Реших да мало оживим тему. Да ме не схватите погрешно - иако сам ову тему покренуо ја, нисам хтео да је много коментаришем, јер сам у то време имао неки чудан осећај да говорити овде на Пореклу да потичете од Саса, у најмању руку наилази на подсмех, у смислу "ево га још један Сас, како да не?". Мислим, ви сви са форума сте изузетно пријатни и никада нисам доживео ништа лоше, али једноставно сам имао неки осећај да не би требало много заностити се у ту - саску страну. Разлог више је тај што на почетку истраживања свог порекла нисам имао ни делић сазнања да бих могао да будем близак саксонској грани, а и сада нешто не верујем, међутим све оно што сам истражио водило ме је управо на то. Хајде да кренем од почетка, можда ћу мало деловати конфузно, али ћу се потрудити да сложим све тако да некоме можда ово буде од користи, а и за даље истраживање. Када сам добио резултате своје ДНК, добио сам и податке о двојици средњоевропљана који имају неке сличности са мојим ДНК низом. Одмах сам био свестан да заједнички предак може да буде и стотинама година удаљен, али сам приступио проналажењу тих особа. Један од њих Пољак, када сам га упознао путем друштвених мрежа, видео сам да имамо неке сличности, а понајвише што се тиче изгледа, тако да је то прва случајност. Друга подударност везана је за место где су моји преци живели до доласка на простор садашње југиосточне Србије. То је простор Осоговских планина, тачније село поред града Кратова, најважнијег рударског центра овог дела Балкана до доласка Османлија, а и мало после. Трећа подударност тиче се насељавања новог места, а то је подножје Бесне Кобиле, на свега неколико стотина метара од улаза у рудник. После оваквих подударности, свако би вероватно ишчитавао што више о тим Сасима, да се упозна ако ништа друго. Саска култура и обичаји неговани су у градовима на Балкану где је овај ентитет живео. Углавном су били у средишњем делу насеља, имали би своју цркву (католичку) као што је то мала црква на Новом Брду, поред ове православне коју нам данас Шиптари отимају. У Душановом законику имали су посебно место, да не кажем привилегије. Ту је јасно дефинисано како тече процес суђења када Сас представља једну парничну страну, па је тако одређен и број, тј. састав пороте... Да сад не тражим имам негде записане и чланове Законика. Саси су одиграли и значајну улогу у паду Цариграда, јер су били добри минери па су тако постављали експлозиве испод утврђења. У књизи Пад Цариграда се наводе углавном новобрдски Саси и једна мала група осоговских Саса. Тачно се наводи из дана у дан како су минирали и који део Цариграда. Саси се у турско време "губе", а то се поклапа са престанком рада рудника, тако да је моје мишљење да су се утопили у становништво. Међутим, неки њихови родови су се до данас одржали, па тако у Кратову и околини има десетак породица које и данас зову Пољаци! То ми је потврдио човек који је цео свој радни век провео у матичној служби и лично познаје велики број њих.
Читам у претходним порукама и видим да се спомиње неки предак Грк. Е, овако, мој предак који је последњи живео у Кратову и који је побегао одатле (а то се спомиње и у једној књизи, у фусноти), носио је име Стоица грчки. По њему моју фамилију и дан данас зову Грци (грчка фамилија), а нашу махалу "грчка". Верујем да са Грцима немамо ништа.
Прочитах да се спомену и село Јелакце, подно Копаоника. Био сам у том селу и са свим људима са којима сам причао приметио невероватну сличност у понашању са рецимо мојом фамилијом. Немамо ми сличан нити дијалекат, нити обичаје, али та нека сличност у понашању и ставовима не може а да се не види. Један од тих људи, чије је имање готово половина Јелакца, ту се налази од памтивека (његови преци). Човек се зове Миљурко Ђурђевић. Цркву Свете Мине нисам обишао, али се налази на 10 километара од Јелакца. Ето, ја успех да напишем колико знам, па ако неко из овога извуче корисне ствари, ја ћу бити срећан. Написао сам и једну књижицу "Саси на простору Кратова" у којој сам објединио све што сам могао да прочитам у вези Саса на протстору овог, данас македонског града, па ако неко има жељу могу и да је проследим.