Антропологија и етнографија

ДНК порекло > Историја и генетика

<< < (3/10) > >>

Kor:

--- Цитат: Небојша Април 04, 2013, 05:00:40 поподне ---Делује као да зна о чему говори. :) Мада, он се доста ослања на ствари као што су дијалект, психичке особине и друго, а то баш и није сигуран показатељ.

--- Крај цитата ---

Браво... одлична дијагноза... иде у сферу апстракције и метафизике и онда тамо прави конструкције какве њему одговарају. Сећам се добро једне расправе с њим када је тврдио да је један HLA антиген доказ како су Срби најсроднији са Кавказцима, разним народима широм Азије (међу којима је и Шри Ланка) и са америчким индијанцима. Једноставно није прихватао ово што говоримо о Y хромозому него је сазнања из ове области покушавао да уклопи у неки свој замишљени оквир чак и када је то било потпуно бесмислено.

Мада опет кажем, драго ми је када неко креативно размишља. Сви ми имамо право на своја убеђења и своје хипотезе.

Небојша:

--- Цитат: Синиша Јерковић Март 13, 2013, 12:52:57 поподне ---Не, И2а је настала у Европи, нема везе са овом Белл Беакер причом. Као и остала И, И2а је у основи кромањонска, питање колико је успјела да очува те своје изворне расе. Тамо гдје је била присутна у високим процентима, вјероватно је и оставила више трага.

И сам Кун је на простору Црне Горе издвојио овај тип као кромањонски. Ја вјерујем да динарска популација старосједилаца и није била толико крупна и висока и да смо у средњем вијеку добили неку мјешану југословенску расу динарско-кромањонског типа, а оригиналне кромањонске особине (крупна глава, масивно тијело) остале су доминантне тамо гдје је И2а био најдоминантнији, у Херцеговини и западу Црне Горе.

Ово је дио из студије Петра Влаховића "Динарски тип и његови варијетети у Црној Гори"

"Jan Valšik, češki antropolog, je 1937. godine objavio u Parizu rezultate svojih proučavanja sa Žabljaka na Durmitoru i iz Pljevalja. Na osnovu ovih proučavanja Jan Valšik je izdvojio poseban durmitorski antropološki podtip dinarskog tipa koji seodlikuje visokim ili vrlo visokim stasom, velikom hiperbrahikefalnom glavom, očima crne ili plave boje, crnom ili svetlo mrkom kosom, pravim ili orlovski (kukasto)povijenim nosom i licem koje iznenañuje svojom velikom širinom. Istraživanja su obuhvatila oba pola i vršena su uz pomoć Martinovog standardnog antropometrijskog
instrumentarijuma.
Aris Puljanos, poznati grčki antropolog, na osnovu istraživanja koja je objavio 1976. godine, dokazuje da su Crnogorci sa Žabljaka (Durmitor) rastom najveći ljudi u Evropi (173,5 cm). Pored toga imaju, slično starobalkanskim Epirotima, široke glave ( indeks 86,73) i veliku bizigomatičnu širinu (149 mm), najveću u Evropi. Široke, upadljive jagodice se kombinuju sa primetnim gonionima. Zbog toga Aris Puljanos savremene crnogorske populacije dovodi u vezu sa autohtonom balkanskom kontinentalnom varijantom evropskog stanovništva, koje je bilo starije od mediteranskog i vodilo je poreklo od potomaka gornjopaleolitskih Evropljana."

Још је значајнији закључак Живка Микића у његовој студији о антропологији становништва средњег вијека на Косову и Метохији. Студија је штампана на енглеском:

The anthropological contents of the necropolises of Matičane and Djonaj are attributed to the Slavs. Burial began in the tenth century and
went on for several centuries but not later than the thirteenth century. On the other hand, burial in the necropolises of Rezala and Kuline, as well as in and around Novo Brdo cathedral, began in the thirteenth century and went on for the next few centuries. In anthropological terms, the presence ofthe brachycranial indigenous population of the Dinarid type and of robust leptodolichomorph Slavs has been identified there, or the first elements of the process of metisation/mixing of medieval populations. It is interesting that this process took place so long after the Slavs had settled in the region.

However, there seem to have been certain marital barriers, identified also in the large medieval necropolis at Vinča. This would mean that the process of Slavization did not run simultaneously in all fields: cultural and linguistic, social and historical, and bio-anthropological. Or, to put it briefly, in the tenth and eleventh centuries Slav communities in Kosovo and Metochia lived separately from the indigenous communities,
and were buried in the same way. In the thirteenth century, the process of population metisation/mixing began, which is best shown by the
anthropological content of the investigated necropolises. It is characterised by mixed Slav and indigenous burials both in standard necropolises and around Orthodox churches and cathedrals, in which case there is no need for their ethnic origin to be additionally verified or emphasised."

Значи, укратко, у 13.вијеку робустни Словени кромањонско-нордијског типа (И2а+Р1а) почели су мјешање са старосједиоцима динарског типа (Е1б+Р1б+Ј2) и добили смо у коначници класичан динарски српски тип становништва западног Балкана.

Ово је наравно груба слика , између постоји много нијанси.

--- Крај цитата ---

" Остаци Пелазга, који су били упливом Хелена језично однарођени, беху од великог утицаја по физички устрој Хелена а доцније и Срба ... То је онај "преисторијски анонимни народ у Егеју", чија је крв трансформаторски деловала на спољашње преображење ксантодолихокефалних Хелена. Тај непознати фактор у једначинама балканске етнологије данас је углавном израчунат и идентичан са тамнооким Пелазгима. Крв овога народа је крива, да су се Срби, некада плавокоси, модрооки, белокожни и дугоглави, физички променили у народ "јадранског типа" данашњих дана. "

(Н. Жупанић, Трагом за Пелазгима, 1922, стр. 13)

М. Богдановић сматра да су Пелазги/источни Медитеранци носиоци Ј2б хаплогрупе.

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Небојша Јун 10, 2013, 06:55:55 поподне ---Занимљиво је запажање М. Богдановића, који тврди да у Херцеговини и Далмацији постоји један занимљив антрополошки тип. Он га поистовећује са Атлантским Медитеранцем и тврди да припада хаплогрупи И.
То наравно не може бити тачно, зато што су носиоци ХГ И углавном Кромањонци "уграђени" у Динарце/Медитеранце.

Такође, с обзиром на његове тврдње да је порекло тих "А. Медитеранаца" са Кавказа, логично би било да су они носиоци неке Г, или Ј хаплогрупе, али никако И2а.

Међутим, Љубомир је лепо приметио да се ова Ј2б јавља у Херцеговини, ЦГ и западним крајевима.

Можда је баш зато у тим крајевима чест овај антрополошки тип, робуснији, динаризовани Медитеранац, који М. Богдановић погрешно назива Атлантски.

--- Крај цитата ---

Не бих баш пуно коментарисао Богдановића.

Што се Атлантских медитеранаца тиче требало би прочитати феноменалну књигу Carletona S. Coon-a Расе Европе која је издата након Другог свјетског рата, а која сумира сва дотадашња истраживања европских расних типова.

Читајући Кунов опис Атлантских медитеранаца, њихов распоред и историју, чини се да они најприје одговарају распореду хаплогрупе Е1б у Европи. Кунова књига може да се скине са сљедеће адресе:
http://archive.org/details/racesofeurope031695mbp

Ево како Кун описује Атлантског медитеранца (превод са енглеског):

Висок, правилног носа Медитеранац, не мезокефалан како је Деникер погрешно тврдио, већ изразито долихокефалан. Данас ова раса представља главни елемент у популацији сјеверне Африке, а јака је и у Ираку, Палестини, дијеловима Арабије и у источном Балкану. У разним негроидним комбинацијама то је такође главни расни тип читаве Источне Африке. У Европи мањински је елемент на Иберијском полуострву, Италији и британским острвима.

Александар Невски:
Небойшо, молим те дай везу ка овой страници. Живо ме занима видѣти мало подробнийе о том.

Небојша:
Сајт тренутно није у функцији. Ја сам поскидао још раније ове слике са описом и картом.

Реци који тип те занима, па ћу окачити, а ти процени да ли је аутор био у праву, тј да ли је реално представио тај расни тип.

Навигација