Повезаност У-днк ХГ, антрополошког типа и "анализе" аутозомалне ДНК?

ДНК порекло > Историја и генетика

<< < (2/5) > >>

Đorđo:

--- Цитат: Александар Невски Септембар 18, 2015, 10:00:55 поподне ---Пошто йе свака од наших женских прѣдакиња морала имати оца, онда се ово тврђење може изврнути и рећи да сва наша општа генетика стиже од мушкараца. ;)
Општа генетика се не може сматрати ни мушком ни женском, она йе йедноставно независна од пола, и ми йе наслеђуйемо од свих прѣдака обайу полова.
Йедноставно, поям мушкарца и жене у наслѣдном смислу йе нераздвойив и узаямно допуњуйући се. Без йеднога нема другога.

--- Крај цитата ---
У праву си, можда се нисам добро изразио, нисам хтео да кажем да нам је аутосомална само од женских предака, већ сам мислио кад бисмо упоредо посматрали у-днк и аутосомалну из генерације у генерацију. Знам да си добар математичар и да те човек не може прећи ;)

I-P109:
Autosomalna DNK se ne nasleđuje savršeno proporcionalno od svakog pretka unazad. Savršeno ravnomerno nasleđujemo samo autosomalnu DNK od roditelja. U svakoj daljoj generaciji dolazi do odstupanja i relativno brzo se dođe do generacije u kojoj nam većina predaka nisu genetski rođaci. Procena je da negde oko sedme, osme generacije nastupaju preci od kojih nemamo DNK i da već do desete generacije oko 9/10 ljudi u genealoškom stablu nisu naši genetski rođaci. Jednostavno, nemaju ništa biološki zajedničko sa nama. Takođe je procena da sva autosomalna DNK u jednoj osobi potiče iz ne više od oko 100 do 120 osoba. A poređenja radi, deset generacija unazad imamo 1024 predačka mesta.

Izuzetak u smislu nasleđivanja biološkog materijala od predaka daljih od oko 7-8 generacija je upravo Y hromozom koji se nasleđuje hiljadama i desetinama hiljada godina. Međutim, on je mali i beznačajan po pitanju instrukcija koje sadrži kada se radi o izgledu, osobinama ili bilo čemu osim instrukcija da ljudski embrion treba da se razvije u mušku jedinku. Još jedan izuzetak biloškog materijala koji seže nešto dalje od oko osme generacije, premda ne u nedogled kao Y hromozom, je X hromozom. Pošto je on podložan rekombinovanju, kod njega ipak postoji momenat u nizu kada prestane

Iz tog razloga se oko 8 generacije iscrpljuje sposobnost autosomalne DNK da identifikuje genetske rođake. Uz to, ta sposobnost opada i pri osmoj generaciji je već marginalna šansa da sa nekim stvarnim rođakom sa kojim delite pretke u osmoj generaciji zapravo imate dovoljno zajedničkih segmenata da se srodstvo prepozna.

Razume se da postoje izuzeci, pa je tako moguće da poneki segment opstane kroz više od deset generacija, ali to su granični slučajevi.

Ujedno je deset generacija približno i udaljenost na kojoj polako nastupa fenomen pedigree collapse-a. U teoriji bi nastupao znatno dalje, ali to zahteva da je cela globalna populacija konstantno u procesu ujednačenog mešanja. Pošto to nije slučaj i populacija je podeljena na enklave koje se preklapajau i mešaju na svojim rubovima, pedigree collapse nastupa znatno pre teorijskog broja generacija za celu globalnu populaciju. To je značajno jer tamo gde konkretni preci prestaju da nam budu genetski rođaci i gde polako nastupa pedigree collapse, tu ujedno svi ljudi sa nekog šireg prostora (npr. Evropa) počinju da bivaju udaljeno povezani.

Po pitanju izgleda i autosomalne DNK stvari stoje ovako: ukoliko je osoba iz populacije relativno homogenog sastava (ne nužno i endogamnog porekla), opšti izgled će biti predvidljivo isti. Ukoliko je osoba iz populacije koja je heterogenog sastava, imaće pretke raznih tipova u različitim procentima. Međutim, svako može da izgleda samo na jedan način, iako ima pretke raznih izgleda. Kod ljudi sa poreklom iz heterogenih populacija, ulogu igra slučaj, tj. koje segmente hromozoma koji nose gene koji definišu razne karakteristike izgleda, osoba najviše nosi. To je zaista samo slučaj.

шкрњо:
Р1б у Шпанаца није ништа необичан, већ напротив, слаже се са медитеранским типом. Узмимо у обзир да медитеранац и нордијац (као и прелазне форме атлантид и понтид) имају идентичан облик лобање (ови типови су донијети индоевропским инвазијама), умногоме различит од нпр. кромањонских типова.

Сложио бих се да сама хаплогрупа не значи ништа, али у комбинацији са антрополошким типом, који представља најпоузданији израз аутозомалних гена (ма од кога они дошли!), значи доста.
У Европи не могу да видим значајно одступање расног типа од хаплогрупа. У западној Европи главну хаплогрупу Р1б углавном прате индоевропски типови медитеранид/атлантид/нордид (грађа лобање практично иста, али пигментација и висина варирају), у словенским земљама исто тако, у типичним Р1а зонама јавља се нордид/понтид, како идемо ка сјеверу и ниво Н1ц се повећава (чак и до 40 посто на сјеверу Русије) па расте удио балтичког типа. На сјеверу Њемачке и у Скандинавији отприлике трећина су носиоци И1 (њој додајмо и И2б), те поред стандардног нордида Р1а и Р1б хаплогрупе имамо и значајан број кромањонских типова (Бореби, Дало-Фаелид, Трондер (прелазни тип) и Брун). Код нас имамо И2а Динарик и њему одговарајуће Бореби, Бореби-Динарик мјешавине и чистог Динарца, који је највјероватније продукт мјешавине придошлих кромањонаца и старосједилачких медитеранаца.
На основу свега да се лако закључити да расни тип углавном прати и хаплогрупа, једино нисам сигуран у случају Е1б. Екстремна долихокефалија јужних Италијана и Шпанаца може бити знак сјеверноафричке мјешавине.

Анализе аутозомалне ДНК су ми увијек биле права непознаница. На "European admixture" (базираној на Додекад "West Euro+East Euro+Mediterannean) тестовима Баски, Пољска, Бјелорусија, Латвија и Естонија увијек имају највиши резултат, као да су, тобоже, "већи Европљани" од нас осталих, што и није баш тачно ако узмемо у обзир да је Н хаплогрупа у даљњем сродству са азијским народима. Примјера ради, на тесту који сам нашао ми имамо смијешних 86 посто "европске компоненте", Руси исто тако смијешних 87 посто, Румуни 79 посто, Италијани још мање, Германи од 87 до 93, док Баски, Пољаци и балтички народи заузимају врх љествице са 96-99.

Ја мислим да та карта најбоље осликава како је све то жестока спрдачина.

I-P109:
Haplogrupa N1 nije povezana sa azijskim populacijama na direktan, već indirektan način. Naime, radi se o polarnoj populaciji koja je, pošto se nalazila na polarnom krugu, bila jednako udaljena od dalekog istoka i od centralne Evrope. U oba slučaja sa severne tačke se ide pravo na jug, a dođe se na dijametralno suprotne krajeve globusa. Dakle, ogranci N1 u Evropi nemaju vezu sa Azijom na način da su došli iz Azije, već oni koji su u Evropi su u njoj od drevnih davnina i u tom smislu jesu najstariji Evropljani uz I1.

Što se tiče bilo kakvih eventualnih koorelacija između haplogrupa i izgleda, ako uopše postoje, pod a) koorelacije nisu kauzacije, a pod b) mogle bi da se objasne prostom činjenicom da u svakoj grupi neminovno mora da postoji jedna najbrojnija haplogrupa i mora da postoji jedan dominantan/najborjniji antropološki tip. Dovesti najbrojniju haplogrupu u vezu sa najbrojnijim antropološkim tipom je metodološki pogrešno, jer to što su i jedan i drugi najbrojniji ne dokazuje da su povezani, što nas vraća na a) koorelacija nije kauzacija.

Александар Невски:

--- Цитат: I-P109 Септембар 19, 2015, 01:09:49 пре подне ---Haplogrupa N1 nije povezana sa azijskim populacijama na direktan, već indirektan način. Naime, radi se o polarnoj populaciji koja je, pošto se nalazila na polarnom krugu, bila jednako udaljena od dalekog istoka i od centralne Evrope. U oba slučaja sa severne tačke se ide pravo na jug, a dođe se na dijametralno suprotne krajeve globusa. Dakle, ogranci N1 u Evropi nemaju vezu sa Azijom na način da su došli iz Azije, već oni koji su u Evropi su u njoj od drevnih davnina i u tom smislu jesu najstariji Evropljani uz I1.

Što se tiče bilo kakvih eventualnih koorelacija između haplogrupa i izgleda, ako uopše postoje, pod a) koorelacije nisu kauzacije, a pod b) mogle bi da se objasne prostom činjenicom da u svakoj grupi neminovno mora da postoji jedna najbrojnija haplogrupa i mora da postoji jedan dominantan/najborjniji antropološki tip. Dovesti najbrojniju haplogrupu u vezu sa najbrojnijim antropološkim tipom je metodološki pogrešno, jer to što su i jedan i drugi najbrojniji ne dokazuje da su povezani, što nas vraća na a) koorelacija nije kauzacija.

--- Крај цитата ---

И-йедане, шта ти значи рѣч "kauzacija"? Када читам твоя писания, морам стално користити енглески рѣчник. Ем пишеш на туђем писму. Молим те, обуздай се и покушай писати на нашем йезику.

Навигација