Аутор Тема: Podrinje  (Прочитано 7252 пута)

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Podrinje
« послато: Август 11, 2017, 11:07:16 пре подне »
Nisam siguran da li je ovo pravo mesto za postavljanje - neka izvini moderacija ako sam pogrešio.

Interesuje me da li ovde ima članova koji su iz Podrinja. Pre svega bosansko podrinje, a može i istočno od reke Drine.
Dakle okolina Višegrada, Srebrenice, Zvornika i Bijeljine; odnosno Bajine Bašte, Ljubovije i M. Zvornika.

Zanimaju me najviše toponimija, etnologija, starine i arheologija ovog kraja, kao i podaci koji se ne mogu naći u literaturi ili teško pristupačna literatura o ovom kraju.

Zamolio bih sve iz ovog kraja ili one koji znaju nekog iz ovog kraja, da mi se jave ovde ili preko pp

Unapred hvala

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Podrinje
« Одговор #1 послато: Август 11, 2017, 11:51:45 пре подне »
Nisam siguran da li je ovo pravo mesto za postavljanje - neka izvini moderacija ako sam pogrešio.

Interesuje me da li ovde ima članova koji su iz Podrinja. Pre svega bosansko podrinje, a može i istočno od reke Drine.
Dakle okolina Višegrada, Srebrenice, Zvornika i Bijeljine; odnosno Bajine Bašte, Ljubovije i M. Zvornika.

Zanimaju me najviše toponimija, etnologija, starine i arheologija ovog kraja, kao i podaci koji se ne mogu naći u literaturi ili teško pristupačna literatura o ovom kraju.

Zamolio bih sve iz ovog kraja ili one koji znaju nekog iz ovog kraja, da mi se jave ovde ili preko pp

Unapred hvala

Фамилија мог деде по мајци је из околине Зворника у РС (село Снагово), што се тиче археологије, у току је ископавање рановизантијског и раносредњовековног српског утврђеног града на локалитету Орловине изнад Малог Зворника. Више информација о томе на следећем линку:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1068.0
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Podrinje
« Одговор #2 послато: Август 12, 2017, 05:39:51 поподне »
Фамилија мог деде по мајци је из околине Зворника у РС (село Снагово), што се тиче археологије, у току је ископавање рановизантијског и раносредњовековног српског утврђеног града на локалитету Орловине изнад Малог Зворника. Више информација о томе на следећем линку:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1068.0

Hvala na javljanu Nikola

Poznat mi je lokalitet Orlovine, vrlo zanimljiva i velika tvrdjava (kako sam čuo dva puta veća od Smedereva). Jedva čekam da Radičević objavi celokupno istraživanje.

Ван мреже Miroslav Erić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Podrinje
« Одговор #3 послато: Август 26, 2017, 07:46:23 пре подне »
Mislim da je Ljubomir Pavlović opisivao Podrinje sa istočne strane,pogledaj ima li šta u digitalizovanoj biblioteci portala poreklo...

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Podrinje
« Одговор #4 послато: Август 27, 2017, 01:51:51 поподне »
Mislim da je Ljubomir Pavlović opisivao Podrinje sa istočne strane,pogledaj ima li šta u digitalizovanoj biblioteci portala poreklo...

Jeste Lj. Pavlović je u Sokolskoj nahiji pisao o istočnom Podrinju (tj. o delu ist. podrinja) i to je prostor o kome ima bar to malo etnografske literature. Međutim, koliko je meni poznato ništa slično ne postoji za zapadno Podrinje. Značila bi mi literatura kao što je kod M. Perića obrađena Žepa samo za severniji kraj oko Srebrenice, Zvornika i Vlasenice.
Zbog toga sam se nadao da ću ovde naći nekoga iz tog kraja ko dobro poznaje toponimiju i starine...

Hvala na preporuci u svakom slučaju.

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Podrinje
« Одговор #5 послато: Новембар 09, 2017, 09:37:06 пре подне »

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Podrinje
« Одговор #6 послато: Новембар 09, 2017, 11:55:04 пре подне »
Dj. Beatovic, Bratunac i okolina

http://www.mediafire.com/file/t24yinub5u2zx9v/Dj.+Beatovic%2C+Bratunac+i+okolina+u+mojim+sjecanjima.pdf

Препоручујем да се прочита. На крају је "баналачки - дунђерски - мајсторски језик".

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Podrinje
« Одговор #7 послато: Новембар 10, 2017, 09:20:46 пре подне »
Препоручујем да се прочита. На крају је "баналачки - дунђерски - мајсторски језик".

Ima i ovde

https://www.scribd.com/document/53833947/Glasnik-Zemaljskog-muzeja-u-BiH-godina-12-knjiga-3-juli-decembar-1900

str. 587

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Podrinje
« Одговор #8 послато: Новембар 10, 2017, 10:14:50 поподне »
Познато је да је баналачки "језик" препун албанизама. Ја ћу издвојити неке које сам препознао из Беатовићевог рада:

-анеж, анити = јело, јести; од албанског глагола ha, са истим значењем (упор. облик другог лица множине презента и императив множине hani);
-баналица, банеж, банити = рука, радња, радити; можда од глагола bëj (радити), нарочито његовог облика bën, ban (нпр. Çka po ban? Шта радиш?)
-буке = хлеб, пшеница; албанско bukë = хлеб; буке каљско = јечам, зоб (албанско kalë = коњ, дакле "коњски хлеб или пшеница");
-букурлија, букурлијаш = црква, Бог; албанско bukur = лепо;
-буса = задњица; албанско bythë, исто значење;
-вајза = девојка; албанско vajzë, исто значење;
-ђавлад, ђавле, ђавлаш, ђавлица  = деца, дете, момак, цурица; можда од албанског djalë = дечак, дечко, момак;
-зот, зотска букурлија, зотски татрљан = Турчин, џамија, хоџа; албанско zot = господар, Господ;
-калица, каљац, каљче = кобила, коњ, ждребе; албанско kalë = коњ;
-каћуралице, каћурати  = очи, гледати; можда од албанског kaçurrel = коврџаво, мада не видим семантичку везу;
-лешица, лешац, лешце, лешица цкамна, лешац цкамни, лепце цкамно = овца, ован, јагње, коза, јарац, јаре; албанско lesh = вуна;
-мерити = красти; албанско merr, marr = узети;
-миша = месо; албанско mish, исто значење;
-морица, морица цкамна = бува, ваш; албанско morr = ваш;
-мутови = нечист; албанско mut = измет;
-руша = вино; албанско rrush = грожђе;
-ћем, ћемица, ћемче = пас, куја, штене; албанско qen = пас;
-ћивурати се = полно општити; можда од албанског глагола qij са истим значењем;
-фолињати = говорити, викати, певати; албанско flas = говорити, нарочито облик fol;
-шумно = добро, младо, лепо, весело, шумњак = господин; можда од албанског shumë = много, веома.

Приметио сам такође и неке турцизме, нпр. балтија = секира, ђаур = хришћанин, кардаш = брат, согањ = лук, туз = со...
« Последња измена: Новембар 10, 2017, 10:24:13 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Podrinje
« Одговор #9 послато: Новембар 11, 2017, 08:45:41 пре подне »
këqyrë - гледати

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Podrinje
« Одговор #10 послато: Новембар 11, 2017, 09:15:28 пре подне »
këqyrë - гледати

Браво!  :) Ово значење у савременом албанском је "прегледати, испитивати".
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Podrinje
« Одговор #11 послато: Новембар 12, 2017, 08:45:15 пре подне »
Хвала Ханибалу на постављању овог линка на текст Луке Грђића, нисам га прије имао прилике прочитати.

Не знам како објаснити ову везу баналачког и албанског, која евидентно постоји. Раније сам мислио да би баналачки могао бити повезан са бањашким (каравлашким) јер око Сребренице има и каравлашких села, међутим изгледа да није тако.

Из Грђићевог текста два су ми детаља привукла пажњу:

Први је објашњење мјештана откуд им баналачки језик, гдје кажу: "Чуо сам од мога ђеда, да нам је остао још од светог Томе" (Свети апостол Тома патрон дунђерски). Заиста св. Тома је светац заштитиник зидара (Архитектонски факултет у Београду га прославља као крсну славу), али не само зидара већ мајстора уопште: дрводеља, бачвара, колара, столара, ужара, бунарџија, калдрмџија...

Други навод је везан за старину Осаћана гдје се каже: "Осаћани су сви старосједиоци у Осату, те веле за се себе, да нико не памти да се која породица ту доселила."

Судећи по овом другом, Осаћани, слично азбуковичким старинцима би било становништво које је претходило струји херцеговачких досељеника у 18. и 19. вијеку.

Везано за ова два податка, треба поменути и једну тестирану породицу која би могла припадати овим старим Осаћанима, а то је породица Остојић из Срезојеваца код Такова која слави Томиндан. За Остојиће се каже:

"Остојићи, Филиповићи, Крсмановићи, Стојановићи. Они су један род и славе Томиндан. Пореклом су из Осата у Босни, из којих разлоге их зову „Осаћани“. Од Остојића је један недавно отишао у Теочин а један од Крсмановића, после деобе, у Враниће, на део који му се допао. Из Осата их је дошла неколицина, бежећи од турског насиља. Крсман је био мајстор."

Остојићи су тестирани као I1-M227, једна веома ријетка и специфична хаплогрупа и један прилично компактан род којем припадају и Бојовићи-Мараши из Мојстира код Тутина (славе Михољдан).

Бојовићи-Мараши су даљом старином из села Пријелога (Мојстириште) југозападно од Бијелог поља, које није далеко ни од средњовјековног Брскова,а у самом селу су остаци средњовјековног града Самограда. У том селу се помиње још у попису 1571. године Мараш Радичев, гдје је Мараш по свему судећи лично име. Иако је село православно и српско (наведена два попа), поред Мараша у селу живи и Љеш Николин. Ово би могло значити да је ту било неких претапања српско-арбанашких. (Мараш и Љеш су албанска имена)

Ово наводим због несумњиве генетичке везе између Осаћана Остојића и Мараша-Бојовића из Мојстира. Ово је нека, додуше танка веза, између Осата и крајева гдје је било мијешања српског и арбанашког елемента.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Podrinje
« Одговор #12 послато: Новембар 12, 2017, 09:20:48 пре подне »
Други навод је везан за старину Осаћана гдје се каже: "Осаћани су сви старосједиоци у Осату, те веле за се себе, да нико не памти да се која породица ту доселила."

Судећи по овом другом, Осаћани, слично азбуковичким старинцима би било становништво које је претходило струји херцеговачких досељеника у 18. и 19. вијеку.

Везано за ова два податка, треба поменути и једну тестирану породицу која би могла припадати овим старим Осаћанима, а то је породица Остојић из Срезојеваца код Такова која слави Томиндан. За Остојиће се каже:

"Остојићи, Филиповићи, Крсмановићи, Стојановићи. Они су један род и славе Томиндан. Пореклом су из Осата у Босни, из којих разлоге их зову „Осаћани“. Од Остојића је један недавно отишао у Теочин а један од Крсмановића, после деобе, у Враниће, на део који му се допао. Из Осата их је дошла неколицина, бежећи од турског насиља. Крсман је био мајстор."

Остојићи су тестирани као I1-M227, једна веома ријетка и специфична хаплогрупа и један прилично компактан род којем припадају и Бојовићи-Мараши из Мојстира код Тутина (славе Михољдан).

Бојовићи-Мараши су даљом старином из села Пријелога (Мојстириште) југозападно од Бијелог поља, које није далеко ни од средњовјековног Брскова,а у самом селу су остаци средњовјековног града Самограда. У том селу се помиње још у попису 1571. године Мараш Радичев, гдје је Мараш по свему судећи лично име. Иако је село православно и српско (наведена два попа), поред Мараша у селу живи и Љеш Николин. Ово би могло значити да је ту било неких претапања српско-арбанашких. (Мараш и Љеш су албанска имена)

Ово наводим због несумњиве генетичке везе између Осаћана Остојића и Мараша-Бојовића из Мојстира. Ово је нека, додуше танка веза, између Осата и крајева гдје је било мијешања српског и арбанашког елемента.

На 23andMe постоји презиме Калановић, J2b-M205. С обзиром да презиме није тако често, могли би бити у питању Калановићи из Јасенице, који су старином управо Осаћани.

"Боривоје М. Дробњаковић је уочио да у Јасеници Осаћани нису приметније утицали на састав становништва управо зато јер су долазили углавном појединачно, у танким млазевима, и припадају млађем слоју досељеника. По свему судећи, најранији досељеници из Осата у Јасеницу су Калановићи (друго презиме Стефановићи) у Страгарима. Они су у ово село дошли пре Првог српског устанка, јер је из историјских сведочанстава познато да су у њему учествовали. Дошао је њихов предак који је био качар и радио по Гружи. По већ избледелом породичном сећању, како је записао Дробњаковић, Калановићи мисле да су се доселили из Босне, али не знају тачно из кога места. Сачували су и памћење да су тада неки њихови сродници отишли ​​у околину Новог Сада, а неки у околину Крушевца. За Калановићима су из Осата у Страгарима убрзо дошли и Бојићи, звани Осаћани, а после њих, четрдесетих година прошлог века, и Станковићи, који знају да су из Босне, али нису сигурни да ли потичу из Осата."

« Последња измена: Новембар 12, 2017, 09:24:18 пре подне Небојша »

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Podrinje
« Одговор #13 послато: Новембар 12, 2017, 05:36:02 поподне »
Banalački govor je interesantan zbog posebnosti Osata u odnosu na druge krajeve, naročito Ludmer. Jedni druge nazivaju čak i pogrdnim nadimcima Rogonje (po narodnoj nošnji - kapa roga, još jedna osobenost) i Guše (Gušavost - endemična bolest na ovim prostorima).
Sami toponimi Ludmer i Osat zvuče dosta arhaično i staro, pored mnogih etimologija radi se o dosta starim toponimima koji su nastali ubrzo nakon slovenskog naseljavanja ili čak pre.


Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: Podrinje
« Одговор #14 послато: Новембар 12, 2017, 10:59:48 поподне »
Симо,како си дошао до податка о Марашу Радичевом из 1571? Који је попис у питању и да ли ,можда, имаш имформацију да ли је село Пријелоге обухваћено још неким ранијим или каснијим пописом? Иначе,као што је раније већ писано,Мараше из Пријелога су раселили бегови Ћоровићи око 1700 год и насељени су у Мојстир код Тутина. Врло би ми било важно да дођем до пописа из тог периода јер се у предању мојстирских Мараша спомињу три брата која су се ту доселила...Мартин,Панто и Бојо. Присутно је и предање да се Мартин доселио са два сина Пантом и Бојом. Занимљиво је да  данас у Мојстиру имамо Пантовиће ,Бојовиће и Марашевиће, док Лутовац у свом делу помиње и Мартиновиће(њих сада у Мојстиру нема). У предходним порукама сам такође написао да су и мој отац и деда и прадеда били мајстори...да ли је то случајност или је то поред генетске везе још нека веза са Остојићем,не знам?

симо

  • Гост
Одг: Podrinje
« Одговор #15 послато: Новембар 13, 2017, 11:29:46 пре подне »
Симо,како си дошао до податка о Марашу Радичевом из 1571? Који је попис у питању и да ли ,можда, имаш имформацију да ли је село Пријелоге обухваћено још неким ранијим или каснијим пописом?

Мараш Радичев је пописан у селу Пријелоге у Опширном попису Призренског санџака из 1571, који је преведен и објављен 2010. године.

Не знам да ли су Пријелоге обухваћани још неким објављеним пописом. Нисам провјеравао. Треба провјерити Скадарски из 1485. године и пописе на турском у форми регистра из 1530. године. Такође не знам да ли је могао бити обухваћен пописом Босанског санџака из 1468. године.

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Podrinje
« Одговор #16 послато: Новембар 13, 2017, 04:57:19 поподне »
Мараш Радичев је пописан у селу Пријелоге у Опширном попису Призренског санџака из 1571, који је преведен и објављен 2010. године.

Evo popisa kome treba

https://www.scribd.com/document/111992955/Prizrenski-Sandzak

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Podrinje
« Одговор #17 послато: Новембар 15, 2017, 09:26:25 пре подне »
Još jedna knjiga o Osatu koju je Amicus postavio na forumu Knjige/Moja kolekcija

https://www.scribd.com/doc/45845050/Sto-Godina-Crkve-u-Crvici-i-Razvoj-Duhovnog-Zivota-u-Osatu

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Podrinje
« Одговор #18 послато: Мај 15, 2019, 09:39:51 пре подне »
Нисам сигуран дал отварати нову тему па ћу овдје написати, а уредник нек премјести ако сам погријешио.
 Читајући објаве других запазих један топоним село Рујиште на Косову и Метохији. Исти топоним се јавља код Вишеграда, али неби то било ништа необично да није и Косово Поље поред Вишеграда. Ово написах можда укаже на неку одређену миграцију.
« Последња измена: Мај 15, 2019, 01:13:05 поподне Amicus »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Podrinje
« Одговор #19 послато: Мај 15, 2019, 03:36:53 поподне »
Нисам сигуран дал отварати нову тему па ћу овдје написати, а уредник нек премјести ако сам погријешио.
 Читајући објаве других запазих један топоним село Рујиште на Косову и Метохији. Исти топоним се јавља код Вишеграда, али неби то било ништа необично да није и Косово Поље поред Вишеграда. Ово написах можда укаже на неку одређену миграцију.
Пошто није цјеловито Амицус је обрисао дио поруке, а можда је битно баш за то презиме па нек форумаши потраже презиме народног хероја из села Рујиште...

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Podrinje
« Одговор #20 послато: Мај 18, 2019, 09:43:29 пре подне »
Река Сапна код Зворника источне падине Мајевице.У 14и 15.веку ту су боравили и Саси рудари из Сребренице и из Олова,Брскова,рудари из Средње Босне,али и трговци из Дубровника.Неки су рудари Саси овде остали на реци Сапни,посрбљени у селу Сапна,где су остали као занатлије.Ту су по реци Сапни њих неколико копача,и Срба и Саса прозвани Шапоње,од Зворника одлазе према Требињу,Попово поље.Одатле из Попова одлазе према Полимљу,Бјело поље,Корита,где су се населили крајем 16века.Једно братство одатле одлази у 17веку у Далмацију а једни одлазе у Стари Влах,село Комарани.Од тих Шапоња са реке Сапне су моји Шапоњићи код Нове Вароши,хаплотип Y51867рудари Саси,којих је било много у 15веку у околини Зворника.

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Podrinje
« Одговор #21 послато: Јул 19, 2019, 09:53:21 пре подне »
Нисам сигуран дал отварати нову тему па ћу овдје написати, а уредник нек премјести ако сам погријешио.
 Читајући објаве других запазих један топоним село Рујиште на Косову и Метохији. Исти топоним се јавља код Вишеграда, али неби то било ништа необично да није и Косово Поље поред Вишеграда. Ово написах можда укаже на неку одређену миграцију.

Veoma zanimljivo. Inace taj kraj je pun starih toponima, čak i onih paganskih.

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Podrinje
« Одговор #22 послато: Јул 19, 2019, 09:54:36 пре подне »
Река Сапна код Зворника источне падине Мајевице.У 14и 15.веку ту су боравили и Саси рудари из Сребренице и из Олова,Брскова,рудари из Средње Босне,али и трговци из Дубровника.Неки су рудари Саси овде остали на реци Сапни,посрбљени у селу Сапна,где су остали као занатлије.Ту су по реци Сапни њих неколико копача,и Срба и Саса прозвани Шапоње,од Зворника одлазе према Требињу,Попово поље.Одатле из Попова одлазе према Полимљу,Бјело поље,Корита,где су се населили крајем 16века.Једно братство одатле одлази у 17веку у Далмацију а једни одлазе у Стари Влах,село Комарани.Од тих Шапоња са реке Сапне су моји Шапоњићи код Нове Вароши,хаплотип Y51867рудари Саси,којих је било много у 15веку у околини Зворника.

Da li je reč o porodičnom predanju ili ima neke potvrde u popisuma, dokumentima itd ?

Ван мреже Хаџи Мирослав Ерић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Podrinje
« Одговор #23 послато: Јул 22, 2019, 02:50:38 поподне »
О свему што те занима о подрињу од Бијељине до Сребренице везано за археологију и ископавања информације ти може дати Рајко Аврамовић, археолог у пензији из Зворника.
Поздрав. :)

На мрежи Дуле Гуслар

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Podrinje
« Одговор #24 послато: Јул 22, 2019, 11:28:41 поподне »
И ја истражујем исту проблематику, али конкретно за подручје Сребренице. Озбиљнијих и цјеловитих истраживања није било ни у једној области, ни етнографија, ни археологија, ни лингвистика. Мене највише занима (топ)ономастика. Оно што знам јесте да је о топониму Осат писао Видан Николић у једном свом раду који је публикован у његовој књизи Nomen est omen. О топониму Лудмер писао је Александар Лома и тај његов рад објављен је у једном од бројева часописа Српски језик. Могло би се провјерити тачно у ком броју. У једној књизи о рударству у БиХ наишао сам на тумачење неколика топонима из околине Сребренице у свјетлу рударске терминологије, за села Сасе, Шпат итд. У свом магистарском раду Говор села Обади у босанском Подрињу, који је публикован у Српском дијалектолошком зборнику, Милорад Симић пописује (топ)ониме тога села, али без тумачења. Постоји монографија о селу Црни Врх у Осату, коју досад нисам прочитао, али мислим да је прилично озбиљно урађена. Ту су и књиге Цветка Стојкановића о црвичкој цркви, солунским добровољцима овога краја, злочинима над Србима у Другом свјетском рату и сл. Постоји књига Драгише Милосављевића о осаћанској архитектури, стручна монографија. Има неколико зборника радова о археолошким темама, прије свега о налазиштима у Скеланима, али и у Сасама итд. Ту су и неколика зборника о Осату генерално, с различитим темама, али превасходно се тичу страдања у 20. вијеку. Ипак, пажљивијем и заинтересованом читаоцу и то може користити. Не треба одбацити ни часопис Monumenta Srebrenica, који издаје неки институт из Тузле, а то можеш наћи на интернету у цјелости. Муслимани су писали понешто о Сребреници у даљој прошлости, али нисам баш детаљно упућен у то. Ту је и књига Десанке Којић Ковачевић о средњовјековној Сребреници, историографска монографија. Ту је претежно ријеч о дубровачкој колонији у Сребреници у 14. и 15. вијеку. Отприлике, то је оно што знам и чега сам се у тренутку сјетио. И да, књига свештеника Жељка Теофиловића Православље у Сребреници. Онда, рад Миленка Филиповића о прошлости Епархије зворничко-тузланске. Ако имаш више информација о било чему од овога у вези са Сребреницом, јави се, као и ако ти треба нешто детаљније о овоме реченом. Иначе, живим у Сребреници, па ако још нешто могу помоћи, пиши. Свако добро!