Прегледах мало у радовима експерименталне поступке за одређивање брзине мутирања конкретних СТР-ова или СТР-ова у глобалу у просеку. Инспирисало ме је пре свега оно што је Ђорђе писао јуче, а тиче се одређивања најскоријег заједничког претка Н1а, где је добијен резултат од око 475 година старости гране, који је према њему прилично натегнут за потомке Руђа и Бранила.
Синиша је на то рекао да број појединаца на основу којих је ова цифра одређена вероватно мали (само Чорак и Јокић?, који, јасно, могу бити ближи него укупна старост гране), а Милан је после додао да на другим форумима људи сматрају да на ову цифру треба додати 15-20%, тј. да је старост подцењена.
Сада видим један рад где су пратили око 11000 парова дете-родитељ, пратећи вредност на 10 СТР-ова (не само ипсилон хромозом) код родитеља и код детета. Закључак је наравно био да брзина мутације зависи од структуре, али и од броја понављања - дакле различити СТР-ови мутирају различитом брзином (међусобно, брзине мутирања различитих СТР-ова могу се разликовати за неколико редова величине!). Такође, на истом СТР-у, брзина мутације је у функцији броја понављања основног мотива, тако да није исто када се са 13 понављања мутира на 14, као када се са 14 мутира на 15, на пример. Све ово што сам написао наравно познато је већини овде на форуму и логично је и природно да структура утиче на брзину мутације и то двојако.
Међутим, само желим скренути пажњу на методу. Дакле, није било реч о експериментима који на унутарћелијском нивоу одређују, унутар једног појединца, колико СТР-ови варирају у целокупном корпусу његових полних ћелија од којих ће једну потенцијално пренети детету. Напротив, метода је анализирала већ дате парове родитељ-дете, што ће рећи да је јединична вредност за брзину мутације рецимо једна генерација. И ово је претпостављам познато вероватно већини овде, али мислим да није било нигде написмено дато, због оних који се питају. Дакле, пошто је брзина мутирања израчуната на јединичну вредност једне генерације - јасно је да процена старости неке гране зависи од старости једне генерације. Претпостављам да је вероватноћа да ће дете имати другачију вредност на неком СТР-у од свог родитеља већа уколико је родитељ старији, али мислим да то није узимано у обзир, већ је све упросечено.
Мислим да Ђорђе не треба да брине. Код мене на стаблу има не мало број људи, од којих су неки и даље у живом сећању, који су потомство имали у својим педесетим и шездесетим годинама. Довољно је пар таквих догађаја да поремете процену старости гране. Има ли данас толико таквих родитеља, када се на паровима родитељ-дете одређује брзина мутације? Не знам да ли је то узрок додавања 15-20% на процењену старост, или је пре производ оних пар редова величине различитих брзина мутације различитих СТР? Да ли је и 111 маркера мало за поуздана предвиђања, узмемо ли у обзир несавршеност добијених коефицијената мутације?