ојлер, све са терена је вредно сведочанство, али мањак 'јединства команде' је непостојећи. чак је и јвуо неадекватан термин. врховни командант југословенске војске у току рата је краљ петар 2, начелник генералштаба југословенске војске и министар војни је (од пролећа '42) генерал михаиловић. војно командује југословенском војском у отаџбини, југословенском војском у избеглиштву и југословенском војском у заробљеништву; те скраћенице, јвуо, јвуи и јвуз се виде на документима. ови ти говорим званично како је, а команднда стрктура апсолутно јасна - од илегалаца у београду до представника под италијанима у сплиту, до најзападнијих тачака у далмацији, лици и горском котару. неупоредиво већих проблем михаиловић је имао '41 - јер је требало више од 6 месеци да се пробије до крајине, преко својих људи, и ступи у контакт са српским организованим отпором. такдође, неупоредиво више проблема у кварењу командне хијерархије је имао са павлом ђуришићем него било где у босни. павле је - неколико пута - де факто и де јуре иступао из југословенске војске.
зрно, ствар је проста. тито је хрват ком су крцун и ранковић беспоговорно служили. једно је блајбург и кочевски рог за четнике и љотићевце, а друго масовна убиства срба, грађана, домаћина и четника широм србије, цг и бих, каких није било '44 до '46 по хрватској.
