Волео сам и сам да правим "скривене камере", али без камере...у војсци у Кумбору смо имали дугачке страже од по 4 сата и морало се некако "убити" време...стаза са плаже је ишла поред касарне, ја бих се обично сакрио иза неког дрвета или жбуна, и у тренутку проласка туриста, нагло превучем ногом преко траве ( и следи скакање и вриска)...неке туристе из Словачке сам толико преплашио, па сам кренуо да причам са њима истог момета на словачком и да се извињавам, а они нису ни стигли да се запитају, откуд на црногорском приморју војник који прича словачки са њима (иако смо поразговарали који минут, нису се ни сетили да ме упитају одакле знам словачки...вероватно су тек касније били у "ребусу"
)...Исто тако сам имао обичај да пушку држим о рамену наравно, али са цеви упереном ка напред (не стандардно иза леђа, усправно, како се и држи)...па онда кад прође неко, питам га:"извините, колико је сати?", а он се збуни од цеви уперене у њега и одмах погледа на сат у наносекунди
