ДНК порекло > Историја и генетика

О Бојмунтима, Норманима и власима

<< < (7/7)

сɣнце:

--- Цитат: Skalica  Јануар 06, 2022, 02:52:31 поподне ---У Лици се и у моје време најчешће користио израз "клапац", "клапчић" за дечака, дечачића.

U mom kraju, okolina Podgorice "klapac" se naziva dio ploda smokve pri peteljci iz koje kada se obere, curi bijeli mladi sok,
nalik na mlijeko.Ako dođe u dodir sa kožom izaziva svrab i crvenilo.I naravno prije jela skida se "klapac".

--- Крај цитата ---

И то мјесто гдје истиче сок зове се хлапац зато што је у старини хлап или хлијеп значило мјесто у земљи одакле истиче пара или у дрву смола. Па се каже да нешто хлапи или у икавском хлипи. Истога коријена је и ријеч слап коју користе у Хрватском.

Милан Петровић:
Шта је Хлапен онда?

Zor:

--- Цитат: drajver  Јануар 06, 2022, 12:16:39 пре подне ---Не слажем се да је до пословењивања балканских Влаха дошло у развијеном средњем вијеку, већ мислим да је до тога дошло ипак много раније.
--- Крај цитата ---

 Не видим како може доћи до икаквог раног лингивстичког пословењивања популација које су до данас несловенске. Дјелимично да, и кроз неке институте (кнез, ,војвода). На крају крајева и кроз сам назив Влах.


--- Цитат: drajver  Јануар 06, 2022, 12:16:39 пре подне ---Без обзира на несумњиву романофону основу, све указује да је добар дио и влаха који су населили Румунију био двојезичан. Да не говоримо о словенским називима дубоко укоријењеним и  међу тесалским власима. А поготово не вјерујем да је било романофоних влаха на тлу државе Немањића. Поједина романофона лична имена никад и код ниједне групе ( на тлу државе Немањића) не претежу над словенским именима, па сама имена не могу бити доказ романофоности. Нема трагове те романофоности ни у изворима, па је можемо третирати као пуко нагађање.

--- Крај цитата ---

  Могло је свакако бити доста Влаха који су населили Румунију двојезично но очито је шта је био примарни језички идентитет.

 Кад се говори о власима у држави Немањића, ту мислим примарно на рани период. У листи имена влаха Жиче из 1220. има бар 30 % румунских имена, укључујићи и нека словенска имена која су вјековима до данашњег дана јако типична за Румуне (Рад/Раду, Стан/Стану, имена са основом Њег). Са тим процентима румунских имена код влаха Жиче већ треба рачунати с тим да је та популација у то вријеме могуће била двојезична а ако није, онда је то била коју генерацију прије. Како вријеме одмиче тако се и проценат таквих имена код влаха државе Немањића смањује, из доступних докумената посебно од краја 13., почетка 14 в. тако да у то доба врло вјероватно нема двојезичности и они говоре само српски/словенски.


--- Цитат: drajver  Јануар 06, 2022, 12:16:39 пре подне ---Мислим да су Кулине које је Никола поменуо веома добар показатељ ране симбиозе словенске и влашке популације. При томе, у налазима из Кулина показало се да римско становништво из градова скоро да уопште није учествовало у влашко-словенској мјешавини, већ да је у тој мјешавини учествовало рурално балканско становништво. У градовима је углавном живјела космополитска популација из разних дијелова царства (што су и генетички резултати показали).

Још једна ствар се губи из вида, а то су прилично јасна предања и записи за Влахе у Тесалији и Македонији да су потомци досељеника из Паноније, што се прилично добро уклапа у причу о Сермезијанцима. И ту је још могла почети фаза стапања влашког и словенског елемента.

Остаје такође отвореним и питање да ли је и то романизовано балканско старо становништво било тако униформно и да ли нашу данашњу перцепцију влаха као свог романофаног становништва Балкан треба пресликавати и на средњи вијек.

--- Крај цитата ---

 Мислим да генетски резултати иду против неке дубоке везе прото-Румуна и Словена. Од неких дубљих румунских резултата I-Y3120, којих нема превише али их има, ту има доста неких грана које везе немају са Балканом, нпр. I-Y4460, затим ту је и I-Z16971. С друге стране код несловенских линија за пола и више излазе блиске везе са Балканом (обично око 800-1200 г.). Мислим да су рани Румуни имали сигурно више E-V13 од I-Y3120 а и да је проценат J-L283 био близак I-Y3120. Ту су затим неки разни кластери блискоисточног поријекла, па разне R1b гране, нешто и R1a. То већ не изгледа као генетика модерних Срба нпр. па ни Бугара.

 Тачно је да је у градовима била космополитска популација, но има и такве генетике код Румуна.

 Битно је да изађу BAM фајлови за студију о Виминацијуму (и да буду употребљиви) да се види тачно с ким ти налази с Кулина имају афинитета аутосомално.

 Сермезијанци јесу занимљиви почев од оних нпр.влаха Сремљана из Хрисовуља, мада ти неки византијски наративи садрже и неких анахронзама који и нису тачни (Децебал итд, чак и иду у прилог романизованим Дачанима). Но с друге стране, Панонијом су владали Мађари а они су водили у то доба (бар у развијеном и касном средњем вијеку) и педантну статистику, ако су ти власи дошли у 13 в. одозго, требало би да се могу наћи у мађарским изворима. Или је тај назив алузија на неки ранији период.

 Свакако да те романофоне популације нису исто. Довољно је само погледати на знатне разлике генетске између Цинцара и Румуна код неких подграна, додуше има и неких поклапања.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна