26. Јоксимовић, Лучиндан, Горња Драгуша, Блаце
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621>Y189944, роду Никшића и највероватније њеној подграни Y250780. Најближи на пројекту му је Булатовић из Ровачког Требаљева, као и један тестирани из Придворице код Лепосавића, што иде у прилог ближем пореклу тестираног. Такође су му блиски и Ерић из Лисовића код Барајева, као и Феризовић из Рожаја. Са свима њима Јоксимовић има две разлике на упоредива 23 маркера и то на YGATAH4, где Јоксимовић има ређу вредност 11, као и на DYS635, где Јоксимовић има 22. Остали поменути ту имају модалне вредности.
Тестирани Јоксимовић је потомак Павла, рођеног 1854. у Придворици код Лепосавића. Павле је био син Јоксима Урошевића, који је досељен у Горњу Драгушу код Блаца из Придворице, са старијом браћом: Милијом (1828), Радичом (1836) и Арсенијем (1839).
Несумњиво је да су потомци Јоксима Урошевића огранак рода Требаљеваца из Придворице коме припрадају данашњи Милетићи, Миљковићи и Милуновићи у Придворици, о чему сведочи и старо презиме које су исељеници из овог рода понели и по коме су бележени у матичним књигама у Топлици првих година након досељења, да би затим преузели презиме које је изведено по имену њиховог оца, са којим су и пописани 1884. године у Горњој Драгуши.
У Г. Драгуши су 1884. пописане две одвојене задруге Јоксимовића, које су досељене из Придворице и то у различитим потесима села. Једну задругу је предводио Јевтимије Јоксимовић са 10 чланаова, док је Милија предводио другу, која је бројала 14 чланова.
Према предању које су забележили хроничари села Горња Драгуша (Милан и његов син Звонко Јоксимовићи) који су такође припадници „рода“ Јоксимовића у Горњој Драгуши, Јоксимовићи су блиски рођаци са Вељовићима из Сувог Дола (Блаце) као и Матовићима, Игњатовићима и Јовановићима у Г. Драгуши. Оно што компликује ситуацију око родословља овог рода Требаљеваца из Придворице јесте што су све поменуте фамилије досељене у Топлицу са различитих локација (Вељовићи у Сувом Долу из Лијеве Реке код Сјенице, Матовићи у Г. Драгуши из Рожаја, Игњатовићи из Јошанице код Лепосавића, а наведени Јовановићи из Ибарског Колашина, без податка о тачном место) и једино што наизглед деле, јесте иста крсна слава-Св. Лука.
Постоје две ствари које би могле бити од веће важности за ову причу. Прва је да су у матичним књигама умрлих с краја 19. века, а нарочито из прве половине 20. века, често за место рођења уписивана претходна пребивалишта, односно села из којих је неко насељен, што не мора нужно да се поклапа са стварним местом рођења. У случају Јоксимовића, постоји несклад између података из пописне грађе и матичних књига. Милији Јоксимовићу и његовој браћи у матичним књигама стоји да су рођени у Придворици, а они средином 19. века нису пописани у селу. Теоретски би се могло десити да су у време пописа били ван села, али је вероватније да су се у Придворицу доселили у другој половини 19. века.
Друга важна чињеница је да је у Придворици у 19. веку такође живео још један род Требаљеваца, чији је највећи део такође исељен у Топлицу, у село Претежана, које је у суседству Горње Драгуше и који је у блиском сродству са Требаљевцима који су живели у Кутњу, и претпоставља се и са Требаљевицима у Крушеву, Поповцу, Доњем Крњину и Завади код Врачева, за које знамо да су Y134582. О сродству Јоксимовића-Урошевића са овим другим Требаљевцима не постоје ни писани ни усмени трагови.
Захваљујем се Миловану Ф. на подацима. Јоксимовићу бих свакако препоручио даља тестирања ка прецизнијој профилизацији рода.