Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 85748 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #340 послато: Март 21, 2019, 03:52:02 поподне »
Можда се ради о породици Batthyány?

Могли би бити. Презиме се прилично уклапа.
Осим тога, боље конкуренте нисам нашао по доступној грађи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #341 послато: Март 28, 2019, 08:15:06 поподне »
Угриновци

Угриновци су први пут забележени као село у аустријском попису из 1702. године. Када и како је овде настало село, нема података, али се Угриновци (барем не под тим називом) не помињу у турским пописима 16. века. У то време овде је могао бити заселак Батајнице или Добановаца. 1720. године Угриновци су пустара, која је дата у закуп извесном Божи Дорошком из Бешке. 1737. године овде су се населили избеглице из Србије и у наредних неколико година овде је засновано село.

Народно предање каже да је село засновано на властелинству неког мађарског великаша кога је народ звао просто - Угрин. Он је имао и утврђени замак са ровом, због чега се овај локалитет и данас назива Шанчине. Развалине замка и остаци рова су и данас видљиви. По властелину Угрину прозвано је и село.

Постоји село Угриновци и у Качеру, на падинама Рудника. Качерски Угриновци се први пут помињу 1525. године, а назив су добили, према народном предању, по по логорима угарске војске који су се ту налазили у време османске најезде у другој половини 15. и почетком 16. века.

Неки топоними из угриновачког атара: Свигањ, Обчиште, Крвајица.

Грмовац је локалитет у атару Угриноваца, где је 1996. године засновано насеље где су се населили Срби избегли из Крајине након усташке „Олује“. Иначе, топоним је много старији од овог новог насеља, забележен је као потес у угриновачком атару почетком 19. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #342 послато: Март 28, 2019, 08:17:28 поподне »
Бежанија је данас насеље на подручју општине Нови Београд, али је традиционално то село Земунске нахије, односно општине, баш као и цело подручје на којем је касније изграђен Нови Београд.

Ово место је било веома значајно у позном средњем веку и у првом раздобљу османске окупације. О овоме говори и чињеница да је Бежанија у првој половини 16. века била главно трговачко средиште у Доњем Срему. Касније примат преузима Земун.

На подручју Бежаније која има згодан положај у равници испод брега у близини реке, насеље је постојало још у неолиту. У средњем веку, овде постоји мађарско село под називом Ujfalu (Ново село) које се помиње 1320. године.

Србско село под називом Бежанија овде је засновано 1512. године од стране 32 породице које су ту добегле однекуд из Србије склањајући се од османских похара које су претходиле опсади Београда. Вероватно су они ово своје пресељење доживљавали као привремени збег, па је и село тако прозвано. Бежанија је и касније била једно од села Доњег Срема где су се повремено склањали пребези из Србије.

Бежанија је у даљој историји била стабилно насеље које у континуитету постоји до данас. Пописана је у свим дефтерима 16. века и аустријским документима 17-19. века. У аустријском документу из 1814. године наведена је као Bexanier Vorstadt.

Осим Срба који су се стално овде досељавали са друге стране Саве и Дунава, аустријске власти су у Бежанију почев од 1798. године населиле и један број Немаца.

У Југославији, Бежанија је ушла у састав Београда 1929. године и била општина до 1955. године, након чега је „прогутана“ од захукталог Новог Београда. 2012. године, обележено је 5 векова постојања Бежаније, и у то име подигнуто је спомен обележје високо 5 метара.

Документарни филм поводом 5 векова Бежаније:

<a href="https://www.youtube.com/v/DFdqgylTQsY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/DFdqgylTQsY</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #343 послато: Март 28, 2019, 08:22:45 поподне »
Негде до почетка 21. века, Бежанија је била сликовито сремско село са главном улицом и низом кућа са обе стране (Војвођанска улица). С обзиром да су моји родитељи недалеко од Бежаније имали плац, често сам пролазио онуда и памтим Бежанију из времена 1990-их. Једина назнака да се ради о београдском насељу били су солитери новобеоградских блокова у позадини те слике. Иначе су се ту могли видети призори сељака који тера крмка улицама, јата гусака како се мотају пешачким стазама, у двориштима певци кукуричу, кокош кљуца на све стране, а могао се осетити и „мирис“ свињаца. До данас је мало од тога остало, само куће на парној страни Војвођанске улице, јер је већи део сеоских кућа порушен за потребе изградње модерних стамбених зграда и саобраћајница.


Стара бежанијска школа и звоник Бежанијске цркве (са странице Новости)


Бежанија је позната и по прелепој цркви Светог Георгија („Бежанијска црква“, која је до пре 15-ак година била једина црква на подручју Новог Београда). Мештани Бежаније су себи подигли цркву 1733. године и посветили је Светом великомученику Георгију. Била је то неугледна зградица од непечене глине са кровом од шиндре. Током наредних безмало столећа, та стара црква је дорађивана и дозиђивана више пута. Коначно, 1827. године прикупљена су средства од приложника и подигнута је данашња црква. Грађена је у класицистичком стилу, са елементима барока и романтизма.

Такође, Бежанија је позната и по:

- старом београдском аеродрому (1927-1964), који је био изграђен на земљишту познатом под називом - Дојно поље;
- фабрици Индустрија машина и трактора - ИМТ (1954-2005), где су прављени они чувени мали црвени ИМТ трактори, и
- Фудбалском клубу „Бежанија“. Клуб је основан 1921. године и један је од најстаријих у Србији. Испрва се звао ФК „Соко“, а касније је назив промењен у „БСК“ („Бежанијски спортски клуб“). Током Другог светског рата, усташе су клубу променили име у „ХШК“ („Хрватски шпорт клуб“) и под тим називом се такмичио у ногометној лиги НДХ. После рата, клуб добија назив „Јединство“, а од 1955. године, па до данас - ФК „Бежанија“. Данас је стадион „Бежаније“ на делу Бежанијске косе изнад Бежанијске цркве, а некад, пре подизања новобеоградских блокова, игралиште се налазило на Периној бари, тамо где је данас Блок 63.

Мештани Бежаније удружени у удружење „Стара Бежанија“ имају и јако лепо уређену интернет страницу:

http://www.starabezanija.rs

Иначе, топонима Бежанија има по свим нашим крајевима (села, засеоци, шуме, итд), што је логична последица наше бурне прошлости током које је народ често био принуђен да се склања у збегове...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #344 послато: Март 28, 2019, 08:47:25 поподне »
Бежанијска коса је дугачак брег који се протеже из правца Сурчина и спаја са Земунским брегом. У подручју Бежаније се уздиже око 30 метара од савске заравни на којој су Бежанија и Нови Београд.

Коса је у новијој историји била важан војностратегијски простор. Ту су били аустроугарски артиљеријски положаји 1914/15. Сећам се прича бежанијских сељака чије су њиве биле на том потесу да су дуго година касније ту налазили аустроугарску муницију, шлемове, бајонете, делове војне опреме и униформи, личне предмете војника, па коначно и њихове кости.

За време Краљевине Југославије, на Коси су била противваздушна војна постројења у функцији одбране тадашњег аеродрома на Бежанији, а после Другог светског рата и противваздушна одбрана ЈНА. Измештањем аеродрома, и изградњом војног аеродрома у Батајници (1951), као и цивилног на подручју Сурчина (1962) ови положаји губе своју функцију. Касније је, од 1980-их ту засновано модерно стамбено насеље које важи за једно од елитних насеља у Београду.


Ледине су насеље у подручју бежанијског атара. Помињу се у документима из 19. века као потес бежанијског атара.

С обзиром да су моји ту имали плац током 1980-их и 1990-их, а да и данас понекад свратим тамо код неких људи, имао сам могућност да испратим развој овог краја током последњих 30 и кусур година. 1980-их, од Бежаније до насеља Ледине (окретница аутобуса 71) било је неких око километар празног простора њива и ливада са ту и тамо по неком кућом, ауто-отпадом и једном циганском чергом. Данас, између Бежаније и Сурчина постоји један прави мали сремски „мегалополис“, непрекинути низ изграђених парцела.

Насеље Ледине, усред доњесремске равнице, између Бежаније и Сурчина, засновано је 1961. године, када су ту пресељени житељи Старог Сајмишта (о којем ће бити речи ускоро), за потребе уређења Новог Београда уочи Самита несврстаних. Касније је ту пресељен и један део становника Јатаган-мале, о чему је раније писано.

На Лединама постоји један топоним који подсећа на нека страшна времена: на локалитету Троструки сурдук је гробница 240 Јевреја које су нацисти ту стрељали и закопали 1941. године. Ово је било једно од првих масовних убистава Јевреја на подручју Београда у Другом светском рату. Сурдук, иначе, значи – јаруга, провалија.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #345 послато: Март 28, 2019, 09:00:44 поподне »
Nebo, hvala za ove lepe priče o Beogradu a posebno za priče o Bežaniji. :)
Tek da znate da neko čita i uživa :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #346 послато: Март 28, 2019, 09:04:52 поподне »
Драго ми је, Гоцо, то чути  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #347 послато: Март 29, 2019, 11:35:24 поподне »
Значење топонима Нови Београд је свима јасно. Постоји и једна прича у чију тачност нисам сигуран, која каже да је новоизграђени крај тако прозван по оближњој истоименој бежанијској кафани коју је 1920-их отворио мештанин Петар Кокотовић у свом дворишту.

Остали топоними на подручју Новог Београда нису ни најмање занимљиви, с обзиром да се ради о бројчаним блоковским ознакама и ту и тамо по неком модерном топониму (попут - Павиљони). 

Један локалитет треба поменути, а то је први комплекс објеката изграђен у мочварним крајевима преко Саве. То је Старо сајмиште.

Био је то први београдски сајам. Изградња је почела 1937. године, према пројекту тројице београдских архитеката Рајка Татића, Миливоја Тричковића и Ђорђа Лукића. Градња је вршена сукцесивно, тако да је сваки од павиљона био отворен по завршетку радова, а затим би се почињало са изградњом новог павиљона. Изградња је обустављена са избијањем Другог светског рата.


Слика са: https://www.dnevno.rs

Током немачке окупације, Сајмиште је претворено у концентрациони „Јеврејски логор Земун“ (Ѕemlin Judenlager), где су већином затварани и ликвидирани Јевреји. До средине 1942. године, овде је страдало око 6320 београдских Јевреја. С обзиром да је већина Јевреја из Србије до тада била или ликвидирана или затворена по логорима широм окупиране Европе, немачке власти су промениле намену логору, те су ту били затворени заробљени партизани, припадници ЈВуО и других покрета који су се борили против окупатора. У самом логору је умрло преко 10.600 заробљеника, док су неки стрељани у Јајинцима у знак одмазде због убијених немачких војника у акцијама покрета отпора. Током бомбардовања Београда од стране „савезника“ у пролеће 1944. године, логор је био јако оштећен, тако да су га Немци сасвим напустили у јулу 1944. године, а надзор над логором су преузели усташе.


Слика са: https://srbin.info
 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #348 послато: Март 29, 2019, 11:40:34 поподне »
Oпштина Сурчин је најмлађа београдска општина. Осим самог Сурчина, на подручју општине су и насеља: Добановци, Бечмен, Петровчић, Јаково, Бољевци и Прогар.

Сурчин је главно насеље општине. Најстарији помен је из 1404. године, када је краљевском повељом дарован племићкој породици Моровић. Током 16. века је, уз Земун и Бежанију, једно од главних насеља Земунске нахије. У 18. веку је стабилно село, у свим аустријским пописима. У попису Земунског властелинства из 1736/37. налазимо једно занимљиво презиме у Сурчину - Лауш (име Љубинко указује да је србско, као што је и све друго становништво Сурчина, од 16. века на даље).

Из турских дефтера 16. века, видимо да су многи потеси данашњег Сурчина некада били засебна села - Бршљан, Врбас, Микула, Орешац, Твердново, Топола.

Још неки топоними на подручју Сурчина: пустара Маратовац (Марат ми звучи као неко туркијско име), Курјачка греда, Дивош (мађ. Diós); постоји село Дивош на јужној страни Фрушке Горе; овај топоним се различито тумачи: по личном имену, по придеву диван, по неком диву, и, оно што мени звучи најприхватљивије - по женском манастиру Дивша (друга верзија - Ђипша) чији је метох село некада био (монахиње = дјеве → Дјевош - Дивош).

Осим потеса по сеоском атару, Сурчин се дели и на физиономске целине под називима: Тексас, Ногавица, Велики шор, Мало сокаче, Шуганица.

Нека новија насеља која припадају подручју Сурчина су и Нови Сурчин, Кључ и Радио-фар (насеље је добило назив по објекту некадашње радио-станице за одржавање везе са авионима).

Етимологија: могло би бити од старијег - Сврчин (Сврьчинь), изведено од свьркь = цврчак, уп. пољски Swierczyn (Александар Лома: „Српскохрватска географска имена на –ина, мн. ·ине: преглед типова и проблеми класификације“)

Подручјем Сурчина и других села Доњег Срема тече каналски систем Галовица, настао средином 18. века прокопавањем канала између делова тока реке Галовице, са циљем наводњавања земљишта, али и одвода мртвих и „тромих“ вода из равнице према Сави. Једна река Галовица постоји и у Македонији. Етимолошки, вероватно је истог порекла као и - Галовац (село код Бјеловара у Хрватској, село у Далмацији, једно од Плитвичких језера, локалитет у Стигу, итд).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #349 послато: Март 29, 2019, 11:43:37 поподне »
Добановци

Најранији помен овог села је из 1404. године, као Dobanowcz, а 1430. године као Dobon. У турским дефтерима из 16. века осим једном као Добановце, редовно се користи назив који је остао и до данас.

У аустријском попису из 1702. године наводи се и као - Добановац.

Према неким мишљењима, село је било посед мађарског спахије по имену Добун, па је по њему понело и назив.

Презиме Добановић постаји и у црногорском приморју (у Крајини и Сеоцима), у Бачкој (Госпођинци) и у Истри (Лабин). Јасно је да је основа овог презимена лично име Добан, које је вероватно основа и топонима Добановци.

Занимљиво је да се у турском дефтеру из 1578/79. помиње презиме Добановић у селу Биљарица (данас не постоји) управо у Земунској нахији, у непосредној близини Добановаца. Да ли је род добио име по селу или село по презимену рода, питање је...

Велимир Михајловић („Из топонимије Србије“, Ономатолошки прилози, 1989) сматра да је основа овог имена, презимена и топонима - словенска, за шта наводи и топоним Добаневичь у Украјини и пољско презиме Dobaniowski. Осим тога, постоји и румунско презиме Doban.

Неки топоними (потеси) на подручју Добановаца: Враштинац, Малетинци, Хорватске ливаде.

До почетка 16. века у близини Добановаца постојало је село Трњани (понегде записано и као: Трњане), које је замрло у време османлијске најезде 1520-их, и никада више није насељено. У турским дефтерима 16. века помиње се као селиште (мезра) у поседу Добановчана. Иначе је Трњани, Трњане, Трњана и сл, чест топоним у србским земљама.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #350 послато: Април 02, 2019, 04:35:11 поподне »
Можда буде занимљиво нашим хералдичарима:

Проучавајући грађу за ова насеља Доњег Срема, наиђох на опис печата које је земљопоседник поделио сеоским кнезовима:



(Радослав Грујић, „Грађа за културну историју Славоније“, Старине, 1913)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #351 послато: Април 03, 2019, 04:25:08 поподне »
Бечмен

Ово село се помиње 1403. године као део поседа племићке куће Моровић, дарованог им од угарске круне.

Према неким мишљењима, село се помиње још 1320. године, погрешно уписано или прочитано као Кечмен (Kecsmén).

Занимљиво је да село Бечмен није пописано у турским дефтерима 16. века, чак ни као пусто селиште. Могуће је да се Бечмен крије иза села Грабовац, пописан 1570. и 1578/9, што је данас један потес у бечменском атару. Поменуто је већ да у Земунској нахији у дефтеру из 1570. године налазимо пописаног човека са презименом Бечмен (Вук Бечмен у Јакову). Можда је баш захваљујући овом Бечменцу и другима који су живели по околним селима Доњег Срема опстао и сам топоним. Он се поново јавља под тим називом 1718. и 1727, као пустара. 1737. Бечмен је окупиран од избеглица из Србије, а 1739-40. одобрено је насељење 30 породица.

Биће да је на челу насељеника био извесни Богић, с обзиром да се село током 1740-их и 1750-их назива најпре Богића Збег, а затим и Богићевци. Касније се враћа у употребу назив Бечмен.

Иначе, порекло топонима није сасвим јасно. Вероватно је мађарског порекла. Видим нека тумачења наше ономатологије по којима је Бечмен изведено од личног имена, надимка Беча, Бечо, и сл, а ови од неког дужег сложенијег имена попут Берислав или Бенедикт. Мени лично ово објашњење не звучи баш уверљиво.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #352 послато: Април 03, 2019, 04:26:10 поподне »
Петровчић

Петровчић се помиње 1404. године, као посед Моровића, тада под називом Петровци. Село је вероватно запустело почетком 16. века и није се опоравило, с обзиром да га не бележе турски дефтери 16. века. На простору Петровчића у то време бележи се село Толинци. Петровци се спомињу као пустара у време сеобе 1690. године, када су се ту привремено населили припадници србске милиције. Село је поново трајно насељенио 1739-40, од стране избеглица из Србије. Касније се усталио назив Петровчић, деминутивног облика, и вероватно је настао због потребе разликовања у односу на два насеља под називом Петровци (Горњи и Доњи), који се налазе северније у Срему (између Руме, Инђије и Пећинаца).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #353 послато: Април 03, 2019, 04:29:11 поподне »
Јаково

Као и остала околна села и Јаково се помиње 1404. године, као посед Моровића. 1488. село је запустело, могуће због турских упада преко Саве, да би 1488. године ту населио пребеге из Србије властелин Димитрије Потречић. 1548. године, турски дефтер га наводи као запустело насеље, док је у другој половини 16. века поново насељено место.

Згодан положај близу Саве, омогућио је да Јаково буде насељено готово кроз целу даљу историју. Пребези из Србије су стално допуњавали број становника. Бележе га сви турски дефтери друге половине 16. века (Yakova), помиње се у време Велике сеобе 1690, затим 1702. и 1715. као насељено место, и даље у аустријским документима 18. и 19. века.

У дефтеру из 1578/79, налазимо у Јакову једно занимљиво лично име - Храбак.

Сремско Јаково није усамљени топоним. Постоји још много локалитета широм нашег говорног подручја који садрже придевски облик Јаково (обично се повезује са именом Јаков, премда би правилан облик био - Јаковљево). Постојaло је село Јаково у Крмпотама у Хрватској (данас - Јаков Поље), а у околини Будимпеште постојало је србско село Јаково, засновано крајем 17. века, која се данас мађарски означава као - Jakap.

Постанак назива села народ везује за неког чобанина Јакова који је у давна времена ту једини стално живео са стадом. Тада је Сава имала другачији ток и плавила је овај крај, па се дешавало да Јаков остане потпуно изолован на свом брдашцету где је имао колибу. Кад би се у лето вода повукла, остали чобани из околине су одлазили до њега и говорили „идемо до Јакова“.

Један потес - Петрич, у јаковском атару крајем 16. века уписан је у турске дефтере као мезра - запустело село.

Кормадин је локалитет у Јакову, недалеко од Фенека, где се налази археолошко налазиште Винчанске културе, затим остаци илирског насеља из средине првог миленијума пре Христа, као и гепидска некропола из 6. века. Није ми познато значење овог топонима, али је значајно да он спада у групу топонима нарочито распрострањених по Панонској низији са наставком -дин (Крчедин, Кувеждин, Камендин, Петроварадин, итд), а који се најчешће везује за келтски „din“ или „dun“, латинизовано „dunum“, као наставак за утврђено насеље. Турски дефтери га бележе као Курмадин.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #354 послато: Април 03, 2019, 04:31:54 поподне »
У јаковском атару се налази манастир Свете Петке, познатији као Фенек.

Манастирска црква је посвећена Светој преподобномученици Параскеви, а капела Светој преподобној мати Параскеви - Петки. Манастир је највероватније саграђан у другој половини 15. века, под ктиторством Стефана и Ангелине Бранковић. За најстарији помен Фенека дуго је сматрана 1563. године (запис о манстиру из минеја јеромонаха Захарије), међутим, у новије време је утврђено да је Фенек пописан у првим турским дефтерима за Сремски санџак, што потврђује да је Манастир постојао пре 1521. године. Фенек је пописан у свим турским дефтерима 16. века (као Fenik).

Стара изворна црква није сачувана, с обзиром да је више пута била тешко оштећена током ратних сукоба Османског и Хабсбуршког царства током 18. века. Нова црква подигнута је 1797. године. Она је запаљена од аустроугарске војске у Првом светском рату, а готово потпуно разорена од усташа у Другом светском рату, којом приликом су усташе извршили темељиту пљачку манастирске имовине. Maнастир је потпуно обновљен 1990-их.



Током 18. века, Манастир је имао и свој посед на који су се населили неки паори и плаћали за то накнаде братству (Фенек Прњавор).

Сам назив Фенек је мађарског порекла (Fenék) и означава новчић. У ствари се радило о земљиштима која су у време Угарске краљевине плаћала незнатне симболичне дажбине феудалцима. Вероватно је манастир имао ту привилегију по којој је прозван и његов посед, па се назив затим пренео и на сам манастир. Према Скоку (Петар Скок, „Етимологијски рјечник...“) fenék је највероватније посуђеница из немачког (саског) pfendic - ситан бакрени новчић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #355 послато: Април 03, 2019, 04:40:18 поподне »
Јаково

Сремско Јаково није усамљени топоним. Постоји још много локалитета широм нашег говорног подручја који садрже придевски облик Јаково (обично се повезује са именом Јаков, премда би правилан облик био - Јаковљево). Постојaло је село Јаково у Крмпотама у Хрватској (данас - Јаков Поље), а у околини Будимпеште постојало је србско село Јаково, засновано крајем 17. века, која се данас мађарски означава као - Jakap.

Мислим да је изворни назив Ђаковице у Метохији био Јаково или Јаковица, по неком властелину Јакову из времена Вука Бранковића.

У јаковском атару се налази манастир Свете Петке, познатији као Фенек.

Сам назив Фенек је мађарског порекла (Fenék) и означава новчић. У ствари се радило о земљиштима која су у време Угарске краљевине плаћала незнатне симболичне дажбине феудалцима. Вероватно је манастир имао ту привилегију по којој је прозван и његов посед, па се назив затим пренео и на сам манастир. Према Скоку (Петар Скок, „Етимологијски рјечник...“) fenék је највероватније посуђеница из немачког (саског) pfendic - ситан бакрени новчић.

Вероватно је истог порекла и реч фенинг или pfening, како се некад означавао ситан немачки новац (мањи од марке) а и даље је остао у употреби у БиХ (1 конвертибилна марка - 100 фенинга).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #356 послато: Април 03, 2019, 09:10:37 поподне »
Мислим да је изворни назив Ђаковице у Метохији био Јаково или Јаковица, по неком властелину Јакову из времена Вука Бранковића.

И ја исто тако прочитах на више места.

http://www.spc.rs/sr/od_poljkine_molitve_do_vaskrsenja_teoktistinog_hrama_u_djakovici
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #357 послато: Април 03, 2019, 09:16:19 поподне »
Вероватно је истог порекла и реч фенинг или pfening, како се некад означавао ситан немачки новац (мањи од марке) а и даље је остао у употреби у БиХ (1 конвертибилна марка - 100 фенинга).

Тачно. Немачки pfennig, реч се јавља у 17. веку.

Истог корена је и словенска реч пенез - ковани новац, која је, према Скоковом мишљењу, у време досељења Словена у Илирик била заступљена на свим јужнословенским подручјима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #358 послато: Април 03, 2019, 09:38:23 поподне »
Тачно. Немачки pfennig, реч се јавља у 17. веку.

Истог корена је и словенска реч пенез - ковани новац, која је, према Скоковом мишљењу, у време досељења Словена у Илирик била заступљена на свим јужнословенским подручјима.
Код Словака у Ковачици још увек користите назив пењазе за новац

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #359 послато: Април 03, 2019, 10:20:44 поподне »
По Урошу Предићу, фенек је мађарска реч за дно
https://www.vreme.com/cms/view.php?id=320525&print=yes