3. ДЕО
ХАПЛОГРУПА J-L70 НА БАЛКАНУ
Шта до сада знамо и шта можемо очекивати
На основу досадашњих тестирања, можемо закључити следеће:
- Хаплогрупа J-L70 је присутна на Балкану у огромном броју подграна.
- Иако се сматрало да су у питању само гране које су испод Ј-Z435, пронађени су Балканци и у другим гранама (Бугари/Грци).
- На простору бивше Југославије међу до сада тестираним особама имамо потврђене следеће гране: FTC15577, Z40772, Z2177 и FTA63696. Очекује се пораст броја потврђених грана.
- Што се археогенетских узорака тиче, имамо потврду да је J-L70 била присутна на Балкану у доба Римског царства (Узорак L15517). Ph2ter мапа овог узорка јасно говори да је реч о првој генерацији досељеника из Анадолије. Објављени рад и резултати археогенетских тестирања скелета из Виминацијума говоре о значајном присуству индивидуа које су дошле са истока и узорак L15517 треба посматрати у том контексту.
- Иако за горе поменути узорак немамо подгрупу (одређен је само као J-L70), сматра се да је највероватније испод Ј-Z435.
- Испод Ј-CTS3601 имамо два узорка из раног средњег века пронађена на територији Мађарске. У питању су индивидуе сахрањене у аварским гробовима, а према њиховим аутосомским резултатима вероватно су потомци балканских Романа који су се придружили Аварима или Словенима на начин који још увек није потпуно јасан. Маврикијев Стратегикон (Strategikon of Maurice) говори и о Романима који су пребегли Словенима/Аварима. Осим тога, говори о ратним заробљеницима који су након пуштања на слободу одлучили да наставе живот северно од Дунава, а ова два узорка из Мађарске лако би се могла уклопити у ту слику.
- Присуство огромног броја различитих подграна указује на изузетно дуго присуство L70 на овим просторима. Иако је најстарији пронађени узорак из римског периода, очекује се, посебно на југу Балкана, проналажење старијих узорака.
- Хаплогрупа L70, коју налазимо и међу Србима, могла је доћи из више праваца, али је несумњиво најлогичније претпоставити да су у питању потомци предсловенског становништва које се асимиловало у већински и доминантни словенски корпус. У том смислу, L70 није изузетак, а сличних случајева има много. Поред тога, не искључује се могућност да су неке гране дошле са Словенима, након што су њихови преци провели неко време у тим популацијама северно од Дунава.
- Не тако мали број Хрвата, тестираних преко 23andMe, а потврђених као L70, говори да су вероватно у питању потомци оних Романа који су се повукли ка Јадранским градовима и током векова се словенизирали. На нашем пројекту имамо Хрвата католика са острва Крк који припада овој хаплогрупи.
- Имамо поприличан број потврђених носилаца ове хаплогрупе међу Македонцима, који се глобално мало тестирају. До данас немамо ни једног дубље тестираног L70 Македонца.
- Међу Албанцима је углавном присутна у јужним и источним деловима Албаније.
- У Грчкој је највећа концентрација на западу.
- У Бугарској концентрација је у централној Бугарској, уз релативно мали број тестираних.
- У Румунији и Молдавији имамо специфичан случај. Само две дубље тестиране индивидуе и обе су ашкенског порекла.
- На основу изреченог, може се рећи да је данас епицентар ове хаплогрупе на Балкану у троуглу Охрид-Јањина-Валона и да се итекако може везати за романофоно становништво.
- Код Срба се примећује неколико кластера. Најлакше је уочити два, западни (Јовањштаци) са севера Републике Српске (БиХ) и источни (Никољштаци) из југоисточне Србије. Поред тога, на основу ограниченог броја маркера, можемо рећи да их има још неколико. Ту пре свега мислим на групу у Шумадији која се можда може довести у везу са групом у Македонији. Постоје снажне индикације да је група из западних крајева, поменути Јовањштаци (FTC15577), у блиској вези са недавно пронађеним средњовековним узорцима из околине Травника.
Шта можемо очекивати у наредном периоду:
Захваљујући најавама обимних археогенетичких истраживања која ће обухватити бројне центре, попут Сирмијума на пример, можемо очекивати појаву још L70 узорака из периода касне антике. Такође, како истраживања у Турској буду постајала интензивнија, а са нагласком на хетитском периоду, очекује се проналазак старијих L70 узорака. Све индикације указују да је извор ове хаплогрупе смештен у троуглу Турска - Јордан - северни Ирак. Један крак (Ј-Z435) се шири ка западу у бронзано доба. Да ли је био делом оне бронзанодопске миграције хаплогрупе Ј2 која је оставила свој траг на западном Балкану, остаје да се види, јер једина сигурна чињеница јесте да су Римљани допринели њеној великој дисперзији.
Надамо се да ће све до сада објављено помоћи особама које су тестиране, или ће се тек тестирати, а одређена им је хаплогрупа Ј-L70. Помоћи у смислу лакшег разумевања сопственог порекла по непрекинутој мушкој линији али и допринети лакшој одлуци да се подвргну тестовима на већем броју маркера.
