Млади месец, како је најправилније, полумесец или само месец, поред сунца један и звезда, један је од најстаријих симбола човечанства.
Од праисторије, кроз стари и средњи век, месец је остао свеприсутним симболом, до данашњих дана. Најчешће се представља у фази прве четвртине, када има облик српа, али различито оријентисан, најчешће зависно од контекста до контекста у коме се као симбол јавља.
Као један од два најважније симбола, у зависности од култура до култура, месец је најчешће симбол женског принципа, односно у културама почивајућим на матријархалним начелима, симбол мушког принципа.
У сумерској митологији месец је симбол богиње Инане (код Вавилонаца, Асираца и Акађана - Иштар, која је опет симболизовала љубав, лепоту, полни нагон, пожуду, плондост, али и рат, борбу, правду и политичку моћ), у египатској је то божанство Консу (дакле, ту игра улогу мушког принципа, а симболизује онога који путује, и сматра се божијим гласником, такође је изједначаван са господаром истине и твроцем судбине, имао је власт над злим духовима и разбијао је чини), у грчкој богиња Артемида (али скупа са њом и
Селена, и
Хеката), односно у римској, њен пандан богиња Дијана, обе богиње лова (али и симболи невиности и девствености, као и цела плејада других и пратећих значења, о којима ће бити речи у наставку).
Дијана са месецом у коси, детаљОд појаве хришћанства, месец постаје симболом Богородице, а у таквом значењу јавља се и на првим грбовима.
Богородица са дететом, бакрорез Албрехта ДирераНајпознатији грб са месецом, јесте онај приписан једном од Трију мудраца, Балтазару (мада у неким преписима, ти грбови су често измешани, па га можемо срести приписаном и другој двојици мудраца).
Грбови трију мудраца, XVII век
Exlipsed. Is said of the Sun and Moon when either partially or wholly obscured, the face and rays being sable. (
https://archive.org/details/dictionaryofhera00elvi, str. 53)
Код нас, у тзв. илирској хералдици можемо рећи да је то глави симбол, јер се највља у највећем броју грбова, а при том је и на грбу саме "Илирије". Занимљиво је да првобитни "грб Илирије" није имао и звезду, већ да је она мало касније додана, тако да је у најстаријим његовим представама, то само месец сребрни на црвеном пољу, а што се сачувало у Родословљу господе српске и босанске (1584), у неким од преписа Илирског грбовника (нпр. Берлински грбовник), а само порекло тог симбола на грбу Илирије, јасно се открива већ на првим страницама грбовника, где је једна од представа светитеља и Богородица Оловска, дакле слика једне некад познате чудотворне иконе из Оловског самостана, која је нажалост пропала у аустријско-турском рату крајем XVII века.
Богородица Оловска и грб Илирије из Грбовника Коренића-Неорића, 1595. годинаПоред симболичке представе Богородице Оловске и грб Илирије, овај мотив у целости или само у форми месеца, понавља се још и на заставицама које држе Свети Јероним, папа Гргур XIII, те људска (некад мушка, некад женска) фигура у десној челенци на грбу цара Душана, а сам месец као симбол јавља се и на више од педесет грбова властеле Илирског грбовника.
Не треба заборавити, да је месец симбол који срећемо често на тлу средњовековне Србије и Босне, и то у свим видовима у којима се симболи најчешће јављају, укључујући камене споменике (нарочито чест мотив на стећцима XIV века), печате и печатни накит, новац (нарочито онај из времена деспота, а где се као најпознатији пример истиче једно ковање деспота Стефана Лазаревића, где је представљен крст између четири месеца).
У наставку, потрудићемо се да више напишемо о појединачним примерима, као и да проширимо спектар сазнања о значењима месеца, како у хералдици, тако и у другим његовим научним и друштвеним појавним облицима.