Повезаност У-днк ХГ, антрополошког типа и "анализе" аутозомалне ДНК?

[Небојша]

Ево шта вели Кун:
"[...]Let us turn southeastward and follow the Dinaric Alpine chain in the direction of the Balkans. In the mountainous section of southern Austria, the Hallstatt Nordic type is in the minority. Out of six skulls from Carniola, three are round headed and one is mesocephalic. The brachycephalic types seem without question to be predominantly Dinaric. In Croatia, however, seven adult skulls are all long headed, of the usual Hallstatt type, while two infantile skulls show brachycephaly.
In Bosnia, we come to the famous site of Glasinac, where a comparatively large series of relatively late Illyrian remains contains again a mixture of types. The majority of the skulls are long headed and these show the same mixture of Danubian and Corded elements which we have already seen at Hallstatt itself. A few of the individual crania are very large, and reproduce the Corded prototype quite accurately. The brachycephalic skulls, although in the minority, are numerous enough to permit one to determine their racial affiliation with some accuracy (Dinaric). "

Овде си требао наставити читав пасус:

"The brachycephalic skulls, although in the minority, are numerous enough to permit one to determine their racial affiliation with some accuracy. Almost all belong to what might be called a modern Dinaric racial type. The skulls are moderately large with flattened occiputs, straight side walls, rather broad foreheads, and a very prominent nose, in the one instance in which the nasal bones were preserved. The jaws are very broad with an excessive bigonial diameter, but not noted for their depth. 

Metrically, these brachycephalic crania resemble the Bronze Age series from Cyprus, but are, on the whole, a little larger. They fall, as a matter of fact, into an intermediate position between the Cyprus series and the Bell Beaker group from the upper Rhineland, but in morphology are identical with both. There is no doubt that we are dealing in this instance with a form of Dinaric which anticipates the modern population of Bosnia."

Види се дакле да је динарски тип овде био присутан у време Илира. Такође, приметно је да су ти балкански Динарци били негде између "Bell Beaker" Динараца и Динараца из кипарске серије (морфолошки готово идентични). Таквих (или сличних) Динараца, као што и сам Кун каже, има и дан данас на територији БиХ.

[шкрњо]

Навео сам да су припадали динарском типу.
И даље се не може објаснити како је то динарски тип, ако узмемо за истину то да је старосједилачки, постао доминантан међу иначе већински долихокефалним Илирима.

[шкрњо]

П.С Гласиначки "динарци" се у тјелесним особинама умногоме разликују од данашњих "динараца", будући да су грацилног, ниског до средњег раста.

[Небојша]

И даље се не може објаснити како је то динарски тип, ако узмемо за истину то да је старосједилачки, постао доминантан међу иначе већински долихокефалним Илирима.

Одговор је у брахикефалији, тј. процесу динаризације. Није баш мали временски период од 6. века пре н.е., до данас.

"Динарска компонента, мада још увек са примесама медитеранске грацилности, јасно је изражена како код гласиначке серије VI века старе ере тако и нпр., на налазима из вучјих њива у Словенији из V века старе ере, што би указивало да се ова појава динаризације праисторијског становништва током последњег миленијума старе ере одвијала упоредо на ширем пространству планинског подручја Балкана."

(Живко Микић, "О антрополошкој истражености илирског становништва", Београд, 1979)


Словени готово сигурно нису били фактор који је утицао на појачану брахикефалију, већ су се једноставно утопили у тај процес.

"Најстарији брахикрални типови тј. Прве брахикране лобање, у оквиру ђердапске серије, али у слојевима старчевачке културе, на налазиштима Лепенски Вир, Ајмана и Велесница. Практично је немогуће раздвојити настанак и развој динарског антрополошког типа од појаве најстаријих брахикраних лобања."

"Динарски антрополошки тип - у западној планинској зони Балканског полуострва, има свој аутохтони развој који сеже у праисторију. Динарски тип је присутан у старијем гвозденом добу на налазишту Бела Црква - Бандера, затим на налазиштима млађег гвозденог доба - Купиново у Срему и пећине у источној Србији."

(Живко Микић "Антрополошка структура становништва Србије")

Словенско-германски утицај се највише примећује код Херцеговачког динарског типа (светле очи), Норида (плави динарски тип) и Динаро-Бореби типа у Старој ЦГ, који се шири ка осталим крајевима (Босна, зап. Србија, итд).

[Небојша]

Извор: Angel, J. Lawrence, 1944, A racial analysis of the ancient Greeks: An essay on the use of morphological types, American Journal of Physical Anthropology