Аутор Тема: I2-PH908>FT14506>Y56203  (Прочитано 30585 пута)

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #180 послато: Август 24, 2018, 11:52:07 пре подне »
Генетичка потврда би могуће била 557=17, само што би се она односила на постојање српског племена Никшића још у старој постојбини, као и очување племенског имена. То јесте заиста храбра претпоставка, али мислим да није немогућа. Облици имена под којима се на сјеверу јављају сјеверносрпски Нижичи (Nikiki, Nidkike) заиста веома подсјећа на облик Никшићи. По њима је названа и једна област у Саксонији.
 https://books.google.ba/books?id=mg3quTaiUoUC&pg=PA21&dq=nidkike&hl=bs&sa=X&ved=0ahUKEwjDj7nMtIXdAhVDDCwKHafED6oQ6AEIJzAA#v=onepage&q=nidkike&f=false

 Из овог племенског имена је вјероватно настало и њемачко презиме Ниче, јер је оно измјењен облик од презимена Nitschke. Један Nitschke из Њемачке ми се скоро појавио на СТР поклапањима, контактирао сам га, на маркерима 448 и 449 има вриједности 20 и 31. И њемачка етимологија за ово презиме  је словенска, чак наводе да је скраћено од имена Никола ( мада је име Никола хришћанско па ово и нема логике)

Nietzsche: A variant of Nietsch, Nietsche, ultimately from Nikolaus (“Nicholas”), influenced by Slavic languages.

Ево тих података из украјинског архива који се односе на Требјешане у Одеси:

"...что они уроженцы Сербской Провинции, называемой Никшичи, коих предки в позапрошедшем столетии от угнетения Оттоманскою Портою оставя свое отечество перешли под протекцию Венецианской Республики и по распоряжения тамошняго Начальства занимаясь храбрыми и общеполезными подвигами, отличили себя в военных делах, и за то Народы Никшичи вознаграждены чинами и другими преимуществами и привиллегиями, что все ознаменовано в Венецианских актах."

"...Марка Антония Юстиниана 1688го года, что бывшие в Турецком подданстве народы Никсичи по собственному их желанию приняты в подданство Республики Венецианской со всеми преимуществами и правами, коими Приморияне пользуются."

"...Джюстина Больду 1756 года, что храбрый и верный народ Никсичи изъявил склонность перейти в подданство Республики, но по заключении мира остался по прежнему под Турецким владением"
« Последња измена: Август 24, 2018, 11:54:48 пре подне симо »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #181 послато: Август 24, 2018, 12:27:36 поподне »


Ево тих података из украјинског архива који се односе на Требјешане у Одеси:

"...что они уроженцы Сербской Провинции, называемой Никшичи, коих предки в позапрошедшем столетии от угнетения Оттоманскою Портою оставя свое отечество перешли под протекцию Венецианской Республики и по распоряжения тамошняго Начальства занимаясь храбрыми и общеполезными подвигами, отличили себя в военных делах, и за то Народы Никшичи вознаграждены чинами и другими преимуществами и привиллегиями, что все ознаменовано в Венецианских актах."

"...Марка Антония Юстиниана 1688го года, что бывшие в Турецком подданстве народы Никсичи по собственному их желанию приняты в подданство Республики Венецианской со всеми преимуществами и правами, коими Приморияне пользуются."

"...Джюстина Больду 1756 года, что храбрый и верный народ Никсичи изъявил склонность перейти в подданство Республики, но по заключении мира остался по прежнему под Турецким владением"
Ово су каснији помени из Одесе, из 19. века
Pretplatnici srpski čitaoci iz Odese naručili su primerak svoje knjige 1842. godine. Bili su to redom obrazovani ljudi koju je privukla narodna tradicija Hercegovaca koji su se inače, naselili početkom 19. veka na ruskoj nenastanjenoj zemlji. Sudbinu tih Srba u Odesi i okolini, čitali su intelektualci Odeski: Platon Aleks. Simonović "statski savetnik i kavalir", Ivan Dragićević - Nikšić štabs-kapitan, Solovjek profesor, Nikolaj Murzakević profesor i sekretar Odeskog društva istoriji i drevnosti i Matej Lučić trgovac.[14] Po toj knjizi, proizilazi da su stigli izbegli Srbi Trebješani u Odesu 6. oktobra 1804. godine lađama. Njih je po pozivu naselio guverner Rišeljev najpre u samoj Odesi. U Odeskoj varoši Moldovanki su se skrasili, gde su načinili konake. Pomogao im je svojim vezama tamošnji ugledni građanin Luka Ljesar Crnogorac, bogati i uvaženi trgovac. Neki od njih dobili su od ruskog cara, dan hoda "ležeću" zemlju od 12.000 "desetina zemlje", od Odese, na sever. Tu su u "Slaveno-serbskom selu" ili "Srpskom selu", pored kuća podigli 1807. godine pravoslavnu crkvu. Hram je bio "posvećen" 1815. godine, prazniku Sv. jevanđeliste Luke. Kada je 1789. godine stradala pravoslavna crkva tokom rata na Trebjesi, spašene su neke dragocenosti. Ostale su iste godinama u Risnu, a njihov čuvar kapetan se nije odazvao traženju Boška Bućića iz Odese, da budu odnete u Rusiju, i pripadnu pomenutoj crkvi Sv. Luke. Međutim nisu to dozvolili preostali Trebjesani u Hercegovini, misleći da će im trebati za novi hram kada ga budu podigli.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0#%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%9E%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B8
« Последња измена: Август 24, 2018, 12:33:11 поподне ДушанВучко »

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #182 послато: Август 24, 2018, 12:36:02 поподне »
Ово је слика обновљене цркве св. Луке у селу Сербка код Одесе, гдје су се населили Никшићи.



А човјек са бијелом брадом десно је једна од посљедњих Никшића из Одесе, чувар кључа цркве св.Луке и иначе живописан лик Леонид Донатович Симонович-Никшич  :) У руци држи стару црногорску капу са четири С.





Слике старог гробља Никшића у Сербки, Одеса:







Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #183 послато: Август 24, 2018, 12:46:00 поподне »
А човјек са бијелом брадом десно је једна од посљедњих Никшића из Одесе, чувар кључа цркве св.Луке и иначе живописан лик Леонид Донатович Симонович-Никшич  :) У руци држи стару црногорску капу са четири С.
Личи ми на ћала  ;D  Свака част Симо , покушавао сам фотографију цркве управо да нађем...Али оно је стварно занимљива претпоставка уколико би сам назив био из периода пре досељавања...(тј. континуитет тог назива)
« Последња измена: Август 24, 2018, 12:54:00 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #184 послато: Август 24, 2018, 01:05:13 поподне »
Генетичка потврда би могуће била 557=17, само што би се она односила на постојање српског племена Никшића још у старој постојбини, као и очување племенског имена. То јесте заиста храбра претпоставка, али мислим да није немогућа. Облици имена под којима се на сјеверу јављају сјеверносрпски Нижичи (Nikiki, Nidkike) заиста веома подсјећа на облик Никшићи. По њима је названа и једна област у Саксонији.
 https://books.google.ba/books?id=mg3quTaiUoUC&pg=PA21&dq=nidkike&hl=bs&sa=X&ved=0ahUKEwjDj7nMtIXdAhVDDCwKHafED6oQ6AEIJzAA#v=onepage&q=nidkike&f=false

 Из овог племенског имена је вјероватно настало и њемачко презиме Ниче, јер је оно измјењен облик од презимена Nitschke. Један Nitschke из Њемачке ми се скоро појавио на СТР поклапањима, контактирао сам га, на маркерима 448 и 449 има вриједности 20 и 31. И њемачка етимологија за ово презиме  је словенска, чак наводе да је скраћено од имена Никола ( мада је име Никола хришћанско па ово и нема логике)
Фридрих Ниче је иначе и рођен у Саксонији
Friedrich Wilhelm Nietzsche
15 October 1844
Röcken, Province of Saxony
Село Рикен је у општини Лицен, поред реке Зале
« Последња измена: Август 24, 2018, 01:09:29 поподне ДушанВучко »

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #185 послато: Август 24, 2018, 01:31:57 поподне »
Фридрих Ниче је иначе и рођен у Саксонији
Friedrich Wilhelm Nietzsche
15 October 1844
Röcken, Province of Saxony
Село Рикен је у општини Лицен, поред реке Зале

Невезано за причу о Никшићима и Нижићима, треба рећи да је сам Фридрих Ниче био свјестан словенског поријекла своје породице и често је то истицао у писмима. Иако је писао о њима као пољском племству, очигледно је да су они били Лужички Срби. Најстарије мјесто поријекла његове породице је град Burkau западно од Будишина. Ту је у 16. вијеку живио његов најстарији предак.

https://www.geni.com/people/Elias-Nietzsche/6000000022924486438

Пошто се то подручје једно вријеме налазило под Пољацима, није искључено да је породица тад добила пољско племство грба Радван ( том грбу је занимљиво припадао и Достојевски). Сам Ниче је писао:

"Meine Vorfahren waren polnische Edelleute (Niëzky); es scheint, dass der Typus gut erhalten ist, trotz dreier deutschen "Mütter"."

Занимљиво је да су неки од кључних појединаца њемачке културе, даљим поријеклом заправо Словени: Ниче, Лутер, Лајбниц. Још само недостају Гете и Ман.  :)

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #186 послато: Август 24, 2018, 01:47:23 поподне »
Два аутора која су се независно бавила Ничеовим поријеклом дошла су дио истих закључака о лужичкосрпским коријенима.

Hans von Müller wrote down the story of the legend and his results in a private manuscript between 1935 and 1937. The manuscript was published for the first time in 2002.

Max Oehler also published an article about this in 1937/1938 (see article on Oehler). Whereas one should remain sceptical about Oehler, who was a devote Nazi, Hans von Müller's text is clearly not written in favour of some Nazi ideology. But Oehler's and Müller's results are essentially identical, Oehler only gives three more ancestors: Mattheß’ father Hans Nitzsche, born c. 1620–1630; Hans’ father Elias Nitzsche, born c. 1600; and Elias’ father, name unknown, born c. 1570, all in Burkau. Both Oehler and Müller did not exclude a Slavic origin of the family; however, Müller suggests Sorbian rather than Polish origin.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #187 послато: Август 24, 2018, 02:56:21 поподне »
Генетичка потврда би могуће била 557=17, само што би се она односила на постојање српског племена Никшића још у старој постојбини, као и очување племенског имена. То јесте заиста храбра претпоставка, али мислим да није немогућа. Облици имена под којима се на сјеверу јављају сјеверносрпски Нижичи (Nikiki, Nidkike) заиста веома подсјећа на облик Никшићи. По њима је названа и једна област у Саксонији.
 https://books.google.ba/books?id=mg3quTaiUoUC&pg=PA21&dq=nidkike&hl=bs&sa=X&ved=0ahUKEwjDj7nMtIXdAhVDDCwKHafED6oQ6AEIJzAA#v=onepage&q=nidkike&f=false

 Из овог племенског имена је вјероватно настало и њемачко презиме Ниче, јер је оно измјењен облик од презимена Nitschke. Један Nitschke из Њемачке ми се скоро појавио на СТР поклапањима, контактирао сам га, на маркерима 448 и 449 има вриједности 20 и 31. И њемачка етимологија за ово презиме  је словенска, чак наводе да је скраћено од имена Никола ( мада је име Никола хришћанско па ово и нема логике)

Nietzsche: A variant of Nietsch, Nietsche, ultimately from Nikolaus (“Nicholas”), influenced by Slavic languages.


Иако је мала шанса, овај Nitschke би и поред маркера DYS448=20, могао бити и PH908. Била би то сензација да су Никшићи уствари Нижићи. Невски калкулатор им даје већу старост него што им предање каже.

Мени етимологија Нижића вуче ка томе да се ради о племену које је било у низији или ниже од других околних племена. Нижи- нижићи, ниски- нискићи... можда је дошло до метатезе "ск" у "кс". Не знам да ли лингвистика подржава овакво тумачење.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #188 послато: Август 24, 2018, 03:25:06 поподне »
Иако је мала шанса, овај Nitschke би и поред маркера DYS448=20, могао бити и PH908. Била би то сензација да су Никшићи уствари Нижићи. Невски калкулатор им даје већу старост него што им предање каже.

Овај Нијемац Динарац Ничке као најстаријег познатог претка наводи Johann Adolph Immanuel Nitzschke, b. 1774, d. 1838
https://www.geni.com/people/Johann-Nitzschke/6000000010333043090

А он је опет рођен у мјесту Jüterbog, Brandenburg, Germany, југозападно од Берлина, на граници са Саксонијом, у непосредној близини племенске територије Нижича која се по изворима простирала са лијеве обале Лабе од Торгауа до Витенберга. Ни Буркау одакле су преци Ничеа није далеко. Можда постоји веза,а можда је, како то често бива, све само производ случајности.

При томе ово читање "Нижичи" је само руско читање имена племена. Назив племена се у оригиналним изворима јавља у сљедећим облицима: Nizizi, Nikiki, Nidkike, Niciza, Slavorum Nizizi nominata.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #189 послато: Септембар 16, 2018, 10:00:20 пре подне »
https://www.yfull.com/tree/I-Y134578/

TMRCA је на максималних 1000 год. Мени су рачунали 5 приватних, а Рабреновићу 7. Као што се у info-y може видети, рачуница показује 1002 године до најстаријег претка. Као и раније што сам писао, мислим да ће се још ту мењати ствари и да је ово неки максимум. Да би се рашчистле ствари око TMRCA, потребна су бар још два BigY у будућности. Иначе TMRCA за целу Y56203 није овим резултатом померен.
« Последња измена: Септембар 16, 2018, 10:05:15 пре подне Милош »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #190 послато: Септембар 20, 2018, 09:16:01 пре подне »
Рабреновић има 6 приватних СНП-ова:

Y155682
BY101388
Y155695
Y155710
Y155688
Y155717

У анализи су користили један "неименовани" СНП. Његова позиција би требала бити hg38 20323506 C to G.

Кандидоваћу их код Yseqa.

Испод Y56203, које дели са мном, су СНП-ови:

Y134578
Y134603
Y134611
 Y134585
BY49469
BY8728/FGC51403
« Последња измена: Септембар 20, 2018, 09:23:31 пре подне Милош »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #191 послато: Октобар 21, 2018, 09:46:21 поподне »

Слажем се да је резултат Чалакића из Радманића значајан за Y56203 род у Крајини. Западно од Врбаса, чини ми се да смо имали само Џаиће на Банији и Дошене у Лици.

Да, ако причамо о општем роду Y56203. Иначе обојица су DYS448=18, што по мом мишљењу чине посебну грану унутар Y56203. Тако да је Чакалић први, од општег рода Y56203>DYS481=30>DYS448=19, који углавном славе Никољдан :) Иначе и овај род се може можда поделити на основу маркерка DYS439. Једну групу би чинили они са вредношћу 13: Краљевић, Видаковић, двојица са славом Никољдан из олине Мостара и Чалакић. Другу групу би чинили они са вредношћу 14: Полић и хумска властела са огранцима око Чваљине и Стоца.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #192 послато: Октобар 21, 2018, 10:11:23 поподне »
Да, ако причамо о општем роду Y56203. Иначе обојица су DYS448=18, што по мом мишљењу чине посебну грану унутар Y56203. Тако да је Чакалић први, од општег рода Y56203>DYS481=30>DYS448=19, који углавном славе Никољдан :) Иначе и овај род се може можда поделити на основу маркерка DYS439. Једну групу би чинили они са вредношћу 13: Краљевић, Видаковић, двојица са славом Никољдан из олине Мостара и Чалакић. Другу групу би чинили они са вредношћу 14: Полић и хумска властела са огранцима око Чваљине и Стоца.

Да, ови са DYS448=18 су свакако посебан род, а добро си примјетио и групу са повишеним 439. Њих чини ми се има и међу херцеговачким католицима.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #193 послато: Октобар 21, 2018, 11:02:25 поподне »
Да, ови са DYS448=18 су свакако посебан род, а добро си примјетио и групу са повишеним 439. Њих чини ми се има и међу херцеговачким католицима.

Од католика са DYS439=14 је само Комадина. Он има DYS391=31.

За сада на пројекту има 42 тестирана који припадају Y56203. Од тога 21 Тарски Никшићи, 21 општи род. Можда је за поделу између ова два рода стабилнији маркер DYS643. С обзиром на оволики број припадника рода, чуди ме овако мали број BigY резултата, с тим да је и Рабреновић поклон.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #194 послато: Октобар 21, 2018, 11:12:00 поподне »
Од католика са DYS439=14 је само Комадина. Он има DYS391=31.

Имају још и Јасак, Соса, Шкарић.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #195 послато: Октобар 21, 2018, 11:33:42 поподне »
Имају још и Јасак, Соса, Шкарић.

 У праву си. Њих сам пропустио. Они би могли бити један род. Други род би чинили двојица Херцеговаца са DYS437=14 и трећи род Полић са властелом. :) Једноставно не може да побегне од њих.
« Последња измена: Октобар 21, 2018, 11:41:07 поподне Милош »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #196 послато: Новембар 15, 2018, 08:43:24 пре подне »
СНП-ови испод Y56203 које деле Милетић и Рабреновић. Последњи је унутар DYZ19 и за сада није битан, док BY49469 Yfull није користио у анализи, иако је стабилан. Ускоро се надам новом BigY из групе 448=18, па ће се ствари рашчистити. Ваља напоменути да је Полић негативан на Y134585, па је логично да је то нешто млађа грана.

« Последња измена: Новембар 15, 2018, 08:45:34 пре подне Милош »

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #197 послато: Новембар 18, 2018, 11:23:12 пре подне »
Као главне моменте у историји, а који би могли имати везе са миграцијом Тарских Никшића, видим Стонску и Лимску повељу краља Уроша I из средине XIII века. То би одговарало и споменутом TMRCA од 750-800 година.

Милоше, и мени се чини да би ту нечег могло бити. Из Стонске и Лимске повеље види се да управо посједи сједишта Хумске епископије ( и у Стону и кансије на Лиму) обједињавају простор на којем се појављује Y56203, а то су долина Неретве, Попово (старо Захумље) и долина Таре и Лима, гдје се касније јављају Тарски Никшићи. Тако су у посједу Хумске епископије село Прошћење, Гостиловина,Бистрица код Мојковца (племенска територија тарских Никшића) али и Бивоље Брдо у Дубрави код Чапљине, Брштаник код Опузена, Живогошће код Макарске те више мјеста у околини Стона, Сланог и Пељешца.( гдје имамо регистрован већи број припадника Y56203)





Заправо се види да је сав посјед који је имала црква Стонска послије 1254. године преписан Лимској цркви као новом сједишту епископије. Међутим, оно што је занимљиво јесте да је веза Захумља и Потарја/Полимља старија од прмjештања сједишта епископије, јер и Стонска црква има посједе у Полимљу и Потарју. Осим тога црква св. Петра и Павла у Бијелом Пољу је задужбина Мирослављева што се види и из повеља. Остаје питање зашто је један захумски кнез (Мирослав) имао посједе и задужбину тако далеко од Захумља, у Полимљу. И откад је та веза.

Иако се често може прочитати да је узрок премјештања сједишта Хумске епископије из Стона у Бијело Поље био земљотрес, мислим да је узрок била прије свега нестабилна политичка ситуација у Хуму, немогућност Немањића да успоставе јаку централну власт у тим подручјима, што ће у коначници довести и до губљења Хума 20-тих година 14. вијека. С обзиром да се и црквена власт добрим дијелом ослањала на државну, посве је јасно зашто се у повељама Хумској епсикопији с почетка 14. вијека спомиње њена потпуна економска запуштеност и пропаст. Очигледно да се приходи са посједа у Хуму нису могли прикупљати. Зато Стефан Dечански и Душан придодају Хумској цркви још неке манастире и села (Манастир Богородице Бистричке, село Црнчу и др.)

« Последња измена: Новембар 18, 2018, 11:25:31 пре подне симо »

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #198 послато: Новембар 18, 2018, 11:37:02 пре подне »
Оно што је такође интересантно јесте да и Стонска и Лимска црква, половином 13. вијека, имају своје влахе. Они се наводе у обе повеље, без јасне територијалне одреднице.

Стонска


Лимска


Као што видимо,укључујући Будана и Доброгоста са дјецом, наводи се укупан број од 36 породица влаха. ( можда су и наведени у оригиналном запису, не знам)

С обзиром да су Тарски Никшићи половином 15. вијека несумњиво влашка група, постављам питање да ли би могли имати везе са овим власима из повеље?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #199 послато: Новембар 18, 2018, 12:25:41 поподне »
Оно што је такође интересантно јесте да и Стонска и Лимска црква, половином 13. вијека, имају своје влахе. Они се наводе у обе повеље, без јасне територијалне одреднице.

Стонска


Лимска


Као што видимо,укључујући Будана и Доброгоста са дјецом, наводи се укупан број од 36 породица влаха. ( можда су и наведени у оригиналном запису, не знам)

С обзиром да су Тарски Никшићи половином 15. вијека несумњиво влашка група, постављам питање да ли би могли имати везе са овим власима из повеље?

Ово име Доброгост ме подсећа на топониме из Потарја: Добриловина и Гостиловина.  :)
« Последња измена: Август 02, 2019, 08:59:06 поподне Милош »