Аутор Тема: Именица мачка у језицима европских народа  (Прочитано 12319 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #20 послато: Март 31, 2017, 11:32:54 поподне »
A da nije mozda rec "macka" nastala od nekakve onomatopeje, inspirisane zvukovima koje doticna zivotinja proizvodi? :)

Занимљиво је да су ономатопеје различите у различитим језицима, тј. да разни народи на различит начин чују и доживљавају гласање животиња. Ми смо научили да мачкино мјауканје чујемо као "мјау", слично као и већина европских народа, али мачија ономатопеја код неких других је за нас јако чудна:

Цитат
Arabic - muwà- مُواَء, naw naw
Batak - ngeong
Indonesian - meong
Japanese - nyā
Korean - yaong 야옹
Sinhalese - ñāvu ඤාවු
Thai - ngaew
Ukrainian - niav
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #21 послато: Април 01, 2017, 12:13:34 пре подне »
Занимљивих размишљања овде има.

Српско-хрватско мачка и чешко опскурно macka Бак изводи од честог имена за мачку – Марија (BUCK 1965: 181–182)... ???

Ипак, можда је наближе логици ово Скоково мишљење да назив мачка има корене у ономатопеји.

Мада, и ово са богињом Мат, ако и нема директне везе, мачка би свакако била хтонско биће.

Meni je bilo zanimljivo spominjanje imena "mataruga" u značenju duha nekrštenog deteta ili demonsko biće kojim su majke plašile decu. Ne sećam se da sam ranije nailazio na takvo objašnjenje tog imena. To je na strani devet

Цитат
матаруга за демонска бића сличних одлика („дух некрштеног детета“, „чудовиште којим се плаше деца“)

Ne znam da li se taj naziv može naći u nekoj drugoj slavenskoj mitologiji, ruskoj, poljskoj ili češkoj

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #22 послато: Април 01, 2017, 12:29:55 пре подне »
Meni je bilo zanimljivo spominjanje imena "mataruga" u značenju duha nekrštenog deteta ili demonsko biće kojim su majke plašile decu. Ne sećam se da sam ranije nailazio na takvo objašnjenje tog imena. To je na strani devet.

То сам приметио, да нам недостаје речник митолошких појмова, можда и пар њих.

У сваком случају, занимљиво запажање Радоне, "матаруга - некрштено дете, - демонско биће којим се плаше деца".

Мада опет, деца се плаше и Циганима, па није искључено да су и Матаруге из неког разлога, служиле за плашење, од чега се касније развио и мит. ;D



Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #23 послато: Април 01, 2017, 12:42:10 пре подне »
То сам приметио, да нам недостаје речник митолошких појмова, можда и пар њих.

У сваком случају, занимљиво запажање Радоне, "матаруга - некрштено дете, - демонско биће којим се плаше деца".

Мада опет, деца се плаше и Циганима, па није искључено да су и Матаруге из неког разлога, служиле за плашење, од чега се касније развио и мит. ;D

Nedavno je na nekoj od tema bilo govora o Psoglavcima, mitskim bićima koja žive po brdima i pećinama i jedu decu, pa me je priča podsetila na to. Znam da je bila neka tema o Crnoj Gori
Meni je bliže shvatanje da je "mataruga" doneto iz slavenske prapostojbine pa nadenuto određenoj populaciji koja je živela u sredini u kojoj su Slaveni zamišljali da žive čudovišta. Ali da, slažem se da je sve na nivou pretpostavki.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #24 послато: Април 01, 2017, 12:57:27 пре подне »
Nedavno je na nekoj od tema bilo govora o Psoglavcima, mitskim bićima koja žive po brdima i pećinama i jedu decu, pa me je priča podsetila na to. Znam da je bila neka tema o Crnoj Gori
Meni je bliže shvatanje da je "mataruga" doneto iz slavenske prapostojbine pa nadenuto određenoj populaciji koja je živela u sredini u kojoj su Slaveni zamišljali da žive čudovišta. Ali da, slažem se da je sve na nivou pretpostavki.

Нисам видео то на форуму овде. Баш ћу да потражим. У пар наврата су мене неке ствари, истина, биле потицале да кренем тему о томе, али на крају не покренух.



Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #25 послато: Април 01, 2017, 02:47:57 пре подне »
На словачком и чешком је "кочка".

Али етимологија кокошке и петла је јако занимљива код словенских језика :)

Јако занимљиво да "петао" на неким словенским језицима значи и сленг за мушки полни орган. :)
Кохут на словачком значи петао, као и "кокот" који значи мушки полни орган у народном говору...А исто тако "петао" на пољском се каже "курац" :) Има ту неке везе..."Пилећа супа" на словачком се каже "курациа полиевка".

Кад год сам ишао са нашима у Словачку и Чешку, кад год су гледали у "мени" по ресторанима, само су се смејали, кад год су наилазили на јела од пилетине. :)

Nedavno je na nekoj od tema bilo govora o Psoglavcima, mitskim bićima koja žive po brdima i pećinama i jedu decu, pa me je priča podsetila na to. Znam da je bila neka tema o Crnoj Gori
Meni je bliže shvatanje da je "mataruga" doneto iz slavenske prapostojbine pa nadenuto određenoj populaciji koja je živela u sredini u kojoj su Slaveni zamišljali da žive čudovišta. Ali da, slažem se da je sve na nivou pretpostavki.

Мата руга , довољно...Ружна мајка или она која не воли децу.

Црвен бан је заступљенији код Словена него што мислимо :)

Проблем је што у међусобној комуникацији, за исте речи, имамо другачије појмове...али корен је исти...Неки наш човек , који је ишао у Пољску, носио је дрес француске репрезентације, а пољски цариник показује му на дрес и амблаем "петла" на француском дресу и каже :"курац, курац!!!", Овај се наљутио, замало да се посвађа са цариником...:)
« Последња измена: Април 01, 2017, 03:29:38 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #26 послато: Април 01, 2017, 03:33:22 пре подне »
ДушанеВучко,

молио бих те да не затрпаваш тему са низом узастопних порука, не мора свака реченица бити у засебној поруци.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #27 послато: Април 01, 2017, 04:35:36 пре подне »
ДушанеВучко,

молио бих те да не затрпаваш тему са низом узастопних порука, не мора свака реченица бити у засебној поруци.
Ок :)

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #28 послато: Април 01, 2017, 12:41:30 поподне »
Nedavno je na nekoj od tema bilo govora o Psoglavcima, mitskim bićima koja žive po brdima i pećinama i jedu decu, pa me je priča podsetila na to. Znam da je bila neka tema o Crnoj Gori
Meni je bliže shvatanje da je "mataruga" doneto iz slavenske prapostojbine pa nadenuto određenoj populaciji koja je živela u sredini u kojoj su Slaveni zamišljali da žive čudovišta. Ali da, slažem se da je sve na nivou pretpostavki.

Нисам видео то на форуму овде. Баш ћу да потражим. У пар наврата су мене неке ствари, истина, биле потицале да кренем тему о томе, али на крају не покренух.

 >:(Било је на теми о Кричима (писао о томе Небојша), а ја се  надовезао као примеру ружног и неприкладног називања припадника других народа - покорених (нешто слично се догодило индијанцима у Северној и Јужној Америци) од стране припадника народа-победника, завојевача (често се иза тога скривао геноцид) и величање припадника свог народа (као витезова, храбрих, лепих, високих, паметних, племенитих,  душевних и итд.), а ових других (као демона, отмичара мале деце, ружних, кукавица, подмуклих и итд).

Па не  бих више о томе. Јер све се враћа у космосу. Па се данас немојмо чудити када западњаци (макар јели и жабе) , што чине  и сусједи  Хрвати,  нарочито  Србе гледају да "демонизују" приказујући их као цигане, па као потомке Турака, па овакве, и онакве.

 Уосталом и на теми о Албанцима и Арбарешима изломи се човек да докаже да међу њима има један сој нарочито ружан (ај ај ај - што је најгоре има заиста један њихов сој са карактеристичним фацама-јаком доњом вилицом-то су можада они Goljеmadi-велика вилица-ја сам већ писао о готском непцу-а кажу да је Goljеmadi- албанска реч, али никако то не бих ширио на читав албански народ -од којих су ми најближи наравно они православни-што не значи да би им или да ћу им опростити Косово и Метохију које узеше не храброшћу својом, но  силом оног којем се приклонише тада, од чега им једино признајем у заслугу множење односно рађање великог броја деце  што је пред Богом угодно дело).

Мени су овде када је реч о мачкама (ја их вала не волим) интересантне паралеле - именица  кот (руски језик) и глагола (српски) котити, патити, запатити (када се  мачка омаци) и именице скот (СКОТ) што означава нешто нечисто, демонско биће. ::)

 Па сада више нисам баш сигуран да ли је код старих Словена мачка (српски) или кот (руски), а не знам (на моју велику срамоту) како се то биће звало на старословенском или старосрпском  или пак на санксриту или пак на персијском језику или арамејском језику или старојеврејском језику (битан ми је изговор). Код египћана је уживала велико поштовање и љубав.

Још ми је већа енигма какав је значај мачке (код Срба) и кота (код Руса) био пре примања хришћанства, док су били пагани тј. многобошци!!!!???? Ја то биће у кућу не  држим, дочим пса волим, и држим га у кући.  :(

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #29 послато: Април 01, 2017, 01:01:06 поподне »

 Ја то биће у кућу не  држим, дочим пса волим, и држим га у кући.  :(

Цитат
Уметници воле мачке, војници псе. — Дезмонд Морис, зоолог и антрополог

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0

Izvinjavam se, malo je van teme, ali nisam mogao odoleti ;)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #30 послато: Април 01, 2017, 01:42:22 поподне »
Мени су овде када је реч о мачкама (ја их вала не волим) интересантне паралеле - именица  кот (руски језик) и глагола (српски) котити, патити, запатити (када се  мачка омаци) и именице скот (СКОТ) што означава нешто нечисто, демонско биће. ::)
Скот је именица која означава било коју четвороножну животињу. Најчешће домаћу. Многи именицу скот употребљавају када желе да опишу гмизавца али то није исправно. Данас у модерном језику има сасвим друго значење.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #31 послато: Април 01, 2017, 01:56:15 поподне »
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0
Уметници воле мачке, војници псе. — Дезмонд Морис, зоолог и антрополог
Izvinjavam se, malo je van teme, ali nisam mogao odoleti ;)

Ја сам баш "као " неки уметнички тип, а као војник - чист промашај (сви меци на војној вежби завршили у туђим метама-а ха ха ха).Значи за војника нисам. тако да тај антрополог. У ствари можда је човек у праву. Мада у животу свако правило има изузетак. Иако до астрологије ни мало не држим лав сам у хороскопу, а лав је у ствари из породице мачака.

Али мачке  не   в  о л е м. Која ми је девојка имала мачку или мачке у кући, ма да је најлепша и најдушевнија - било је само оно -ћао и довиђења лепа моја-никад више! Шетају по столу и столицама и којекуде.
Додуше моја жена воли мачке, па и оне воле њу.

А мене не воле. Нити ја њих. Оно јесу корисне да лове пацове. Али им не волим очи.

Очи пса су нешто сасвим друго.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #32 послато: Април 01, 2017, 02:08:43 поподне »
Скот је именица која означава било коју четвороножну животињу. Најчешће домаћу. Многи именицу скот употребљавају када желе да опишу гмизавца али то није исправно. Данас у модерном језику има сасвим друго значење.
Па то су у праву

http://www.b92.net/ljubimac/macke.php?yyyy=2012&mm=12&nav_id=668802

(Tekst je preuzet ilustrovanog vodiča "Mačke" dr Brusa Fogla, objavljenog u izdanju Lagune.)

Svete mačke

Mačka je u islamu postala važna zato što se povezivala s prorokom Muhamedom, koga je spasla od ujeda zmije. Istočnjačke religije u celini imaju blagonaklon stav prema mačkama: hindusi imaju versku obavezu da se o njima staraju, parsi (ogranak zoroastrejaca) smatraju da je ubiti mačku ozbiljan zločin. U kineskom budizmu mačka se zbog svoje zadovoljne smirenosti povezuje s meditacijom, dok japanski budisti posle smrti kućne mačke njen lik pohranjuju u hramu što, prema verovanju, donosi porodici sreću.

Hrišćanstvo je u prošlosti imalo prema mački dvojak stav. Iz paganskih religija i jevrejskih korena hrišćanstvo je u izvesnoj meri preuzelo kultni odnos i starohrišćanski sveci ponekad su prikazivani s mačkom; prema jednom predanju, u isto vreme kad je Devica u jaslama rodila Hrista, u štali se omacila i jedna mačka. Oko 600. godine, međutim, mačka je počela da se povezuje s jeresima, a đavo vrlo često da se prikazuje kao crni mačor. Usledila su stoleća progona iz sujevernog straha, na mačke je bacana krivica za širenje kuge i nedužne životinje ubijane su u mirijadama. Tek kad su u XVIII veku ukinuti zakoni protiv veštičarenja, konačno su pomilovane i one.

Najuzvišenija boginja

U hinduizmu se boginja mati Durga prikazuje kako jaši na tigru noseći u nekima od svojih mnogih ruku oružje, dok drugima prikazuje mudre, gestove simboličkog značenja.

Hvatajte vešticu!

U XV veku lov na veštice dostigao je razmere kolektivne histerije, a mačke su optuživane kao lični demoni zlosrećnih veštica. Njihove noćne navike uzimane su kao dokaz zla i tako su mačke postale deo ikonografije veštičarenja.



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #33 послато: Мај 31, 2017, 10:02:15 поподне »
Тема је почела именицом мачка у разним европским језицима, а ја ћу, ако дозволе уредници, поставити мапу са најчешћим презименом у свакој европској земљи (ту је и Косово  :(  )


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #34 послато: Јун 01, 2017, 12:08:54 пре подне »
Јел оно у Угарској презиме Нађ?

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #35 послато: Јун 01, 2017, 12:39:24 пре подне »
Јел оно у Угарској презиме Нађ?

Јесте.

Наравно, због равноправности латинице са ћирилицом, над Србијом је натпис само на латиници. ;)

У прапостојбини Дробњака, Hansen, Nielsen, Andersson. :D



Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #36 послато: Јун 10, 2017, 04:05:57 поподне »
Скот је именица која означава било коју четвороножну животињу. Најчешће домаћу. Многи именицу скот употребљавају када желе да опишу гмизавца али то није исправно. Данас у модерном језику има сасвим друго значење.

Ne znám, kojé značénje je prijála u drúzěh krajih srbskeje zemljé, ali u mojém kraji skot označáva govéda u istóm smíslě kakó rěč blágo ili dobitak ili imanje. Samá rěč skot bějáše usvójena iz gotskóga jezíka, gdě je glasíla skat, te označávala blágo. Radi poréđenja dobro je uočíti da se na němáčskom blágo rečé Schatz, pri čem je prěměna sk>sch (š), te t>tz (tc) u drěvneněmáčskom pravílna, baš kakó u slověnskěh jezícěh prěglás a>o.
Istěm načélom usvójene rěči skada, skare, sküt gláse u němačskom Schade,Schere, Schütz a u nas škoda, škare, štit. Pri čem trěba iměti u vídu, praslověnsko prětváranje k>č prěd prědnjimi samoglásniki e, i, těm i ski>šči. Rěč štit je błgarsko, to jest crkovnoslověnsko naslědje što se uočáva po osobennu št-dělu, slíčno drúgimi rěči sadržéćimi št, npr. sveštennik. Na prvoródnom slověnskom štit se narícał brán.
Poslědstvenno, kadá te mati nazíva skótom, mísli se da si neposlúšno govédo.

To što si navéł da psuju "skote!" misléće na gmaza, u svojém kraji do séle ne čúh, no se u tom slučáji psuje "gade!".
« Последња измена: Јун 10, 2017, 04:09:53 поподне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #37 послато: Јун 10, 2017, 05:02:21 поподне »
Što se tíče rěči kot, kočka/koška vs mačak, mačka iz porédbenih analiz je očiglédno, da je korěn kot prvorodno slověnski i naslědjen mnogimi porodicami jezíkov iz roditeljskoga IE jezíka. Istoznáčnost glagolov kotiti se i maciti se upućuje na to da su oba korěna i bíla upotrebljávana istovrěmenno, makar u oněh jezicěh koji su izúmili korěn mac. Něje težko domísliti se da se radí o umiljátom oslovljénju ili dětskom govóru po uzóru na glasánje mau, mau ili dozivanje mac, mac. Oni Slověni koji ne imáju korěna mac, dozívaju kis, kis.
Isto tako prvoródni korěn je kúr od kojega potěču kurác i kuríca, te kurje oko (koje zaista izgéda kakó kokóšje oko), dokle je kokot, kokoš stvóreno po uzoru na glasánje ko-ko, ko-ko, kakó i pěvac ili pětał po njegóvu poju. Upotrěba i jednóga i drugóga korěna je izměšana i rudimentarna u raznih slověnskih jezíkov. Npr. russki pozná pětel, kurica, no ženska narodna kapa koja liči na kokošje perje naziva se kokošnik, pri čem govornik ne je svěstan toga što kokoš označáva ; srbski pozna kokoš, no ne kokot, a korěn kur sahranjen je tek u rěčih kurac i kurje oko, pri čem govornik ne je svěstan toga što kur i kurica označávaju.

Što se tíče rasprostíranja rěči mačka i u Mađara, to je savsěm normalno, jere su sami Mađari mađarizovani Slověni, te u svojem jezíku imáju i néku slovénsku réč. Npr. samo od životinj imáju
medve - medvěd
macska - mačka
majom - majmun ( majmun je turska rěč, a mađarski jezik je bił podvrgnut turkskomu utěcaju mnogo prěđe slověnskomu)
potkany - potkan ( označava štakora ili pacova; ovu reč Mađari su usvojili od Slovenaca koji reku podgana, koje je samo po sebi usvojeno iz italijanskoga a ti iz grčkoga itd. )
barany - baran (ovan)
vidra - vidra
mormota - mrmot
osztriga - ostrica (školjka)
bika - bik
kőszali - kozel (jarac)
hőrcsőg - hrčak

Ima i vełma čudnih puti rěči : Srbi usvajaju rěč gazda od Mađara, a sama ona u mađarskom je usvojenica iz slověnskoga, a těm i srbskoga od rěči gospod, putem sažimanja suglasnikov gazda < gospda.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Именица мачка у језицима европских народа
« Одговор #38 послато: Фебруар 25, 2018, 12:53:03 поподне »
Да, ово што ја пишем је тачно. Чеси кажу кочка а Словаци мачка.

За мачора Словаци у Војводини  кажу кацур