Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

Плавно и Радљевац код Книна

(1/9) > >>

Свевлад:
Плавно је некад било највеће село у книнској општини и једно од већих српских села у Далмацији.
Радљевац је мање познат, налази се oko 6 км јужно од Плавна.
Радљевац је био везан за Плавно, у Радљевцу је постојала основна школа али само IV разреда, а од V до VIII су ишли у школу у Плавно.
У Радљевцу је постојала капела а не црква и нису имали сталног свештеника па им свештеник долазио из Плавна и Отона.


Плавно  https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно
Налази се на граници (на тромеђи) Далмације, Лике и Босне. Лежи на узвишитој равници, при брдском подножју. Куће су поређане у округ, док је скоро усред села црква светог Ђорђа, саграђена 1618. године. 
Презимена:
Алфировић (Ђурђевдан), Бурсаћ (Ђурђевдан) , Драгишић (Ђурђевдан) , Дубајић (Ђурђевдан) , Двокић (Ђурђевдан) , Чупковић (Ђурђевдан) , Камбер (Ђурђевдан) , Перић (Ђурђевдан), Шакан (Ђурђевдан) , Цвијановић (Ђурђевдан) , Јанкелић (Ђурђевдан) , Оруч (Ђурђевдан) , Јовичић (Ђурђевдан) , Лалић (Ђурђевдан) , Јапалак (Ђурђевдан) , Пајић (Ђурђевдан), Петровић (Ђурђевдан) , Савић (Ђурђевдан) , Маринковић (Ђурђевдан) , Вундук (Ђурђевдан) , Грубор (Ђурђевдан) , Зарач (Ђурђевдан) , Бјелинић (Аранђеловдан), Бојанић (Аранђеловдан) , Родић (Аранђеловдан) , Русић (Аранђеловдан) , Ђумић (Аранђеловдан) ,  Радиновић (Никољдан) , Карановић (Никољдан) , Курајица (Стевањдан) , Ђурић (Стевањдан) , Торбица (Стевањдан) , Кривошија (Јовањдан) , Грмуша (Јовањдан) , Кантар (св. Лука) , Опачић (св. Лука) , Пинтар (Св. Врачи) , Штрбац (св. Врачи) , Тинтор (св. Врачи) Шимић (св. Никола) , Вејновић (св. Василије) , Карна (Аранђеловдан).

Радљевац  https://sr.wikipedia.org/wiki/Радљевац
Имају два Радљевца, а у ствари то је једна пореска општина, један део је припадао парохири Плавну, а други Отону.  Село се дели се на Тинторову варош, Маркелића варош, Стојаковића варош, као и Радљевац
У селу Радљевцу који је ближи Отону, ове су породице:
Тунић (Јовањдан) , Добријевић (Стевањдан) , Миљевић (Стевањдан) , Новковић (Јовањдан) , Бајић (Јовањдан) , Поповић (Ђурђевдан) , Лукач (Јовањдан)
Други део Радљевца према Плавну припада парохији Плавно и у њему су ови родови:
Тинтор (св. Врачи) , Маркелић (Ђурђевдан) , Стојаковић (Аранђеловдан) , Добријевић (Стевањдан)

Зрно:
Штета што ови Стојаковићи неће да се тестирају.

Jelic:

--- Цитат: Зрно  Јануар 05, 2018, 05:01:54 поподне ---Штета што ови Стојаковићи неће да се тестирају.

--- Крај цитата ---

Да, знали би смо онда јесу ли "прави" Родићи или не. :)

Свевлад:
Ево шта је Накићеновић записао о Плавну:
Село је подијељено на четири краја, која се зову овдје "Чавушљуци", бива по броју бирања сеоских чавуша (гласника) и то су Зорићи, Ђурићи, Бојанићи и Торбице. Чавушљуци су удаљени по 1/2 сата један од другога, а раставњени су потоком Башинцем и Вилесовицом.

Од Плавна сјеверно, на босанског граници вијуга се "Црни Поток." Приповиједају да се назвао црним, јер много пута су ту Турци пострадали. Године 1875. овдје је био Петар Мркоњић (Краљ Петар I) и јуначки устанак потпомогао против турског господства у Босни...

Плавањску парохију састављају Плавно и Радљевац. Плавно село дијели се на Плавно, Црни Поток, Орловицу, Превију и Дошницу.
У Плавну има доста појата, а некоји сељаци имају и по двије. Цијело Плавно има око 200 појата. Од чланова породице баве код појата једино мушкарци. Сељаци не праве колибе у пољу , већ их граде на брду, у гају у својој огради.
Зими у њима презими благо. Има тамо још и добрих пашњака. Љети кад у селу настану врућине, и кад се забрани паша у пољу поред усјева, благо се јави или гони у планину, гђе има изобиља траве и хладовине. Осим чобана у већим и богатијим колибама има по једно женско, коју зову мајом или планинком. Она спрема јела за чобане, пере рубље, музе благо, сири сир, мете масло итд.

У селу постоје развале старе градине из доба млетачког господства (1688-1797). У њој је била стража. Озидана је на брежуљку, на начин да се из ње види друга градина у селу Отону, о од ове опет  виђа трећа итд. У она времена овим су се начином из градина давали знакови.

Плавно село је добило име можда по положају, јер је земљиште плодно и плавно од воде, јер овуда пролазе потоци: Дошница и Башинац, који често поље плавањско поплављују.             

Свевлад:
Од плавањских родова Радиновићи су дошли из Голубића средином 19-ог века, Вејновићи су дошли из Мокрог Поља, Штрбци су дошли из Босне отприлике у време Првог светског рата, Шимићи су дошли из Голубића (книнског) 1718. године, Вукобрати су дошли из Оћестова и некад су се презивали Кнежевић.
За Опачиће мислим да су дошли из Буковица или Равних Котара у првој половини 18-ог века.
Плавањски Тинтори су дошли у Плавно из оближњег Радљевца, а даље порекло ми није познато.

Остали родови би требало да су дошли из Бјелајског поља 1692. године.

1692. године у Книнску Крајину из Бјелајског поља је дошло око 5000 православних Срба, међу којима је било око 1300 способних за оружје.
Ту сеобу су предводиле "арамбаше" Павле Ђурић, Тодор Зорић и Никола Перић, поред Плавна тад су насељени и Зрмања, Пађене, Мокро Поље, Отон, Ервеник и Жегар.

Ђурићи, Зорићи и Перићи су били засеоци села Плавна. Презиме Зорић је временом нестало тј. од њега су настали Петровићи, Маринковићи и Савићи, по браћи Петру, Маринку и Сави. 
Ђурићи су били врло бројни у Плавну, до 1995. године у Плавну је било око 40 кућа Ђурића.   

Презимена Карна и Пинтар у новије време нису постојала у Плавну, али Накићеновић их је записао.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна