На Муниципијуму S је занимљива и некропола I, која се датује у 1. и почетак 2. века н.е, на којој су приметна два различита гробна ритуса. У питању је сахрањивање спаљених остатака директно у кружну или правоугаону јаму која има нагореле стране, као и сахрањивање спаљених остатака у керамичке урне или камене кутије које су постављене у оквиру кружне јаме, понекад преклопљене већим каменом или окружене низом мањих каменова. Домаће становништво тог краја пре доласка Римљана (Пирусти) није практиковало спаљивање већ инхумацију испод тумула, тако да се овде ради о неким суседним популацијама. Први тип сахрањивања показује паралеле са тзв. Мала Копашница-Сасе гробовима и може се везати првенствено за Дарданце док је други тип карактеристичан за простор средње Далмације, тј. за Делмате. Изгледа да је на почетку римске владавине дошло до некакве смене становништва у околини данашњих Пљеваља, односно да су домаћи Пирусти били проређени, вероватно као резултат јаког отпора који су Римљанима пружили током илирско-панонског устанка од 6. до 9. године н.е, те су Римљани на њиховом месту колонизовали староседелачке популације из других крајева Балкана, првенствено суседне Дарданце. Пирусти су још више проређени након што су их Римљани колонизовали у Дакију почетком 2. века н.е, где су радили у тамошњим рудницима злата, а претпоставља се да су у том тренутку у Муниципијум S досељени Делмати из околине Салоне (Солина). Нешто каснија некропола II, која се датује од друге половине 2. до друге половине 4. века, већ сведочи о доминантном присуству домаћег романизованог становништва.
