Племена у Македонији

Порекло становништва > Македонија

<< < (2/4) > >>

Деспотовски:
1. Мрвци?, живе од Сереза до Неврокопа. На место старешина, они говоре : „стројник;" говоре: цвеће, отсек, кликни и рухни (Рункини). На место што, говоре шчјо. Правилно мењају именице, немају члена, и на место тука говоре: „туна." Њихна свадба наличи на
свадбу херцеговачку. Имају речи: побратим, посестрима, девер и т. д.

2. Пуливаци (долази од Бјали или Бјели и бели, па на место бјел или Бјал = Пели или Пули). Живе између Вардара и
Бистрице до града Верије. Деле се на доње и горње Беле. Дели их р. Колудеј. Главна су места у горњима : Његуш, Катраница, Острово, Воден, Маглен. У доњима: Пазар и Вардарија. Горњи разликују се оделом од доњих тиме, што носе дугачку до земље црну „багреницу", опточену плавим гајтаном; рукави висе, а испод ње носе „доламу."
Доњи немају багрeнице. Сви повезују главу „белим повезом. — Њихне жене носе: сају, пафте и т. д. Сви су им обичаји чисто српски. Живе у великим задругама. Бирају за старешину „челника", а у знак власти, дају му жезл (штап). У њих махом постају именице од глагола на пр. од играм — играчка; од ходам – ходачка. Именице се свршују на ија или а напр. голотија, слепотија, мекотија или вишина, долина. Њихни свадбени обичаји чисто су српски, па се у
њих очувала чак и реч „дувак." Њин старински веома важан град, у околипи Пазара, називље се Бела или Бјала . . , Они су дошли у ове крајеве de partibus Poloniae (T. ј. од граница Пољске).

3. Бандовцима се називље оно племе, где су описани да живе „Велегезити”. Још заузимљу Костурску и Гoричку. Они на особити начин изговарају ... као носно н на пр. на место будем, они изговарају бондем. Све речи на оу изговарају као он на пр. на место рука, говоре ронка, моука — монка, или место лако — ленко; или на место рало – радло и т. д. изговарају речи налик на говор
балтијских и полапских Словена."Према овоме, може се тврдити, да је на њихов језик најпре преведено св. писмо. — Мушкарци носе беле пртене доламе и бечве опточене црвеном оптоком. Капе су им беле.
Ово је солунске теме — Србија.

4. Пијанци, од места Пијанац (жив. кр. и арх. 107, 108 и
109), у простору између Рила, Витоше и Ђустендила. У њих се чешће употребљава на место к звук ч, и к место ћ, на пр. некју, коукја, онако, као што су писали своје повеље наши краљеви на пр. у Mon. Serb. mik. стр. 54: „ке е дал?.“ Заменице се употребљавају као и у осталом Српству на пр. њега или га. Свадбени обичаји на
лик су на српске. Имају речи: побратим, посестрима, саја, долама, ШЉИВОВИЦа. И Т. Д.

5. Брсјаци (Верзити) живе у планини Бабуни и у окрузима:
прилипском, велешком, битољском и Тиквешу. Носе доламу, имају славу. Њихов је јунак Краљевић Марко. Говоре чистије српски од Мораваца.

6. Копановци заузимљу нахије: кумановску, врањску, скопљанску т. ј. земља злетовска и овчепољска. Они су по наречију чакавци. То су људи високи, плави и виђени. Изговарају ч на место к и ћ на пр. нечу или говоре на место ће или ча још и че. Носе доламе, имају славе. Обичаји свадбени, славарски и т. д. чисто су српски.

7. Пољани живе између Црног Дрима и Вардара. Људи су плавооки, сувоњави, носе доламе, имају славе. При свадбама чисто су им српски обичаји.

8. Мијаци живе између Шаре, Кораба, Стагова, Бистре, Пашинице, Крчина, Вртога, Екловца и Љура. Њихне су реке : Дрин, Бистрица и Радика. Има много њихних села, а између осталих и ова: Осој, Лазаропољ, Галичник, Галис, Сушица, Вељебрдо, Присојница, Триовица, Папратница, Крушево т. ј. Крушевац. Има предео Опоље и т. д. Горњу хаљину зову „нарамница"; старешину — челник. Њихне су речи : здравац, побратим, посестрииа, печеница, клепало, коло, младожења. Свадбени су им обичаји и славарски са свим српски: иду, у „Првиче." Жену, која уговара о браку зову „стројница” и
„стројник" као и у Босни и т. д.

https://archive.org/details/6001159

Небојша:

Интересантно да се за Пијанце мисли да су једним делом остаци романизованог, касније и словенизованог, старог племена Пеони.

извор: Иван Иванић, Маћедонија и Маћедонци, 1908.

Đorđo:
П. Срећковић је = Панта Срећковић,,, што кажу "паметном доста" :)

Милан Петровић:
Има ли неко ову књигу - Иван Иванић, Маћедонија и Маћедонци, 1908.?

У ПДФ-у или онлајн.

Драган Обреновић:

--- Цитат: Милан Петровић Октобар 18, 2021, 07:56:41 поподне ---Има ли неко ову књигу - Иван Иванић, Маћедонија и Маћедонци, 1908.?

У ПДФ-у или онлајн.

--- Крај цитата ---

Књига је доступна у дигиталној библиотеци друштва "Порекло" (наравно ако сте члан).

http://biblioteka.poreklo.rs:8080/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=1982d8eb-f046-4123-ad79-a506588c89f0/00000001/00000001/00002798

Навигација