ДНК порекло > Историја и генетика

Антропологија и етнографија

<< < (10/10)

Небојша:
Археолог Ј. Петровић описао је један интересантан антрополошки налаз: кости босанског велможе Батала. Према опису, фигура тога велможе била је необично снажна, а крупноћа главе и форма лобање одаје монголоидна (алпинска?) обележја.

В. Дворниковић за Алпиде каже, између осталог:

"...У целости се на овом типу запажају разна обележја и степени монголоидства. "

Прве сигурне податке о Баталу налазимо у исправи краља Стјепана Дабише, наследника Твртка I Котроманића, коју је краљ 17. јула 1392. године издао дубровачкој влади. У овоме документу Батало се спомиње у улози дворског Тепчије и улози сведока у валидности исправе. Батало је био ожењен Ресом из племићког рода Хрватинића, те је тако загосподарио жупом Саном. Изнад данашњег села Варошлук Батало је подигао добро утврђени град Торичан.

- Локација -
 
Турбе је село ситуирано у долини ријеке Лашве, 7 км западно од Травника. На мањем узвишењу поред пута, на локалитету Црквине, налазе се остаци средњовековне некрополе. Испод слемењака је био сахрањен Тепчија Батало Шантић.

Небојша:
Родослов династије Бранковић познат нам је од жупана Младена, који је почео службу код краља Милутина и био један од војсковођа Стефана Дечанског. Његов син Бранко, по коме је цела динстија добила име, био је у милости цара Душана и служио му као севастократор у Охриду. Око 1345. године, родио му се трћи сун, Вук.

У охридској цркви Богородице Перивлепте сачувана је фреска сликана за живота Бранкових синова Гргура у Вука на којој су они насликани поред цара Уроша Нејаког.

Лик Вука Бранковића је, условно речено, добро очуван, тако да се види голобради младић од око 20 година са дугачком риђом косом чешљаном на раздељак. Због стилске ограничености коју су фрескописци морали да поштују, не можемо бити сигурни какве су биле његове праве црте лица, како је он заиста изгледао. Али, крупне очи и већи нос, уз податке читане између редова у другим изворима (висок, јак, вешт ратник, итд), могу нам пружити основу за какву-такву реконструкцију његовог лика.

Вук Бранковић са 18 година (1363)


По свему судећи Вук је припадао ткз. Динаро-Бореби типу, који је чест у Црној Гори и Херцеговини. Верује се да Бранковићи воде порекло управо из ових крајева.

Кун:

" The Montenegrins are prevailingly dark brown in head hair color; in Old Montenegro some 45 per cent of adult males belong to this class, while 20 per cent are medium brown, and 26 per cent auburn, or brown with a perceptible reddish tinge. The tribesmen of Brda and the northern border are somewhat darker, and show less rufosity. The beards are much lighter than the head hair; among Old Montenegrins 43 per cent are reddish brown, and 8 per cent contain a pure red element; only 17 per cent are dark brown. In Brda golden-brown beards are extremely common, as frequent as 39 per cent; in the northern border tribes, 24 per cent. The rufosity of the Montenegrins, and their tendency to golden blondism, is not only extreme, but is particularly unusual for this part of Europe. It will be recalled that the Serbians, traditionally close relatives of the Montenegrins, are much darker haired, and that the Slavs in general, when blond, favor the ash-blond side of the scale, being almost entirely deficient in rufosity. "

Небојша:
Један од могућих миграционих праваца J2 и R1b:

"...during the Bronze Age Dinaricized Mediterraneans spread with the knowledge of metal from an eastern Mediterranean source to the western Mediterranean Countries, to central Europe, and to the British Isles. In this instance Dinarics of a Near Eastern variety did actually invade Europe, and their descendants may be distinguished today in countries like England where, owing to the absence of an Alpine substratum, the process of Dinaricization has not been locally at play. "

Carleton Stevens Coon - The Principle of Dinaricization

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна