Поријекло презимена Кушлаковић

[Марко Кушлаковић]

Поздрав, занима ме порекло о презимену Кушлаковић? Слава је Ђурђевдан, презиме је веома ретко.

[Небојша]

Поздрав, занима ме порекло о презимену Кушлаковић? Слава је Ђурђевдан, презиме је веома ретко.

Одакле су Ваши Кушлаковићи?

За једне Кушлаковиће из Србије се каже да су исељеници из околине Озринића у Црној Гори. Видим да презиме постоји и на северу Републике Српске/БиХ, тачније у околини Гарадачца и Шамца, али не знам да ли су у питању скорији досељеници, с обзиром да се презиме не појављује у шематизму из 1882. године.

У том крају је једино било Кушљића са истом славом (Ђурђевдан).

[Јовица Кртинић]

Поздрав, занима ме порекло о презимену Кушлаковић? Слава је Ђурђевдан, презиме је веома ретко.

Презиме Кушлаковић се помиње у племену Озринићи. Ево цитата из књиге Петра Пејовића "Озринићи - племе Старе Црне Горе" (Београд, 2004, стр. 201):

Од пет међусобно сродних кућа Озринића, чији је старјешина био кнез Радуле, у старом насељу Подгорје, развила су се бројна већа и мања братства:
Николићи (од њих су Ојданићи, односно Будалићи у Прерацама код Билеће, Субашићи, Роснићи, Танталовићи, Вукановићи и Васковићи), затим Брајичићи, Раичевићи, Ћетковићи, Лалатовићи (од њих су Чизмовићи, Гајовићи и у Србију одсељени Кушлаковићи), као и Ројевићи, Варајићи, Вукићи, па можда Штурановићи (од којих су Ћираковићи) и Зорићи (од Зорића су Шилојевићи и у Србији Радовановићи). Сви ови родови, осим Зорића, чија је слава Томиндан, а прислужба Илиндан, славили
су Аранђеловдан и прислуживали Илиндан, па славу промиј енили у Госпођиндан, а Илиндан задржали за прислужбу.У селу Озринићима, који се дијеле на Растиће, Средократине, Горњи крај, Магниће и Турјачу, налази се и црква Св. Госпође (Богородице). Сва су се ова братства једно вријеме звали Озринићи.

[Небојша]

Презиме Кушлаковић се помиње у племену Озринићи. Ево цитата из књиге Петра Пејовића "Озринићи - племе Старе Црне Горе" (Београд, 2004, стр. 201):

Од пет међусобно сродних кућа Озринића, чији је старјешина био кнез Радуле, у старом насељу Подгорје, развила су се бројна већа и мања братства:
Николићи (од њих су Ојданићи, односно Будалићи у Прерацама код Билеће, Субашићи, Роснићи, Танталовићи, Вукановићи и Васковићи), затим Брајичићи, Раичевићи, Ћетковићи, Лалатовићи (од њих су Чизмовићи, Гајовићи и у Србију одсељени Кушлаковићи), као и Ројевићи, Варајићи, Вукићи, па можда Штурановићи (од којих су Ћираковићи) и Зорићи (од Зорића су Шилојевићи и у Србији Радовановићи). Сви ови родови, осим Зорића, чија је слава Томиндан, а прислужба Илиндан, славили
су Аранђеловдан и прислуживали Илиндан, па славу промиј енили у Госпођиндан, а Илиндан задржали за прислужбу.У селу Озринићима, који се дијеле на Растиће, Средократине, Горњи крај, Магниће и Турјачу, налази се и црква Св. Госпође (Богородице). Сва су се ова братства једно вријеме звали Озринићи.

Мада међу овима изгледа има и оних који нису генетски Озринићи. Видим овде и Ројевиће који су испали J-M205.

[Јовица Кртинић]

Можда би занимљив траг могао бити и у називу старог града Кушлата јужно од Зворника:

Јужно од Зворника, изнад ушћа Јадра у Дрињачу, још и данас се виде остаци средњовјековног града Кушлата смјештеног на готово окомитој, око стотину метара високој стијени. Тврђава Кушлат спомиње се 1345. год., а испод Кушлата је постојао Трг Подкушлат (Подкучлат), којем у изворима налазимо спомена 1369. године гдје се тада налазило знатно трговачко насеље.
Турци су заузели Кушлат 1463. год., у њег смјестили своју посаду и основали истоимену нахију, која се први рит јавља 1476/8. године.

(Мехмед Мујезиновић, Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, књига II, Источна и централна Босна (Сарајево, 1977, стр. 138)

[Марко Кушлаковић]

Настањени смо у Посавини, Република Српска, близу реке Саве, али нас је веома мало, података малтене немамо, имамо у Србији две куће које су из наше фамелије одселиле тамо, имају нека слична презимена у Србији.

[Марко Кушлаковић]

Где су настањени ти Кушлаковићи у Србији?

[Марко Кушлаковић]

Одакле су Ваши Кушлаковићи?

За једне Кушлаковиће из Србије се каже да су исељеници из околине Озринића у Црној Гори. Видим да презиме постоји и на северу Републике Српске/БиХ, тачније у околини Гарадачца и Шамца, али не знам да ли су у питању скорији досељеници, с обзиром да се презиме не појављује у шематизму из 1882. године.

У том крају је једино било Кушљића са истом славом (Ђурђевдан).

Где су настањени у Србији?

[Марко Кушлаковић]

Можда би занимљив траг могао бити и у називу старог града Кушлата јужно од Зворника:

Јужно од Зворника, изнад ушћа Јадра у Дрињачу, још и данас се виде остаци средњовјековног града Кушлата смјештеног на готово окомитој, око стотину метара високој стијени. Тврђава Кушлат спомиње се 1345. год., а испод Кушлата је постојао Трг Подкушлат (Подкучлат), којем у изворима налазимо спомена 1369. године гдје се тада налазило знатно трговачко насеље.
Турци су заузели Кушлат 1463. год., у њег смјестили своју посаду и основали истоимену нахију, која се први рит јавља 1476/8. године.

(Мехмед Мујезиновић, Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, књига II, Источна и централна Босна (Сарајево, 1977, стр. 138)

То је веома занимљиво и има сличности, нашао сам да је постојао неки Кнез Никола Кучлатовић, такође слично нашем презимену....

[Јовица Кртинић]

То је веома занимљиво и има сличности, нашао сам да је постојао неки Кнез Никола Кучлатовић, такође слично нашем презимену....

Да, помиње се Никола Кучлатовић као дворски кнез краља Остоје 1417. године.
Готово је извесно да је Николино презиме у вези са напред поменутим градом Кушлатом, који се помиње и као Кучлат.

[Јовица Кртинић]

Да, помиње се Никола Кучлатовић као дворски кнез краља Остоје 1417. године.
Готово је извесно да је Николино презиме у вези са напред поменутим градом Кушлатом, који се помиње и као Кучлат.

Ево још једног занимљивог навода о Кушлату и кнезу Николи (из књиге Марка Вега "Насеља босанске средњевјековне државе", латиница, Сарајево, 1957, стр. 66):

KUČLAT (KUŠLAT). Grad Kučlat se nalazio kao i danas na utoku Drinjače u Drinu. Spominje se 1345 godine, a 1346 god. se navodi
kao mjesto dolaska jednog dubrovačkog zlatara. Tada su Dubrovčani v. Srebrnici iskorišćavali rudnike iako se spominje prvi put 1352 god.
Kučlat se ponovo spominje 1363 god. (N. Jireček, Handelsstrassen, 8] bilj._ 276; M. J. Dinić, Za istoriju rudarstva u srednjevekovnoj Srbiji i Bosni, I deo, SAN, 1955, 35, 48—50).
U povelji kralja Ostoje nalazi se potpisnik (svjedok) Nikola Kučlatović (Cuclatovich) 1417 godine. Nikola je bio »magister aulae« kralja
Ostoje (Fermendžin, Acta Bosnae, 103; Listine, VII, 240). Po njegovoj se porodici i grad Kučlat prozvao (Vl. Skarić, Stara bosanska vlastela
u današnjoj toponomastici, izišlo u Glasniku geogr. dr." 7—8, 1922 god., 127) Kučlat je imao i svoje podgrađe (varoš) sa dubrovačkom kolonijom. Izvori ga zovu nekad Potkučlatom. Spominje se često poslije 1396. godine. Tu je bila i carinarnica (Jireček, Handelsstrassen, 81, 39). U vrijeme srpskih despota u XV v. Kučlat je često prelazio iz ruku u ruke raznih zavojevača, naročito Madžara i Turaka.

[Сол]

Бавећи се Кализама/Келесијама /Кезунима, наћох податак, град Кучлат/Кушлат би наводно њихово последње упориште наспрам форсираног покатоличавања од стране угарске круне (нешто као боснаски Montsegur). Куриозитет је, да се у замку и најстарија џамија Босне налази.

[Марко Кушлаковић]

Бавећи се Кализама/Келесијама /Кезунима, наћох податак, град Кучлат/Кушлат би наводно њихово последње упориште наспрам форсираног покатоличавања од стране угарске круне (нешто као боснаски Montsegur). Куриозитет је, да се у замку и најстарија џамија Босне налази.

Доста нових података, хвала Вам, надам се да ћу уз вашу помоћ наићи на још конкретних података, јер ипак да би више сазнао требао би и отићи до Дрињаче, а самим тим и осталих мијеста гдје се помиње наше презиме, иако га сада једино има на овом подручју, сви са овим смо из истог потекли и сви смо у сродству, а има нас баш мало.

[Сол]

Доста нових података, хвала Вам, надам се да ћу уз вашу помоћ наићи на још конкретних података, јер ипак да би више сазнао требао би и отићи до Дрињаче, а самим тим и осталих мијеста гдје се помиње наше презиме, иако га сада једино има на овом подручју, сви са овим смо из истог потекли и сви смо у сродству, а има нас баш мало.

Кучлат као лично име се у херцеговачком дефтеру из 1477. помиње. Случајно или не , слично име - Кучман се међу Матаругама јавља. Поставља се питање, како и зашто се на простору превасходно југоисточне Херцеговине (условно речено) куманска имена, као нпр., Куделин, Чортан, Балин, Кучман, Кучлат јављају? Можда ово - Куч, има везе дњепровским прото-Бугарима (Кучи - Бугарима)? 

Изгледа да је тек под потоњим турским итицајем град Кучлат преименован у Кушлат (kuş->птица).

[Марко Кушлаковић]

Кучлат као лично име се у херцеговачком дефтеру из 1477. помиње. Случајно или не , слично име - Кучман се међу Матаругама јавља. Поставља се питање, како и зашто се на простору превасходно југоисточне Херцеговине (условно речено) куманска имена, као нпр., Куделин, Чортан, Балин, Кучман, Кучлат јављају? Можда ово - Куч, има везе дњепровским прото-Бугарима (Кучи - Бугарима)? 

Изгледа да је тек под потоњим турским итицајем град Кучлат преименован у Кушлат (kuş->птица).

ухх, сад смо у дилеми, могуће да је све повезано ако је од Озринића па како су ишли овамо да су дошли до Кушлата те је онда годинама дошло до овог презимена по томе гдје су се настанили па опет услед одређених околности наставили до ових подручја гдје смо сада....