ДНК порекло > Историја и генетика

О Бојмунтима, Норманима и власима

(1/7) > >>

drajver:
Један топоним привукао ми је пажњу, па сам истражујући његово поријекло дошао до неких занимљивих повезница.

Ради се о топониму Бојмунте, што је назив српског села у ливањском пољу. Назив је необичан и прилично јединствен. Осим ове локације код Ливна, присутан је у сличној форми само у Старој Херцеговини, у пивској планини, гдје постоји висораван Бојмут. Назив Бојмунте у ливањско поље је свакако донесен из Херцеговине, јер се такав назив не јавља на том подручју у средњем вијеку. Могуће да је овај назив донио род који је носио овакав родовски назив. Село Бојмунте (иако није наведено) је 1550. године спадало под нахију Саромише. Та нахија, уз сусједну нахију Грахово спадала је у хас херцеговачког санцакбега и насељена је директно источним Херцеговцима, на шта указују још неки директно пренесени топоними из Херцеговине (помињао сам их на некој од тема раније).

Да је у источној Херцеговини постојао род који је могао носити родовско име Бојмунти, говори и патроним забиљежен 1436. године:

"Јануара 1436. године Иван Кранчић оптужио је већи број пљачкаша који су му отуђили три велика вола и 17 перпера дубровачких динара. Пљачка се десила на путу према Босни, у Фатници, а оптужени су Витомир Радованић, Миљко (Милко) Дубравчић, Стипан Крељоевић, браћа Радоје и Радивој Богавчић, Стријез Боемонтић, Радоња Добрашинић и Влатко Дубравчић. Међу оптуженим би издвојили Влатка Дубравчића као већ препознатљивог актера, али за другог поменутог, Миљка Дубравчића остаје велика дилема."

На подручју Фатнице је у средњем вијеку очигледно у употреби било и лично име Боемонт. Међу овим пљачкашима треба препознати локалне влахе.

Право питање је како је ово необично име доспјело међу херцеговачке влахе и које му је поријекло?

drajver:
Свакако најпознатији Бојемунд, Бојмунд, Бохемонт који је био присутан на Балкану био је нормански војсковођа, син Робера Гвискара, крсташки кнез Антиохије.
https://en.wikipedia.org/wiki/Bohemond_I_of_Antioch

А да веза Бојемунд-власи није без историјске подлоге, говоре подаци о војевању Бојемунда у Епиру, Македонији и Тесалији крајем 11. вијека против Византинаца и могућем преласку тамошњих Влаха на норманску страну о чему су писали многи аутори.

Тако у Историји Румуна од Овијуа Печикана постоји читаво поглавље које носи назив Боемонд и Власи, које преносим:

"Устанак Влаха из Тесалије против византијског императора не би се могао одиграти без веома великих ризика да у том тренутку Норманин Роберт Гвискар, победник над Византинцима у Италији, није планирао и напад на Албанију, која се налазила у саставу источне империје. Упркос томе што је, због других хитних проблема, одложио планове за напад на Византију до напада је дошло 1082. године. Победивши код Драча, већ је напредовао према Македонији. У његовим војним походима пратио га је син Боемонд, који је у том тренутку преузео команду над трупама, захваљујући обавези свога оца да се врати у Италију како би се суочио с побуном неких својих локалних вазала.

У пролеће 1082. године, он је напустио Костур (Castoria) и опсео Јањину. Област у околини тог града била је насељена Власима, али Боемонд је с њима склопио мир, а можда је и искористио њихову војну помоћ, јер је за собом оставио многе тврђаве у рукама Грка. Битка против Алексиоса одиграла се у близини Јањине и завршила се победом норманског вође.
Недуго потом исти исход десио се и у околини града Арта. Византијски престиж је компромитован у региону, па се и Охрид, седиште бугарског епископа, потчинио Норманима. Иако није освојио тврђаву, Боемонд је ту остао како би одатле организовао власт над већ освојеним местима.

Користећи се дипломатијом, Алексиос је посејао раздор међу Боемондове војсковође. Овај је узнапредовао према Лариси, с намером да тамо презими. Опсада града трајала је пола године, све до тренутка када је василевс натерао нападаче у повлачење.
Вративши се са својим трупама у Костур, сам се Боемонд нашао под опсадом, након које је изгубио тај град (у октобру или новембру 1083). Иако се рат између Византинаца и Нормана наставио, епизода сарадње између Влаха из Тесалије и западњака окончала се. Та сарадња је одражавала спремност Влаха из те области да се ослободе византијског јарма користећи сваку погодну ситуацију за то."

drajver:
Сличне податке доноси и Georgios Theotokis у својој књизи Тhe Norman campaigns in the Balkans, 1081–1108

"Another factor that may have influenced the Norman advance south to Castoria and then east to Larissa is the role of the Vlach populations of these regions and their cooperation with the Normans. This was only superficially mentioned by Chalandon and has not been picked up by any scholar since. The first use of the term Vlach in Byzantine primary sources is by Scylitzes, in vague reference to the Latinised populations of the predominately Greek-speaking areas of the Balkans during the imperial Roman period. The origin of the designation is Germanic (walhs) meaning ‘foreigner’ or ‘neighbour’. These pockets of Latin-speaking populations on the Greek mainland took the name Aromanians (from ‘Romani’, meaning citizens of the Roman state), and they could be found mainly in Thessaly (Larissa being its capital) and western Macedonia in the ninth and tenth centuries. The great dissatisfaction of these populations of Thessaly caused by high taxation and corrupt state officials stirred up a great revolt around the end of 1065 or the beginning of 1066, which was led by a powerful magnate of the region of Larissa called Niculitsa Delphin – clearly of Bulgarian origin, judging by his name. This revolt, however, proved short-lived, and an agreement was eventually reached between its leader and the emperor’s officials. Hence, I wish to raise the following question in connection with Chalandon’s argument about possible alliance talks between Robert Guiscard and Vlach leaders in 1066: do we consider Bohemond’s turn southwards a coincidence? Bearing in mind the almost certain hatred of these mainly nomadic populations for the Byzantine government, along with the view of the Vlachs as liars, thieves and beggars by contemporary Byzantine authors, the answer would be negative. I have not come across any evidence in the primary sources that could support beyond any doubt my previous assumption regarding possible talks held in 1066 or later; but I believe that we do have to be suspicious of Bohemond’s movements in the Greek mainland in the following years."

Зрно:
Можда и Бајамонтији из Сплита имају везе са тим.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Antonio_Bajamonti

drajver:
Нема сумње да се нека врста интерконекције Нормана и Влаха десила у 11. вијеку на подручју Епира, Македоније и Тесалије.

Можда би се на тај начин могло схватити и усвајање неких латинских западњачких имена међу средњовјековним статусним власима на тлу Србије ( пада ми на памет име Оливер,а чини ми се да их има још).

Наравно, наијнтересантнији за ову причу би били Дробњаци, поготово имајући у виду да су они једно од најранијих племена забиљежених у влашком статусу, да имају генетичке везе са западном Македонијом, али и да је њихова грана присутна код Румуна из Фагараша (области коју су балкански власи прву населили сјеверно од Дунава).

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију