Што се тиче комита током окупације Црне Горе у Првом светском рату. Овде је оспорена моја тврдња да је књаз/краљ Никола, слично књазу/краљу Милану Обреновићу, био тај који је створио јаку војску, чему у прилог је наведена и чињеница да су комити пружали непрекидан отпор окупатору. Није било питање која је њихова политичка и династичка оријентација била, већ чијом заслугом су они постали добро обучени војници.
Да није Никола саботирао сопствену војску 1914-1916 и изазвао све предуслов па и саму Капитулацију 1916. не би било потреба за комитама. А изузев Вешовића који се продао Аустријанцима 1917. и кога су до краја рата водали као мечку по вашарима да одговара људе од комитовања у истим није било ниједног школованог официра или обученог војника.
Сама ВКЦГ је кубурила школованим официрским кадром а без тога се не може рећи да постоје обучени војници па ни војна обука. То је заиста заслуга Николина. По Ракочевићу је било 1000-1100 комита, по Кордићу и Ашанину још мање, тек пар стотина, мада има оптужби да су они изоставили нека имена и личности.
Они су били класичан покрет отпора и као такав су задавали муке окупатору али нису имали некакве сјајне победе јер би иначе и сам навео неке значајне битке. Праве резултате су остварили против Аустријанаца када је кренула општа бежанија 1918. и нагрнули Срби, Французи и други савезници са Солунског фронта.
При том, тврдње да су комити били против црногорске, а за србијанску династију, можда стоје за један део ове ратничке скупине. Да то није сасвим тако како ти пишеш говори и Божићна побуна која је управо била усмерена на очување независности Краљевине Црне Горе и враћање на престо Петровића, а у којој су у великом броју учествовали и комити из времена А-У окупације.
Који је то комита 1916-1918 био учесник тзв. Божићне побуне на издајничкој/италијанској страни. Вешовић као Николина кртица и издајица није учествовао а све остале вође комита су били истакнути бјелаши - Јанко Тошковић, Бошко Бојовић, Спасоје Тадић, Никола Велашевић, Јован Радовић, чак и Милинко Влаховић из Роваца - сви су били бјелаши.
Ево ти два цитата који илуструју расположење, Ракочевић (нав. дело) стр. 656:
"Интензивније одржавање зборова услиједило је под крај јесени 1917. године. На те је зборове увијек долазило околно становништво. Тако су у политичком раду комита судјеловали и грађани. Њихова помоћ комитима је и те како била потребна. Најмасовнији су били зборови у Бјелопавлићима крајем 1917. и почетком 1918. године.
На њима је краљ Никола нападан као главни кривац за капитулацију Црне Горе, истицана је потреба уједињења Црне Горе са Србијом, народ је позиван да помаже комите и да не клоне духом јер је
побједа на страни савезника. Даље, жигосани су појединци због свог рада у служби окупатора.
Оштро је осуђиван поступак генерала Вешовића. Зборови су одржани у Гостиљу, Косићима, Спужу и Ћуриоцу. Осим комита из Бјелопавлића и околног становништва, на тим зборовима било је и комита из других области. Најмасовнији је био збор у Ћуриоцу, на коме је дошло до расправе између комитског четовође Вида Ђуровића и генерала Вешовића
и коме су били присутни и аустријски официри."
Према Кордићу је неки неименовани комита у Ћуриоцу рекао да је грешка њихова што нису Николу и све његове министре поубијали ("утукли") док су имали прилике за то. (Према Кордићу и Ашанину стр. 178).
на стр. 659:
"Први већи јавни наступ дурмиторских комита са идејом о уједињењу Црне Горе са Србијом услиједио је у јануару 1918. године. На Светог Саву, 27. јануара, одржан је велики збор код цркве у селу Пишчу у Пиви. Уз масу народа, дошли су и сви комити са територије Пиве. Комити су се на збору изјаснили за уједињење са Србијом. Калуђер Јефтимије Гломазић, иначе комита, служио је
службу у цркви посвећену српском краљу Петру I, српској војсци и будућем уједињењу, што је на народ оставило јак утисак. Истог дана дванаест комита са Бошком Бојовићем и Николом Вучуровићем пошто је у школу у Врела, недалеко од Жабљака. Ту је, на школској свечаности, Вучуровић одржао говор посвећен уједињењу. Комити су пјевали
српску химну и узвикивали: "Живио краљ Петар I, цар Балкана", "Живјела Србија", "Живјела српска војска". Том приликом комити су скинули
слику Краља Николе, бацили је на под и заједно са народом газили по њој. Војна управа је била дозволили да се у јавним установама у којима су радили искључиво Црногорци, као у општинама, судовима и школама, с
лика краља Николе може држати поред слике аустријског цара. Комити,
ватрени поборници уједињења, упадали су у куће по селима и цијепали краљеве слике."