Аутор Тема: Древна ДНК - научни радови  (Прочитано 189165 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2385
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1200 послато: Август 11, 2023, 12:11:58 пре подне »
И ја сам мислио раније да је хаплогрупа I опстала у Франко-Кантабријском рефугијуму током LGM-а. Али за сада нема Солитрејаца са хаплогрупом I. За сада је само хаплогрупа C пронађена код њих. Они до душе јесу били потомци Граверијанаца који јесу имали и хаплогрупу I уз хаплогрупу C, али Граверијанаца нису били аутозомално хомогени него су имали два генетска пола: западни Фурнол и источни Вјестонице. Хаплогрупа I је за сад пронађена само код узорака који имају ову источну генетику која није преживела LGM.

Даље, након LGM-а имамо Магдаленаску групу која има и I2-P37 и C, али сви узорци ове групе већ имају Вилабруна генетику. А није тачно ни да је у Вилабруна кластери била заступљена само грана I2a2-M436 хаплогрупе I јер имамо узорак PRD001 из овог кластера који припада хаплогрупи I2a1a-P37.2.

Кад причамо о Солитрејцима, хаплогрупа C није пронађена код њих, него код њега. Код једног јединог мушког Солитрејца чији узорак није контаминиран. Сви најстарији палеолитски P37 узорци (њих десет комада) су из Западне Европе, не постоји ниједан на Балкану и у Источној Европи који је старији од Мезолита. И ти мезолитски P37 узорци из Лепенског Вира и Украјине, као и поменути PRD001 могу се објаснити ширењем Магдаленијске културе на исток.


Дакле, мислим да хаплогрупа I2a1 долази из правца Балкана јужном рутом у Франко-Кантабријски рефугијум одмах након LGM-а, а да пре тога на западу није постојала. Свакако не мислим да је целокупна хаплогрупа I2a1 мигрирали него само један њен део.

Поштујем свачије право на мишљење, али за ово што си написао не постоји ниједан једини археогенетички доказ.


Међутим то је све далека прошлост. Ако се вратимо у енеолиту и рано бронзано доба и видимо да се у Румунији и Бугарској појављују све веће бочне гране од L621 до CTS10228 и узмемо у обзир TMRCA гране L621 од 6500 година, као и гране CTS10228 од 3400 година, према YFull-у, можемо доћи до закључка да је у периоду од позног бакарног до раног бронзаног доба предак гране CTS10228 живео негде на источном Балкану. То и даље не искључује Келте и Словене јер за сада не знамо шта се даље догађало.

Није тачно да се у енеолиту и раном бронзаном добу Румуније и Бугарске појављују "све веће бочне гране од L621 до CTS10228". Појављују се четири L621 узорка, сви негативни на гране које воде до CTS10228 (CTS10936,S19848,CTS4002), један S19848, такође негативан на CTS4002, и један CTS4002 негативан на CTS10228. Не појављује се ни CTS10228, нити иједна од бочних грана (Y45825, Y85772, Y44949, FGC20479 и Y81696), а са друге стране све наведене гране се појављују у Западној Европи, па ме занима каквом логичком егзибицијом би објаснио овакву разноврсност грана испод L621 на том простору ако је миленијумима боравила у Румунији и Бугарској? Разноврсност је један ид кључних показатеља области настанка и демографског ширења неке хаплогрупе/гране, и та разноврсност у случају L621 је убедљиво на страни Западне Европе, просто јер је на Балкану и у Источној Европи та разноврсност непостојећа, тј. 100% тестираних припада само једном јако младом огранку (Y3120).
« Последња измена: Август 11, 2023, 12:16:03 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже Кековац

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 291
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1201 послато: Август 11, 2023, 01:01:37 поподне »
Кад причамо о Солитрејцима, хаплогрупа C није пронађена код њих, него код њега. Код једног јединог мушког Солитрејца чији узорак није контаминиран. Сви најстарији палеолитски P37 узорци (њих десет комада) су из Западне Европе, не постоји ниједан на Балкану и у Источној Европи који је старији од Мезолита. И ти мезолитски P37 узорци из Лепенског Вира и Украјине, као и поменути PRD001 могу се објаснити ширењем Магдаленијске културе на исток.

Има их још ако се убрајају у ову категорију и граветијански узорци који упадају у аутозомални Фурнол кластер и директни су преци Солитрејаца. За целу ову групу важи за сада да није пронађена хаплогрупа I, мада ту могућност не искључујем у потпуности. Али њихов огранак хаплогрупе I не може бити I2-P37 из простог разлога што је TMRCA ове гране и гране I2-M436 само 21000 година према YFull-у тако да ове две гране готово сигурно потичу из истог рефугијума. То би евентуално могла бити грана I1.

Поштујем свачије право на мишљење, али за ово што си написао не постоји ниједан једини археогенетички доказ.

Ако се пажљивије погледа аутозомална слика одмах након LGM-а уочава се да се Магдалењани већ мешају са ловцима сакупљачима који долазе са истока (почевши већ од узорка Ел Мирон старог 19k) и да се померају према североистоку, према Француској и даље у унутрашњост Европе. Али ова популација се не сели на исток према Италији. Италију је већ колонизовала Вилабруна популација и тако остаје до неолита. Постепена колонизација се види и по аутозомалним подгрупама у које се могу сврстати узорци из Италије из позног палеолита и мезолита. При томе су се Магдалењани мешали са групом 2 (Arene Candide). https://www.nature.com/articles/s41586-023-05726-0#Fig3 али тако што су се Вилабруњана групе 2 померали према западу а не у обрнутом смеру. Ова група је према мом мишљењу пренела хаплогрупу I2-P37 Магдалењанима. Узорак Pradis 1 јесте нешто млађи али је значајан јер припада базалној аутозомалној групи 1, па се може узети као археогенетски доказ моје тезе да је хаплогрупа I2-P37 потекла из балканског рефугијума.

Није тачно да се у енеолиту и раном бронзаном добу Румуније и Бугарске појављују "све веће бочне гране од L621 до CTS10228". Појављују се четири L621 узорка, сви негативни на гране које воде до CTS10228 (CTS10936,S19848,CTS4002), један S19848, такође негативан на CTS4002, и један CTS4002 негативан на CTS10228. Не појављује се ни CTS10228, нити иједна од бочних грана (Y45825, Y85772, Y44949, FGC20479 и Y81696), а са друге стране све наведене гране се појављују у Западној Европи, па ме занима каквом логичком егзибицијом би објаснио овакву разноврсност грана испод L621 на том простору ако је миленијумима боравила у Румунији и Бугарској? Разноврсност је један ид кључних показатеља области настанка и демографског ширења неке хаплогрупе/гране, и та разноврсност у случају L621 је убедљиво на страни Западне Европе, просто јер је на Балкану и у Источној Европи та разноврсност непостојећа, тј. 100% тестираних припада само једном јако младом огранку (Y3120).

Јесте разноврсност грана савремених људи на неком подручју добар показатељ порекла неке хаплогрупе али уме и да завара. Зато археогенетски узорци имају већу тежину. Није ни очекивано да се пронађу све ове гране које си набројао у узорцима из бакарног и раног бронзаног доба јер су то млађе гране. Моје мишљење је да је пре нешто више од 4000 година дошло до сеобе ове популације према западу. Тако да су гране које су данас скоро ексклузивно западноевропске настале у западној Европи након досељавања њихових предака са Балкана. Звучи мало вероватно али има доказа о томе и у другим гранама. Узми за пример ову моју: https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-PH18/tree. Узорци са Балкана и Турске се од западноевропске лозе одвајају пре око 4300 година. Наслућујем да је ова популација учествовала у етногенези Келта јер је са собом носила висок удео EEF генетике примећене као нарастајуће у средњем и позном бронзаном добу широм Европе, па чак и у Британији, што је један од кључних налаза из рада Large-scale migration into Britain during the Middle to Late Bronze Age. Зато мислим да хаплогрупа I-Y3120 и даље може имати везе са Келтима.

Ван мреже Aca

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 43
  • I1>P109>FGC33034
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1202 послато: Август 21, 2023, 05:54:46 поподне »
🔬 In a groundbreaking new study, researchers from the PACEA laboratory in Bordeaux, France, and from the Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology in Leipzig, Germany, analyzed DNA of 94 ancient individuals from a burial site at Gurgy ‘Les Noisats.’

🧬 Through autosomal, Y chromosomal, and mitochondrial DNA analysis they were able to construct the largest pedigree of ancient DNA to date, with 64 individuals over seven generations.

♂️  Each generation identified is almost exclusively linked to the previous generation through the biological father.

Y-DNA haplogroups G and H were both found at the burial site. Individuals with haplogroup H shared a common ancestor with individuals from Neolithic Ireland.

https://rdcu.be/dj2kR

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 595
  • J2a1 > J-Z40772* mdDNA:H1f2d1*
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1203 послато: Август 22, 2023, 03:39:29 поподне »
Haplogrupa H-P96 verovatno. Iako je bila prilično raširena u Evropi u neolitu (od Turske do Irske) jedva da ih je šačica preživela. Za razliku od G.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1135
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1204 послато: Август 25, 2023, 06:36:47 поподне »
"Avgust 2023. donio je nekoliko uzoraka DNK u FTDNA iz studije Stolarek et al 2023. (uključujući Figlerowicza ). To je vrlo poznata tema/smjer slavenskog doba u odnosu na dinastiju Piast u Poljskoj"
https://lundiak.wordpress.com/2023/08/25/i2a-slavs-piasts-me-ydna/?fbclid=IwAR1g79EE3fucP2NrTVevGPFsAp3uvk_WzxFFXabL6jYQRl__jfE-RdGrhRw

Ван мреже Кековац

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 291
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1205 послато: Август 29, 2023, 08:36:55 поподне »
Нови рад на тему Медитерана у гвозденом добу. Међу Италицима изразито доминира R1b-U152. Занимљиво је да се хаплогрупа J2b-M241 јавља међу Картагињанима. E-V13 није пронађена ни у једном узорку.

https://www.nature.com/articles/s41559-023-02143-4

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 595
  • J2a1 > J-Z40772* mdDNA:H1f2d1*
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1206 послато: Август 30, 2023, 01:25:05 поподне »
H-Z5857 koji je boravio na Sardiniji u gvozdeno doba nema potomaka, ili rođaka, ni blizu Evrope danas. Nije pripadao većinskoj neolitskoj grani haplogrupe H. Uzorak koji je I-L160 i dalje ima rođaka na istom ostrvu. Nesaglediv je broj grana određenih haplogrupa koje su nestale kako su vekovi proticali.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8300
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1207 послато: Август 30, 2023, 02:37:20 поподне »
H-Z5857 koji je boravio na Sardiniji u gvozdeno doba nema potomaka, ili rođaka, ni blizu Evrope danas. Nije pripadao većinskoj neolitskoj grani haplogrupe H. Uzorak koji je I-L160 i dalje ima rođaka na istom ostrvu. Nesaglediv je broj grana određenih haplogrupa koje su nestale kako su vekovi proticali.

Ту је и хаплогрупа R2 у етрурском контексту, ако сам добро протумачио локалитет на коме је овај узорак пронађен.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Кековац

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 291
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1208 послато: Август 30, 2023, 07:12:12 поподне »
Ту је и хаплогрупа R2 у етрурском контексту, ако сам добро протумачио локалитет на коме је овај узорак пронађен.

Узорак је директно датиран на 150.5 calBCE - 3 calCE па може свашта да буде, с обзиром да је то већ време када је Рим увелико покорио многе територије на Медитерану.

Ван мреже Кековац

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 291
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1209 послато: Август 30, 2023, 07:34:14 поподне »
Mislim da si ovdje u pravu, R1b uzorci su pronađeni samo na Ezeru i Bojanovu, i svi imaju visok udio stepe. Na ostalim nalazištima dominiraju I-L621 и I-L701 i autosomalno stepa je niska.

Možemo onda nagađati koliko dugo su koegzistirali, i da li se Jamnaja utopila u lokalce ili im nametnula svoj jezik?

Jedino se ne bih složio da je ova i2 populacija porijeklom od Černavode.

U Černavodi i Usatovu je prisutna R1b, autosomalno imaju visoku stepu i čak oko 20% Kavkasko-Anadolskog uticaja kojeg nema u Ezero kulturi. Čini se da su se ovdje odvijali neki sasim drugačiji procesi od onih u Ezeru.


Овде си можда био у праву. У централној Бугарској и Тракији је тада био актуелан Караново VII хоризонт који се појављује на теловима старијег Караново VI/Гумелница слоја али након хијатуса који је трајао скоро миленијум. Ако се не варам ова култура је коегзистирала са Езеро културом, али је имала сличности са претходним балканским културама а не са Јамном културом, као што је случај са Езеро културом.