Архитектура инспирисана традиционалном

Вјера и култура Срба > Традиционална архитектура

<< < (2/7) > >>

Селаковић:
Да приметимо и неке друге архитекте :)

1. Једна од најлепших кућа у Београду по мом мишљењу. Нацртао Александар Дероко у националном стилу, подигнута 1927, кућа пуковника Елезовића:
https://postimg.org/image/prohhpwld/332b4365/

20mb image hosting

post images

2. Соколски дом у Сомбору, 1925. На интернету налазим да је архитекта Јохан Јанош Базлер, али да има мишљења, због стила, да је пројекат урадио Сомборац Светозар Кротин.

upload pic

Селаковић:

--- Цитат: Лепеничанин Октобар 05, 2016, 05:11:32 поподне ---Генијалан архитекта!

Коруновићи би требало да су из мог краја, из Марковца. Није ми баш најјаснија генеалогија, али то ми је потврдио један пријатељ из Београда чија је мајка од Коруновића. Он ми је рекао да је то породица из које је капетан Коча и да су даљим пореклом с Косова.

Да ли су у Пањевац (данас Кочино Село), Глоговац и Марковац дошли преко Сокобање, као већина осталих фамилија, или директно, немогуће је схватити. Могуће је чак и да су староседеоци Поморавља.

--- Крај цитата ---

Тачно сам могао да претпоставим да је човек из моравско-вардарског света. Стварно геније. Кад помињеш Кочу, Момир му је дигао споменик у Текији - "Капетану Кочи и његовим друговима":

post a picture

Синиша Јерковић:
Својевремено сам у историји архитектуре учио и о Коруновићу. Иначе Савремена архитектура ми је на факултету најбоље ишла, то је један од ријетких испита гдје сам добио десетку :)

Генерално, експресионизам, којем је и Коруновић припадао, је један од најинтересантнијих раздобља архитектуре 20. вијека. Управо због свог идеализма и слободног стила, експресионисти нису богзна како добро прошли са политиком.

Падају ми на памет, двојица сјеверноњемачких експресиониста, који су у неком смислу слични Коруновићу, Фриц Хегер и Бернард Хоетгер, а поготово Хоетгер. Хоетгер је, слично Коруновићу, кокетирао са националним, био члан нацистичке партије, али Хитлер је генерално експресионизам сматрао дегенерисаном умјетношћу, па је Хоетгера избацио из партије. Ипак су нацисти више вољели чист монумантални класицизам, без пјесничких момената.

Како год, Хоетгерова архитектура, и данас остаје као једна од најоригиналнијих у Њемачкој у 20. вијеку. Ово су неки детаљи:

Синиша Јерковић:
Кад сам прије неколико година боравио у Хабаровску, граду на руско-кинеској граници на руском Далеком истоку, изненадио сам се са очуваном предреволуционарном архитектуром, која је доста личила на сјеверноњемачки опека систем. Та архитектура са почетка 20. вијека и упркос каснијем развоја града за вријеме комуниста остала је прилично очувана. Посебно ми је изненађење била црква св. Инокентија Иркутског која се 70 година налазила у касарни и практично није функционисала као храм, већ као војни објекат.

али ме је посебно зачудила архитектура парохијског дома поред цркве, који је малтене потпуно "хоетгеровски"

Не знам ко је с почетка 20. вијека пројектовао ову цркву и парохијски дом, али као да је имао неку везу са Хоетгером и сјеверноњемачким експресионизмом.

Занимљиво је да се један од познатијих Хоетгерових радова у Дармштату-Лавља врата налази непосредно уз руску капелу, која опет доста подсјећа на ову из Хабаровску. Не знам да ли је ова руска црква у Дармштату још у животу, али ово је нека старија фотографија, гдје се виде Хоетгерове скулптуре лавова и црква у позадини

Селаковић:
Милица Крстић (девојачко Чолак Антић), рођена у Крагујевцу 1887, подарила је Београду неколико зграда у српско-византијском стилу.

Наравно, најупечатљивија је Друга женска гимназија (данас ЕТШ Никола Тесла) у улици Краљице Наталије из 1933:

gif uploader

image hosting sites

Поглед из дворишта:

image hosting over 10mb

Навигација