https://sites.google.com/site/plemenasrpska/tekstovi/bitka-na-saranceБитка на Шаранце (19. август 1862. године)
Јоксим Кнежевић је са Шаранцима отишао на Цетиње. Шаранцима је управљао његов синовац Раде Радулов Кнежевић, а ту је био и харамбаша Мићо Глушчевић са својим људима. Када су сазнали за турско окупљање позвали су у помоћ Језерце. У помоћ им дођу Живко Шибалија и Ђоко Шаулић. Ту су били и чувени хајдучки вође Иван Робовић, Бећко Закић (Бећко Стотинаш), Јанко Нововић, Симо Зејак, Зуко од Алуге и Ристан Шарац. Тих дана, око 15. августа, Лековићи и Остојићи из Затарја начинили су разуру (запалили своје куће штале и остале објекте и са свим живим отишли са своје земље) и прешли у Шаранаце. Придружили су се Ивану Робовићу.
Шаранци, Језерци и Ускоци припремили су се за одбрану. Харамбаша Иван Робовић са 60 људи оде наспрам Левер Таре да у случају напада од Левера бране прелаз од Турака. Стотинаш Бећко Закић са 50 људи био је на Трешњици да спријечи упад од Ђурђевића Таре. Јанко Нововић и Симо Зејак са 60 људи били су наспрам Премћана да би бранили село Пода и прелаз преко ријеке Таре. Остали Шаранци и Језерци, њих око 250 – 300 били су у околини села Руданци. Распоредили су се око села. Живко Шибалић и Ђоко Шаулић са западне стране. Са сјеверне стране Зуко од Алуге и Исак Рондовић. Са јужне стране Раде Кнежевић, Мића Глушчевић и Ристан Шарац.
