Суштина је управо у томе да рад оних који се могу подвести под "citizen science" буде уважен и прихваћен од стране званичне науке и то је она граница која ове истраживаче дели од оних који се могу подвести под "псеудо" префикс.
Суштина је јасна, али сам термин "грађанска наука" мене као обичног
грађанина који раније није чуо за термин citizen science није асоцирао на оно на шта заправо се односи. Прво помислих да је нека грешка у преводу и да се мисли на друштвену науку.
Можда је у српској научној заједници термин грађанске науке већ одомаћен и препознатљив, али у широј јавности још није. Зато мислим да треба пазити уколико се рад Друштва и Српски ДНК пројекат жели презентовати као "citizen science", да одговарајући превод термина не буде погрешно схваћен или подложан злоупотребама, као што је то био случај с појмом "аматер".
Нпр. израз community science је сасвим разумљив у САД и УК, где локалне заједнице узимају активно учешће у многим сферама живота, од судства, полиције, образовања, па на даље. Ми то не можемо превести као општинска наука, нити комунална наука, јер прво асоцира на локалну самоуправу, а друго на питања градске чистоће. Израз
заједница је исто доста непрецизан.
Волонтирање се код нас доживљава као добровољан, бесплатан рад, па ни израз научник-волонтер може бити погрешно схваћен.