписи књ. 5 стр 36
запис је датиран у 1720.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #37 послато: Октобар 05, 2018, 10:27:48 пре подне »
Жигале

Кнежевићи (Савићи) у Жигалима су потомци Саве Жигалца, они су у другој половини 18. века били наследни бератлијски кнезови кнежине Црне Горе. Др Жарко Шћепановић наводи да су пореклом из Премћана код Колашина, славе Ђурђиц. Сава је имао четири сина: Стевана (од њега су Кнежевићи, Иркићи и Савићи), Мијаила (од њега су Вермезовићи и Јовановићи), Митра и Гаврила. Крајем 18. века Мијаило, Митар и Гаврило су живели у суседном Бјелишу (данас део Бранежаца) , па су се кнез Митар и Гаврило негде иселили или им се угасила лоза а Мијаилови потомци су се у 1820-им вратили у Жигале.

Саво Жигалац је по предању први кнез кнежине Црне Горе из ове породице, после њега наследио га је прво његов син Мијаило. Др Радмила Тричковић сматра да је он био "Мика" који се наводи као један од три јамаца за рају ужичке нахије у 1749. мада треба имати резерву према томе. Негде између 1780. и 1794. Мијаило је умро и наследио га је његов рођени брат Митар (негде се наводи још и као Дмитар или Димитрије) и он је био кнез све до српских устанака.
« Последња измена: Октобар 05, 2018, 12:45:57 поподне НиколаВук »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #38 послато: Фебруар 03, 2019, 10:38:38 поподне »
Љубиш

Код Љ. Мићића у поглављу о Љубишу има грешка, Јоксимовићи и Цвјетићи су род са Жунићима, док Терзићи и Лазовићи вероватно нису род са Жунићима како је написано

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Исправке и допуна НиПС за ужички крај
« Одговор #39 послато: Децембар 07, 2019, 02:07:43 поподне »
Рожанство

Из књиге Добривоја Борчића - Рожанство - запис о покољењима":

"Мићићи су фамилија настањена у јужном делу села, изнад реке Приштавице и пута који води за Сирогојно и Љубиш. Славе Јовањдан (20. јануар) и сахрањују се у Ристановића гробље. Пореклом су од Пиве, из Бањана. Бежећи од Турака, бројна фамилија Мићића, у првој половини 18. века, населила се у златиборско село Мачкат. Узнемиравани од Турака из Ужица, а после убиства једног од браће, они се крајем 18. века селе код рођака Лакетића у Горњу Морачу, у место Телеч До. Након обзнане Султанових хатишерифа 1793. и 1794. године, према којим су хришћани у Београдском пашалуку добили одређене повластице и ограничену аутономију, створили су се повољнији услови за мирнији живот у Србији. Неизмирени рачуни са ужичким Турцима вратили су Мићиће на Златибор у време организованих припрема за подизање устанка. Док су били одсутни, њихово имање у Мачкату запосели су Бумбашири, односно данашњи Стојановићи. Како је доста слободне земље било у Рожанству то су Мићићи ново станиште пронашли у овом селу. "


Генетско тестирање Мићића је по мени оповргло овај и остале наводе из разних књига, будући да је потврђена сродност са Селаковићима из Кремана и запис који је оставио Миахило Живковић о причи о пореклу Мићића коју је чуо на некој слави :  "....Међу Селацима био је један неки Мића, имао је лијепу сестру. Једном Турчину западне за око и пољуби је у колу. Кажу ту Мића убије тога Турчина и побегне у Морачу. Доцније по дозволи Турака или кад се ствар заборавила он се врати. ..." . Иако је у питању шаблон о одбрани части сестре и убиству Турчина ово је једина прича која садржи мотив о пореклу од Селаковића из Кремана, а ДНК тест је несумњиво потврдио релативно блиско сродство.

Михаило Живковић у истом запису о Мићићима за Селаковиће каже следеће:  "Селаци су у Кремнима староседеоци. Шесторица су од ове фамилије ишла на Косово на Косовски бој на позив кнеза Лазара и нису се вратили". Овде се јавља шаблон косовског боја који највероватније није истинит, али је главни мотив приче да су Селаковићи староседеоци у Кремнима што је и моје мишљење. Селаковићи из Кремана по мени спадају у пар најстаријих породица у Кремнима а и међу најстарије на Златибору, које су могле бити у Кремнима пре 18. века. Поред степена разгранатости, прилог у томе иде и архаичност имена "Селак" које је на Златибору у 18. веку већ било ван употребе. Даље порекло рода је упитно будући да нема других тестираних са сличним хаплотиповима

Има неколико различитих записаних прича о пореклу Мићића по разним књигама. Љубомир Мићић који је обрађивао Златибор у оквиру "Насеља и порекла становништва" који је и сам потицао од тих Мићића и који се у другим случајевима показао као доста поуздан написао је кратко да су из Мораче. Други аутори су касније доносили много богатије описе са компликованијим фабулама и углавном им је заједничко да се истиче даље порекло из Пиве и да су им рођаци били Лакетићи у Морачи. То је сада ДНК тестирањем демантовано.