ДНК порекло > Историја и генетика

Истраживање породичног порекла- због чега?

<< < (2/2)

Amicus:

--- Цитат: Đorđo  Август 09, 2015, 04:48:27 поподне ---Примера ради, Крајишници су се релативно највише тестирали али и поред тога, за ретко кога се може одредити одакле је тачно досељен.

Потребно је много више тестираних из Црне Горе, Херцеговине и староседелаца са Косова и Метохије по могућству на што више маркера.

Јако је мало људи који су загрижени за све то и који су спремни да одвајају од уста своје деце за тако нешто
--- Крај цитата ---

Тачно, наравно да не може да се одреди, али ова тестирања свакако дају неке резултате, на крају крајева резултат је и кад се нешто потврди или оповргне. Можда још увек нема довољно тестираних, али за очекивати је да ће кроз годину дана бити бар педесет нових, кроз следећу годину још толико... за десет година сигурно ћемо бити богатији за неке информације него данас. Такав процес нико не може да убрза, осим можда неких државних институција које би финансирале пројекте тестирања, па да за краћи период добијемо више стотина хаплотипова.


--- Цитат: Korisnik77  Август 09, 2015, 04:59:37 поподне ---Ne bih se bas slozio ds se radi o "odvajanju od usta". Stvar je u tome da li covjeka nesto interesuje ili ne. Da li ima tu vrstu kucnog odgoja. Da se prica o precima, da se govori o porodici i sl. Naravno postoji veliki broj ljudi koji zaista nisu u stanju da izdvoje 50ak evra, ali srecom postoji bar 20% posto populacije koji ovako nesto sebi mogu priustiti. Samo  kad bi ih interesovalo. A to vam je 200000ljudi. Do sada sam pricao bar sa 10 tako imucnih ljudi da bi bez vecih problema po finansije mogli da plate citavom selu testiranje, ali nazalost nikoga to nije interesovalo. Mnogi su secak cudili sto to mene uopste interesuje. Mahom obrazovanije ljude uspijem zainteresovati, ali ne toliko da "ispljunu" 50e.
--- Крај цитата ---

Таква је ситуација. Кад би људи били више упознати са могућностима генетичке генеалогије, вероватно би било и више тестираних, али све то иде својим неким током за који се ми не требамо превише бринути. На нама је овде да прикупимо грађу о Србима на простору Угарске у периоду владавине Османског царства. Резултата тестирања ће свакако бити, а на нама је да се упутимо у прошлост тих крајева, како не бисмо били изненађени или незаинтересовани за податке који нас се објективно тичу.

Синиша Јерковић:
Везано за горњу дискусију, мислим да се треба помирити са чињеницом да је проценат људи који су заинтересовани за сопствено поријекло заиста мали. Интересовање за сопствене претке је у клановском систему Црне горе имало практичног значаја, јер је то имало утицаја на свакодневни живот, није било свеједно да ли си од "соја или несоја". Ако си и хтио да заборавиш на сопствене претке (у случају да нису били баш сјајни) ниси могао, јер твоја околина то није заборављала.

Данас, познавање предачке историје, нема богзна какав утицај на наш свакодневни живот, па вјероватно због тога људи нису превише заинтересовани. Имамо са друге стране и крајности у супротном смјеру, гдје се о сопственим прецима испредају бајке и улази у област митова и легенди.

Мене лично мотивише управо улога генетике, односно могућност да се неке ствари егзактно потврде или оповргну и тако на цијелу причу стави тачка. Свјестан сам да је то дуг процес, али некако вјерујем да ће у једном моменту у будућности свако од нас знати ко је и од кога је. То сазнање не треба да буде основ неког нашег идеализирања сопствених предака већ само утврђивање истине и у једну руку затварање приче.

Nebo:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Август 09, 2015, 09:01:54 поподне ---Везано за горњу дискусију, мислим да се треба помирити са чињеницом да је проценат људи који су заинтересовани за сопствено поријекло заиста мали. Интересовање за сопствене претке је у клановском систему Црне горе имало практичног значаја, јер је то имало утицаја на свакодневни живот, није било свеједно да ли си од "соја или несоја". Ако си и хтио да заборавиш на сопствене претке (у случају да нису били баш сјајни) ниси могао, јер твоја околина то није заборављала.

--- Крај цитата ---

Цвијић је сјајно закључио зашто у динарским крајевима људи много боље памте предање, порекло, родослове, него што је то случај код равничара, а што је последица начина живота и привређивања. У планинским, претежно сточарским крајевима, има се много више времена за доколицу, па се ту много више размишља, разговара, бистре разне теме, а нарочито утврђују та предања. Није потребно чак ни да се пише, јер те приче јасно и прецизно знају сви и преносе даље. Код равничара је другачије. Посла у пољу има увек, нема се времена за "празне приче", зато се лакше и заборавља...

Nebo:
Надам се да се нико неће увредити, али мене некад запрепашћује што неки људи из неких крајева нашег народа једва да знају како им се звао прадеда, а о неким даљим подацима нема говора... Ипак је, чак имајући у виду све историјске, привредне и друге разлоге, то недопустиво...

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна