Богавац, Лучиндан, Беране
Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Нема потпуних поклапања унутар самог рода, а по појединим вредностима маркера (18 на 458, 12 на 533), Богавци би можда могли бити унутар самог рода најближи Драшковићима и Шћепановићима.
У литератури, Богавци су се означавали као давнашњи исељеници из места Богутов До, где су насељени Влаховићи, један од огранака Ровачана Гојаковића. Влаховићи су их означавали као стариначко становништво Роваца које се иселило из Богутовог Дола, међутим на основу овог резултата биће да су ипак и Богавци прави Ровчани Гојаковићи.
Драган Богавац (Бијело Поље, 7. април 1980)
Прве фудбалске кораке начинио у ФК Брсково (1996—99), да би се потпуно афирмисао у пљеваљском Рудару (1999-2002).
Каријеру је наставио у београдској Црвеној звезди (2002—05), као звезда прелазног рока и велико појачање. Душан Савић, тада спортски директор Црвене звезде, на конференцији за штампу на којој је представљен Драган Богавац, без устезања је тврдио да је Звезда у „брзоногом Мојковчанину добила свог Мајкла Овена“. Међутим, није успевао да се, поред Пјановића, Пантелића и Жигића, избори за већу минутажу у екипи Црвене звезде.
Каријеру је наставио у немачким друголигашима Вакер Бургхаузен, ТуС 1911 Кобленц и Падерборн 07.
Брзо је стигао до А репрезентације Србије и Црне Горе, захваљујући наступу у младом тиму Југославије против Литваније када је постигао три гола. Уследио је позив за сениорску репрезентацију за коју је наступио само 17. априла 2002. против Литваније (4:1) у Смедереву.