Аутор Тема: Адресна књига Београда 1912  (Прочитано 12387 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #20 послато: Јул 25, 2017, 11:16:10 поподне »
Принц Павле Карађорђевић, Крунска 9



https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Можда је мало је необично да Принц Павле 1912. године живи у државној кући у Крунској 9, уписан као самостални станар, када је имао свега 19 година. Но, с обзиром да су му родитељи тада живели у Русији, а он похађао Другу београдску гимназију, кућа му је, претпостављам, дата на коришћење током школовања. Већ следеће године, отишао је за Британију.

У Крунској 9 (током комунистичке Југославије, ова врачарска улица носила је назив – Пролетерских бригада), данас се налази Амбасада Босне и Херцеговине.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #21 послато: Јул 25, 2017, 11:18:33 поподне »
Још један наш знаменити етнолог:

Др Тихомир Ђорђевић, Кнез Милетина 20



https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #22 послато: Јул 25, 2017, 11:37:56 поподне »
Био би велики грех не поменути и овог великог војсковођу и Србина:
 
Павле Јуришић Штурм, Мишарска 8



https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%88%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B_%D0%A8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BC
Олујски Павле  :D . Штурм на немачком oлуја, а на немачком се пише sturm. Посрбљено презиме је можда на неки начин намерно изабрано због тога што је био војно лице Јуришић или ипак можда sturm се може превести на српском и као Јуриш. Зна ли ико нешто више више о његовој биографији? Како је он доспео у Србију као Лужички Србин? Јел оставио потомство, ако јесте има ли његовог потмоства данас у Србији?
« Последња измена: Јул 25, 2017, 11:42:12 поподне Акса »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #23 послато: Јул 25, 2017, 11:38:58 поподне »
Војвода Симо Поповић, црногорски министар, Ломина 46



Ово је занимљив податак из адресара. Војвода Симо (у адресару: Сима) био је секретар књаза / краља Николе преко 30 година (од 1870. године), па га је пратио и у избеглиштву након 1916. године.

Да ли је у Београду поседовао кућу да има где да се смести кад је у некој дипломатској посети, или је исту купио кад је боравио у Београду током студија, можда наследио, - не знам.

Занимљивост је и да је војвода Симо рођен у Товарнику, тада у Аустроугарској, у Западном Срему (данас је то гранично место између Србије и Хрватске, са хрватске стране), образовао се у Сремским Карловцима, Београду и Словачкој.

Како је један Сремац постао црногорски војвода, министар, гувернер, дипломата:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Неке мудре мисли и афоризми војводе Сима:

- Стало му је до мишљења других. Своје никад није ни имао.
- Млад човек мисли да има доста времена за све, нажалост, кад остари види да су му процене биле погрешне.
- Људска памет је ограничена. Камо среће да је и са глупошћу тако.
- Толико су се волели да су у једном тренутку заборавили зашто су заједно.
- Колико год човек ћутао, они који желе да га чују, чуће га.
- Човеку можеш да кажеш све, једино немој истину, она га погађа.
- Човеку не смета што он нема, смета му што други има.

https://www.srbijadanas.com/clanak/ko-se-boji-vuka-ostace-nepismen-citati-vojvode-sima-popovica-17-07-2015
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #24 послато: Јул 26, 2017, 12:00:30 пре подне »
Зна ли ико нешто више више о његовој биографији? Како је он доспео у Србију као Лужички Србин? Јел оставио потомство, ако јесте има ли његовог потмоства данас у Србији?

Паул и његов брат Еуген, синови Отона Штурма, млади пруски официри, дошли су у Србију 1876. године, вероватно зато јер их је у пруској војној каријери чекало одрицање од свог словенског порекла.

Павле је оженио Савку Илић, удову Михаила Илића погинулог у Српско-турском рату, односно сестру чувеног србског политичара Милана Пироћанца. Усвојио је и Савкину кћер Јелену из њеног брака с Илићем.

Павле и Савка су добили сина Евгенија (Еугена, име је понео по Павловом брату, који је заједно с њим дошао у Србију), али је он умро као мало дете. Тако да Павле Штурм нема потомака.

Међутим, потомства има од његовог брата Еугена, односно Евгенија Јуришића (убио се 1901. године, због немаштине и великих дугова које је има), који је имао 11-оро деце.

http://srbin.info/2015/01/01/koje-luzicki-srbin-srbima-komandovao-sta-ce-svaba-u-nasa-semla/

"Павлов рођени брат Евгеније Јуришић Штурм такође је био добровољац српске војске. Павле није имао деце док је брат Евгеније имао синове Павла и Петра. Млађи Павле је за време Првог светског рата био мајор у српској војсци и млад је преминуо 1925, три године после стрица. Други син Евгенија, Петар такође официр се после априлског слома 1941, придружио се Југословенској војсци у отаџбини Драже Михаиловића. Гестапо га је 1943. године ухватио и стрељао. По причи очевидаца, понуђено му је било да буде ослобођен и да настави живот у кућном притвору, будући да је немачког порекла, али је Петар то одбио говорећи да је српски официр."

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%88%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B_%D0%A8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BC

Претпостављам да има потомства од Петра Јуришића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #25 послато: Јул 26, 2017, 07:14:56 поподне »
Једно неприметно име у адресару, учитељица Милева Петровић, удовица, са станом у Ратарској 32, крије мајку троје знаменитих Срба 20. века: Растка, Надежде и Милице Петровић:



Растко Петровић

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B



Надежда Петровић

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B0_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Кућа у Ратарској 32  била је власништво Максима Петровића, београдског трговца, оца Димитрија Петровића, чија су деца, са Милевом, - Растко, Надежда и Милица.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #26 послато: Јул 26, 2017, 07:22:07 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #27 послато: Јул 26, 2017, 07:30:05 поподне »
Ђорђе Генчић, Краља Милутина 99



https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%93%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B8%D1%9B

Генчић је касније, између 1927. и 1929. године, саградио нову породичну кућу, према пројекту Драгише Брашована, у Крунској 51. Данас се у дому Генчића у Крунској налази Музеј Николе Тесле:




Милан Грол (тада управник Народног позоришта), Македонска 35



https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%BB


Љубомир Давидовић, председник Београдске општине, Његошева (Његушева) 61



https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Стојан Новаковић, министар у пензији, Ресавска 19



https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Димитрије Туцовић, Ресавска 21



https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A2%D1%83%D1%86%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Никола Христић (тада већ покојни, а у адресару стоји да тада тамо живи његова породица), Косовска 28



https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #28 послато: Јул 26, 2017, 08:44:20 поподне »
Skinuo sam slike i razlog zašto se sporo učitavalo je da je netko stavio potpuno nepotrebno ogromne slike.  Ja sam to sredio i stavio u PDF ispod.  Prvih desetak stranica nedostaju iz nekog razloga.


http://www.mediafire.com/file/tw255pjs1jb36ze/Beograd1912.pdf


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #29 послато: Јул 26, 2017, 09:02:45 поподне »
Мемед Пеливановић, бозаџија, Краља Петра 63

Мемед или Мехмед Пеливановић је један од Пеливановића, који већ 166 година држе посластичарницу у Београду. Оснивач, Мустафа Пеливан, Горанац из Драгаша, као турски војник, такмичио се за на неком рвачком такмичењу, победио и добио новчану награду, од које је, 1851. године, отворио посластичарницу код Стамбол-капије, код тада још увек турске београдске тврђаве. Продавао је оријенталне слаткише, бозу и лимунаду.

Стара посластичарница срушена је у бомбардовању априла 1941. године, да би власник (Азир, унук Мустафе Пеливана) отворио нову већ у августу исте године, на Булевару краља Александра, прекопута Главне поште, где се и данас налази. Данашњи власници су пето колено Пеливановића у Београду.



Мехмед Пеливановић, из адресара 1912. године, је син Мустафе Пеливана. Мехмед, посластичар и дуборезац, рођен је 1854. године. Борио се у Првом балканском рату где се истакао по јунаштву. Други Мустафин син, Малић, био је посланик у Скупштини Краљевине Југославије.

https://sr-rs.facebook.com/pg/pelivanbeograd/about/?ref=page_internal

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:459070-Tajna-pravljenja-sladoleda-stara-162-godine

<a href="https://www.youtube.com/v/kx7xdkEbXXQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/kx7xdkEbXXQ</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/bfv1CWmzA1o" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/bfv1CWmzA1o</a>
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8
« Последња измена: Јул 26, 2017, 09:51:38 поподне НиколаВук »
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #30 послато: Јул 26, 2017, 09:54:55 поподне »
Мемед Пеливановић, бозаџија, Краља Петра 63

Мемед или Мехмед Пеливановић је један од Пеливановића, који већ 166 година држе посластичарницу у Београду. Оснивач, Мустафа Пеливан, Горанац из Драгаша, као турски војник, такмичио се за на неком рвачком такмичењу, победио и добио новчану награду, од које је, 1851. године, отворио посластичарницу код Стамбол-капије, код тада још увек турске београдске тврђаве. Продавао је оријенталне слаткише, бозу и лимунаду.

Изгледа да је по том рвачком подвигу и добио надимак и касније презиме, јер пе(х)ливан је на турском - рвач.  :) Мало скрећем са теме, али док сам тражио значење речи пеливан, пронашао сам још једну занимљиву турску реч која има исто значење као и претходна, а гласи - güreşçi. Да није ова реч у корену презимена чувених Гурешића?  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #31 послато: Јул 26, 2017, 09:58:44 поподне »
Постоје посластичарнице Пеливан и у Крагујевцу и Краљеву

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #32 послато: Јул 26, 2017, 11:43:26 поподне »
Постоје посластичарнице Пеливан и у Крагујевцу и Краљеву

To je нaзив jeднoг гopaнcкoг бpaтcтвa... Имe cу дoбили, кao штo Никoлa peџe, пo pвaчимa...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #33 послато: Јул 27, 2017, 07:37:29 пре подне »
Изгледа да је по том рвачком подвигу и добио надимак и касније презиме, јер пе(х)ливан је на турском - рвач.  :) Мало скрећем са теме, али док сам тражио значење речи пеливан, пронашао сам још једну занимљиву турску реч која има исто значење као и претходна, а гласи - güreşçi. Да није ова реч у корену презимена чувених Гурешића;)

Ово је сасвим могућа варијанта.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #34 послато: Јул 27, 2017, 07:42:48 пре подне »
Prvih desetak stranica nedostaju iz nekog razloga.

Не само првих десетак страна, већ друга половина именика.
Испрва сам мислио да моје сокоћало не може да скине целу књигу, али након што сам је скинуо са свих постављених адреса, видим да се ради о првом делу адресара, закључно са Његошевом улицом, односно страном 95 другог дела (Списак улица и кућа).
Да ли је тако и код осталих, или је нека грешка код мене?
Ово ме јако фрустрира, с обзиром да тражим једног човека оног времена на адреси на Облићевом венцу, а то је већ следећа улица после Његошеве...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #35 послато: Јул 27, 2017, 10:34:57 пре подне »
Не само првих десетак страна, већ друга половина именика.
Испрва сам мислио да моје сокоћало не може да скине целу књигу, али након што сам је скинуо са свих постављених адреса, видим да се ради о првом делу адресара, закључно са Његошевом улицом, односно страном 95 другог дела (Списак улица и кућа).
Да ли је тако и код осталих, или је нека грешка код мене?
Ово ме јако фрустрира, с обзиром да тражим једног човека оног времена на адреси на Облићевом венцу, а то је већ следећа улица после Његошеве...

То је оно што је постављено на сајт Народне библиотеке Србије. Садржај PDF документа одговара ономе што је на сајту.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #36 послато: Август 01, 2017, 10:37:33 поподне »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #37 послато: Август 10, 2017, 08:12:03 поподне »
У вечерашњој емисији "Око" на РТС 1 било је речи о њој:

Јелисавета Начић, архитекта, Карађорђева 89



Јелисавета Начић (Београд 1878 – Дубровник 1955), била је прва србска жена архитекта.

Најзначанија архитектонска дела (пројекти) њена су: нови храм Светог Александра Невског на Дорћолу у Београду, школа „Краљ Петар“ између Саборне цркве и Кнез Михаилове улице, степениште и ограда на Малом Калемегдану прекопута Француске амбасаде, сарадња с Мештровићем на уређењу Теразија и обелиска са Победником, и још неки радови.

Занимљив је њен животопис након окупације Србије од аустроугарске војске 1915. године и њен брак с Прек Луком Лукајем, албанским интелектуалцем и министром у албанској влади Есад-паше, великим пријатељем Срба.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B

http://www.riznicasrpska.net/ponossrpstva/index.php?topic=66.0

С обзиром на презиме, биће да је цинцарског порекла, а и по женској линији (баби по мајци) има цинцарско порекло од познате куће Ичко. Мајчин отац био је високи србски државни чиновник Јован Савић. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #38 послато: Септембар 14, 2017, 04:13:49 поподне »
Нисте поставили неки план града Београда.

Као рецимо овај из 1920. године.



Или можда овај немачки из 1905. године.




Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Адресна књига Београда 1912
« Одговор #39 послато: Новембар 17, 2017, 03:35:40 поподне »
Неко ми је послао ову слику, на жалост, не знам из којег је извора, а ради се о 1883. години:

"Наша мука ваља за причешћа"