Аутор Тема: Сеобе Срба од VII века до 1371. године  (Прочитано 40812 пута)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #160 послато: Јун 03, 2018, 04:57:38 поподне »
У вези малоазијских Словена, нашао сам нешто и о граду Гордосервон (можда је и писано раније):

Гордосервон (Гордосербон, срп. Србоград, Град Срба) је древни град у Битинији (Мала Азија), који се спомиње у византијским записима из 680. године.[1] Име града је изведено из имена Срба досељених у Малу Азију од стране византијског цара Константина II[тражи се извор], који су досељени из области око реке Вардар. Исидор, епископ града Гордосервона се помиње у 680/681. години, а чињеница да је овај град био епископски центар даје основа за тезу да је имало велики број српског становништва[тражи се извор]. Византијска војска од 30.000 Словена (углавном Срба[тражи се извор]) била је савладана од Емевијског калифата 692. у бици код Себастополиса због српског напуштања бојишта јер је имала лош третман од стране византијског цара. Око 1200. године овај град се помиње као Сервохорија (срп. Српско станиште).

Град је био смештен на територији некадашњег Фригијског краљевства.
Around the year 1200 AD this city is mentioned as Servochoria (Greek: Σερβοχώρια, "Serbian habitations"). The city was situated where the Phrygian kingdom once had been.
https://en.wikipedia.org/wiki/Gordoservon
Battle of Sebastopolis
The Battle of Sebastopolis was fought at Sebastopolis (mostly identified with Elaiussa Sebaste in Cilicia but also with modern Sulusaray) in 692 between the Byzantine Empire and Umayyads under the caliphate of Abd al-Malik ibn Marwan. The battle ended the peace that had existed between the two powers since 680.

The Umayyad army was led by Muhammad ibn Marwan. The Byzantines were led by Leontios and included a "special army" of 30,000 Slavs under their leader, Neboulos. The Umayyads, incensed at the breaking of the treaty, used copies of its texts in the place of a flag.[1] Though the battle seemed to be tilting to the Byzantine advantage, the defection of upwards of 20,000 Slavs ensured a Byzantine defeat.[2][3][4] One source states that the Emperor Justinian II massacred the remaining Slavs, including women and children, at the Gulf of Nicomedia,[3] but modern scholars do not consider it a reliable account.
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Sebastopolis

Оно што ме буни је да ја град назван по Србима, да је насељен становништвом од Вардара, и да се ради о седмом веку

Писали смо већ о овоме. То је један од аргумената да се сеоба Срба догодила баш онако како је то наведено код Порфирогенита и да је део Срба остао негде у околини Солуна, тј. није са главнином племена отишао у Далмацију. Тај део је Јустинијан II преселио у Малу Азију и по њима је назван Гордосервон.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #161 послато: Август 11, 2020, 03:38:27 поподне »
На примеру порекла староседелачког становништва града Панчева може се видети одакле су и где текле миграције нашег народа. Наравно шаблон није универзалан али ево примера.
По историјским подацима Панчево је у периоду 1720-1722.године насељено Србима из Темишвара и околине, или из Београда непосредно пре турског освајања Београда у Аустријско-Турском рату 1739/40 у Другој Сеоби Срба предвођене патријархом српским Арсенијем IV Јовановићем-Шакабентом. Обзиром да је Панчево жестоко настрадало у куги и пожарима око 1733-1737.године , и смрт уз егзодус највећег броја српског становништва могуће је да су Срби у Панчеву предоминантно дошли са Шакабентом у Другој Сеобо Срба 1739/40.године. Аргумент за насељавање Панчева од стране Београђана 1739/40.године, али и Срба из Краљевине Србије под Аустријском управом (предоминантно Моравска Србија и Шумадија) такође је и порекло православних свештеника у Панчеву (из Београда, Гроцке, Параћина и околине и Ковина).

Други историјски подаци указују да је пак 1723.године Панчево захватила куга и пожар и том приликом је 3/4 становиштва изгубило живот а остатак се иселио у околна места.
« Последња измена: Август 12, 2020, 09:47:35 поподне НиколаВук »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #162 послато: Август 11, 2020, 04:01:35 поподне »
Хтедох да напишем о Пореклу Срба староседеоца у Панчеву ал се текст потпуно пореметио..
У сваком случају ,Панчево је по историјским подацима насељено углавном Србима Темишвара и околине ( Српски Сенмартон нпр) 1720-1722.године. Наком тога, поречима неких историчара 1723/4 , дпк по другима 1733-1737 било је пожара и куге која је разорила Панчево и проуроковала смрт 3/4 становништва док се остатак иселио у друга места. Затим долази Аустријско-Турски рат и Друга Сеоба Срба под патријархом Шакабентом где се каже да је 1739/40 много Београђана прешло у Панчево. То се види и по именима и пореклу два свештеника у Панчеву који су били из Београда, један из Гроцке. Ипак могуће је да је сеобе било из других крајева Моравске Србије и Шумадије која је била уоквирена као Краљевство Србија под аустројском управом. Томе сведочи и чињеница да је након сеобе под Шакабентом 1 свештенин у Панчеву био из Параћина а други из Крежбинца-села шоред Параћина. Вероватно је да су свештеници са собом повелиби своје парохијане збпг угледа и улоге коју су тада имали међу народом.
Између осталог у прилог масовности сепбе под Шакабентом говоре и подацо да је село Иланџа масовно насељенл током ове сеобе. Осим тога и Црепаја (насељена из Панчева, Иланце,Старе Јабуке -у коју је народ претходно из Иланџе дошао).
Изгледа да је север  Баната примао исељенике из Поморишја који су ту били старинци или субдошли са Чарнојевићем после 1690 (тачније ту из Будима и околине 1702) дпк је југ насељиван у Другој Сеоби Срба.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*