Дефтер за Херцеговину из 1533. године стр.24.
У горњем од Argo-a приложеног (новог, непреведеног- Анкара 2009) дефтера за Херцеговину из 1533. године, нађох оца или деду воiводе Ивана Петровића Бањанског. Наиме на стр. 24 наведен је као спахиiа и
Воiвода од Бањана и Рудина (Bana-Rudina) Petri Voyvoda veledi-Radic, sipahi и његов (очигледно наiстариiи син
Радул (Radol, Petri Voyvoda oglu, sipahi). Пошто се у дефтеру не помиње Воiвода Иван, сначи, да - или још (1533.год.) ниiе био рођен или iош млад, да би добио спахиiско звање.
Занимљиво, да Радулево презиме, како су га турци записали (Radol, Petri Voyvoda oglu, sipahi) – преводу гласи “Петар-Воiводић“ веома сличан калуп оном, којим је млађи син син Војводе Ивана Петровића – Кир Герасим (световно име Павле) на иконостацу из 1639. године- Кир Герасим Иван Воiводић. Таi исти Кир Герасим - као игуман Пивског манастира бива 1659. године од стране Војводе Стефана Властелиновића, приликом даривања једне иконе из Москве - титулиснан као “Господин Ивановић”
види:http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=600.msg15686#msg15686
До сада преневиђен кратак али веома битан рад академика Владислава Скарића из 1931. године
“Подаци за историу Херцегивине од 1566. до средине 17. века”“, урађен након кратког увида у рукописе
Acta turcarum (AT) и Dona Turcorum (DT) Државног архива у Дубровнику (DAD), би могао дотатно осветлити главне ликове бањанске прошлости из војводске и кнежевске куће Петровића и њихових пивских потомака - Вујиновића (старих) па и Гаговића, ако се узме у обзир предање, да је њихов родоначелник кнез Вукашин Руђић (брат горе поменутог војводе Петра Бањанског).
Vojvode od Banjana su nam poznate od 1567—1645. Oni se vrlo često spominju po imenu. Rekao bih, da su bili od porodice Petrovića. Svi su izreda hrišćani. Samo je 1581 spomenut neki Derviš, ali je iste godine bio vojvoda i hrišćanin Vukašin.Po imenu se spominju ove banjanske vojvode: 1574 Ivan, 1576 i 1577 Vukašin, 1579 i 1580 Petar, 1581 Vukašin, 1582, 1583 i 1585 Petar, 1589 Pavao, 1593 Ivan, 1597 Ivan Petrović. O jednome se neimenovanom vojvodi 1586 veli, da je vojvoda ili knez (il Voeuoda o Conte di Bagniani)
Vrlo su česte vijesti o knezovima od Banjana. Oni se u Dona Turcarum spominju od 1570—1647. Naravno vrlo često bez njihovih imena i prezimena. Ali ih je više nego i u jednoj drugoj nahiji navedeno sa imenom. Svi su bez sumnje od porodice Petrovića, kao što mi se čini da je i kod vojvoda ove nahije. Po imenu su spomenutn Grujica 1592, Milutin 1604, Jovan Petrović 1605, 1611, 1616 i 1624, Vujin 1628, Vojno 1630, Vojno Petrović 1635 i 1638 i opet neki knez Petrović 1647.
види:http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=600.msg15686#msg15686
Владислава Скарић; “Подаци за историу Херцегивине од 1566. до средине 17. века”
http://www.infobiro.ba/article/909696