Јевтовићи (Грдовићи - Ариље, Ђурђевдан)

[стеф]

Зна ли неко нешто више о пореклу Јевтовића из села Грдовићи крај Ариља? Два брата, Стефан и Радоје су пописани на неким од пописа, мислим 1833. - нисам сигуран.

Слава је Ђурђевдан. По предању дошли су из старе Херцеговине.

[стеф]

Стефанов син Милан је отишао за Коњску, данашњи Михајловац код Смедерева, од кога потичу Стефановићи (у ранијим документима Стевановићи).

[стеф]

Добио сам родослов који су радили за други огранак фамилије. Значи можемо бити и Јефтовићи, као и Јевтовићи. Интересује ме колико ово предање о Остојићима може бити веродостојно и ако неко зна да јесте, да ме упути на извор или на књихге где се може пронаћи веза. Да напоменем да је моја хаплогрупа Ј2б1 М205 (радни назив Кричи), која није преовлађујућа код Дробњака.

Има ли некијех од Остојића, да је урадио или хоће да уради аутозомални тест, па да упоредимо?

"Досељни из источне Херцеговине, од племена Дробњачког, око 1740. Доселио се Остоја са четири сина: Радованом, Јованом, Пауном и Радојем. Радоје Остојин је имао Јефта, Јефто Радоја и Стефана."

[Небојша]

Добио сам родослов који су радили за други огранак фамилије. Значи можемо бити и Јефтовићи, као и Јевтовићи. Интересује ме колико ово предање о Остојићима може бити веродостојно и ако неко зна да јесте, да ме упути на извор или на књихге где се може пронаћи веза. Да напоменем да је моја хаплогрупа Ј2б1 М205 (радни назив Кричи), која није преовлађујућа код Дробњака.

Има ли некијех од Остојића, да је урадио или хоће да уради аутозомални тест, па да упоредимо?

"Досељни из источне Херцеговине, од племена Дробњачког, око 1740. Доселио се Остоја са четири сина: Радованом, Јованом, Пауном и Радојем. Радоје Остојин је имао Јефта, Јефто Радоја и Стефана."

Како сте повезани са овим Остојићима? Уколико постоји веза, ово предање може бити значајно, пошто би се погодило са хаплогрупом. Ви додуше немате онај каректеристичан "полимски" хаплотип (385b=18, 458=15), али изгледа ту нема јасних правила, с обзиром да се на ширем простору Старе Херцеговине јављају хаплотипови попут Вашег.

[стеф]

Како сте повезани са овим Остојићима? Уколико постоји веза, ово предање може бити значајно, пошто би се погодило са хаплогрупом. Ви додуше немате онај каректеристичан "полимски" хаплотип (385b=18, 458=15), али изгледа ту нема јасних правила, с обзиром да се на ширем простору Старе Херцеговине јављају хаплотипови попут Вашег.

Ја не знам да смо уопште повезани - извор за цитат горе (Остоја из Дробњака) је родослов који је рађен за једну од бочних страна фамилије која је остала у Грдовићима. Не знам који је извор био родословцу, па сам поставио ако се неком учини познато ово предање, да ми помогне да некако проверим је ли веродостојно.

[Đorđo]

Добио сам родослов који су радили за други огранак фамилије. Значи можемо бити и Јефтовићи, као и Јевтовићи. Интересује ме колико ово предање о Остојићима може бити веродостојно и ако неко зна да јесте, да ме упути на извор или на књихге где се може пронаћи веза. Да напоменем да је моја хаплогрупа Ј2б1 М205 (радни назив Кричи), која није преовлађујућа код Дробњака.

Има ли некијех од Остојића, да је урадио или хоће да уради аутозомални тест, па да упоредимо?

"Досељни из источне Херцеговине, од племена Дробњачког, око 1740. Доселио се Остоја са четири сина: Радованом, Јованом, Пауном и Радојем. Радоје Остојин је имао Јефта, Јефто Радоја и Стефана."

Отац од Јефта се звао Спасоје, Јефто није имао рођене браће у селу Грдовићи крајем 18. века

[стеф]

Отац од Јефта се звао Спасоје, Јефто није имао рођене браће у селу Грдовићи крајем 18. века

Хвала Ђорђо - одакле ти овај податак, да није из неког пописа? Ако јесте, помињу ли се Јефтови синови?

[Đorđo]

Хвала Ђорђо - одакле ти овај податак, да није из неког пописа? Ако јесте, помињу ли се Јефтови синови?

Послаћу одговор на ПП

[стеф]

Ево да се захвалим Ђорђу овде и јавно, много ми је помогао.

По његовом преводу стране за село Грдовићи из турског пописа џизје за ужички крај из 1795. (који је Селаковић први помињао овде из Павловићевог доктората о организацији смедеревског санџака), Грдовићи имају само четири куће где се у једној помињу:

Јефто (отац Спасоје)
Радоје (отац Јефто) - напомена: може се читати и као Радоња, али сам оставио само овако јер предање наводи Радоја, а и каснији пописи то потврђују

Ово је први пут - да ја знам - да се Јефто изричито помиње у писаном извору.

Даље сам трагао у Архиву Србије да видим шта се још може наћи, па да се повеже са овим открићем:

1823. тефтер чибука кнежина рујанска за Грдовиће, помиње се само Радое Остоић
1824. тефтер чибука кнежина рујанска за Грдовиће, опет само Радое Остоић
1825. тефтер чибука моравског за Грдовиће, Радое Евтовић и Стеван Остоић
1832. тефтер арачки капетанија Рујан за Грдовиће, Радое Ефтовић и Стеван Ефтов (нажалост, нисам записао године)
1834. тефтер спахијских прихода округ ужички, капетанија рујанска, Грдовићи: Радое Евтовић и Стеван Радоев
1840. тефтер пореских глава округ ужички, срез црногорски, Грдовићи: Радое Евтовић и Стефан Евтовић
1849. попис рујански срез, Грдовићи: Радое Евтовић, земљорадник, 71 година са синовима и Стефан Евтовић, земљорадник, 45 година, са синовима
1857. попис ариљски срез, Грдовићи: Радое Евтовић, земљорадник, 79 година, са синовима и Стефан Евтовић, 53 године, са синовима
1860. попис стоке, ужички округ, Грдовићи: Радое Евтовић и Стеван Евтовић

У попису из 1863. нема ни Радоја ни Стефана, помињу се само Радојеви синови. Вероватно су обојица умрли дотад, за Стефана има извор из Пећинареве књиге да је 1863. био оставински спор између сина који је остао у Грдовићима и мог наврдеде Милана који се одселио у Коњску, данашњи Михајловац код Смедерева, па је тамо пописан.

Закључак - за сада - јесте да је предање потврђено, макар за Радоја. Што се нашег родоначелника Стефана тиче, с обзиром на разлику у годинама са Радојем, јасно је зашто га нема са Јефтом и Радојем 1795, јер би био рођен тек 1804.

Међутим, копка ме та разлика у годинама. Гледајући како је Селаковић истраживао своје порекло, помислих да није и код мене предање побркало родбинске односе: да није можда Стефан заправо Радојев син, уместо Јефтов? Постоји ли начин кроз пописе да видим које ја хипотеза вероватнија? Као што се види болдовано горе, Стефан се презивао по једанпут и Остојић, и Ефтов, и Радоев, а највише (4 пута) Евтовић... Увек су писани један поред другог, и увек прво Радоје, па онда Стефан.

Надам се да ово моје трагање није досадно за читање и да ће можда надахнути и друге да прегледају књиге старосавне Мени је бар све ово било јако узбудљиво.

[Đorđo]

Могућа су разне претпоставке на тему да ли су Стефан и Радоје били браћа или отац и син, али је тешко рећи шта је вероватније... Немам баш искуства са црквеним књигама, можда се у њима може наћи име Стефановог оца?

Мени је занимљиво презиме Остојић које сте рекли да се јавља у тефтерима чибука, то би онда било неко доста старо презиме, пошто га у дефтеру џизје из 1795. нема ни међу именима опорезованих ни њихових очева. Да ли је Радоје био једини Остојић у Грдовићима или их је било и других ?

[стеф]

Могућа су разне претпоставке на тему да ли су Стефан и Радоје били браћа или отац и син, али је тешко рећи шта је вероватније... Немам баш искуства са црквеним књигама, можда се у њима може наћи име Стефановог оца?

Да, то ми је следећи корак. Питање је шта је сачувано из тог доба. Морам да идем у ужички архив, као и да проверим шта је враћено надлежној цркви за Грдовиће, претпостављам да је то ариљска. Ако неко чита ово ко је већ посећивао тамо, био бих му захвалан да напише шта је доступно и по којим годинама (тј. списак или регистар матичних књига). Кад сам био у смедеревском архиву, рекоше да ми вреди погледати и шта има и у месној заједници.

То је све за неки други годишњи одмор

Мени је занимљиво презиме Остојић које сте рекли да се јавља у тефтерима чибука, то би онда било неко доста старо презиме, пошто га у дефтеру џизје из 1795. нема ни међу именима опорезованих ни њихових очева. Да ли је Радоје био једини Остојић у Грдовићима или их је било и других ?

Има Паун и Веселин, који може бити Радованов син. Има фамилија Остојић у Грдовићима сад. По родослову што сам поменуо раније у овој теми, они су од Радована.

Можда најбоље да напишем све што сам сакупио досада:

1795. дефтер џизје
1.Алекса (Ђурађ)
   Радован (Ђурађ)
   Негован?/Паун??? (Ђурађ)
   Тимотије (Алекса)
   Марко (Алекса) - малол.

2.Јован (Петар)
   Милош (Обрад)
   Миливој (Обрад)

3.Петар (Станиша)

4.Јефто (Спасоје)
   Радоје/Радоња? (Јефто)

1823. тефтер чибука
20. Паун Остоић
11. Веселин Остоић
29. Милосав Кунић
25. Ђоко Дулеш
15. Еврем Перић
46. Илија Петровић
6.   Јанко Милошевић
18. Радое Остоић
4.   Продин Мијаиловић
15. Елесије Иовановић
16. Иован Калина
(11 кућа, 205 брава)

1824. тефтер чибука
31. Паун Остоић
17. Веселин Остоић
37 Милосав Кунић
Ђоко Дулеш, оселио у смедеревску
Иеврем Перић, оселио у смедеревску
77. Илија Петровић
7.   Јанко Милошевић
16. Радое Остоић
Продин Мијаиловић оселио у смедеревску
18. Елесије Иовановић
14. Иован Калина
4.   Милован Лончаревић
(8 кућа, 215 брава)

1825. тефтер чибука
Милосав Станишић 40
Михаило Старовић? 80
Симо Јовановић 8
Јанко Милошев 9
Милован Лончар 5
Радое Евтовић 10
Стеван Остоић 12
Елесие Иованов 13
Веселин Радованов 24
Паун Остоић 30
Илија Петровић 8
(12 кућа, 259 брава)

Поставићу и за арачки тефтер из 1832. кад добијем копију стране од Архива.

[Đorđo]

Треће име у првој кући из 1795. је Паун, поредио сам касније тефтере за нека друга села и то је сигурно. Ако Остојићи славе исту славу као Ви, мислим да сте 99,9% род. Остоја би онда највероватније био отац од Спасоја и Ђурађа, мада тешко да ће се то икада писмено потврдити.