Аутор Тема: Угреновићи  (Прочитано 41944 пута)

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #260 послато: Октобар 06, 2021, 06:46:41 поподне »
Занимљив податак везан за Угреновиће нађох у недавно објављеном турском попису дијелова Херцеговине из 1701. године. Наиме ту се спомиње кнез Степан Угриновић на простору Никшића.Ово су његова села. У попису се каже да су то кнежине од давнина.

Drugi knez Stepan Ugrinović
Selo Studenica, kuća 32
Selo Hrastovača, kuća 32
Selo Činar?/Džebar?, kuća 32
Selo Gornja Kočan, kuća 8
Selo Dolnja Kočan, kuća 16

Колико сам видио у убикацијама, ради се о селима западно и сјеверозападно, уз сам град Никшић.

Да ли је овај кнез далеки? потомак бана Угрена из народних предања?


Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Угреновићи
« Одговор #261 послато: Октобар 06, 2021, 08:20:09 поподне »
Године 1446. биљежи се Radiuoi Ugrinouich de Oprechiaue;
године 1491. спомиње се Radiçius Radossalich de Onogosta de loco vocato Opretine.

Мислим да се овдје ради о истој локацији и то данашњем локалитету Опратине код Јасеновог Поља, неких 7 километара од Растовца.

У османским пописима с почетка 16. вијека Опратине (Obretin) су се налазиле у дробњачкој нахији, као и подоста других насеља у близини Оногошта.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #262 послато: Октобар 13, 2021, 06:56:21 поподне »
Године 1446. биљежи се Radiuoi Ugrinouich de Oprechiaue;
године 1491. спомиње се Radiçius Radossalich de Onogosta de loco vocato Opretine.

Мислим да се овдје ради о истој локацији и то данашњем локалитету Опратине код Јасеновог Поља, неких 7 километара од Растовца.

У османским пописима с почетка 16. вијека Опратине (Obretin) су се налазиле у дробњачкој нахији, као и подоста других насеља у близини Оногошта.
Oprechiaue је Обрежје, дио села Студенаца. Студенчани су међу Угреновићима били најближи тврђави Оногошт, зато су Никшићи на том дијелу настојали да их што више потисну.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #263 послато: Октобар 13, 2021, 07:52:20 поподне »
СПИСАК СРПСКИХ РОДОВА У ДАБРО-БОСАНСКОЈ ЕПАРХИЈИ КОЈИ СЛАВЕ ЈОАКИМА И АНУ, СА ПРИКАЗАНИМ ПАРОХИЈАМА И ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТИМА

1.Вукадин- Горажде- Рогатички
2.Мрдаковић- Горажде- Рогатички
3.Мијатовић- Соколовић- Рогатички
4.Јешић- Соколовић- Рогатички
5.Боровина- Соколовић- Рогатички
6.Мушовић- Соколовић- Рогатички
7.Мијатовић- Гласинац- Рогатички
8.Урошевић- Гласинац- Рогатички
9.Мумовић- Гласинац- Рогатички
10.Мумовић- Кошутница- Рогатички
11.Андрић- Кошутница- Рогатички
12.Лековић- Кошутница- Рогатички
13.Вукадин- Пале- Сарајевски
14.Тешановић- Пале- Сарајевски
15.Васовић- Сарајево- Сарајевски
16.Васиљевић- Сарајево- Сарајевски
17.Јелић- Сарајево- Сарајевски
18.Крунић- Сарајево- Сарајевски
19.Кукић- Сарајево- Сарајевски
20.Милановић- Сарајево- Сарајевски
21.Васић- Сарајево- Сарајевски
22.Кртолина-Сарајево- Сарајевски
23.Перендија- Сарајево- Сарајевски
24.Ера- Пофалићи- Сарајевски
25.Васић- Осијек Блажуј- Сарајевски
26.Неретљак- Осијек Блажуј- Сарајевски
27.Мумовић- Ракова нога- Сарајевски
28.Зекић- Сребреница- Сребренички
29.Лазаревић- Сребреница- Сребренички
30.Миљановић- Сребреница- Сребренички
31.Симић- Сребреница- Сребренички
32.Петровић- Дубравица- Сребренички
33.Аћимовић- Дубравица- Сребренички
34.Јовановић- Височник- Сребренички
35.Борковић- Власеница- Власенички
36.Краишниковић- Власеница- Власенички
37.Савић- Власеница- Власенички
38.Савић- Стрмница- Власенички
39.Вујичић- Стрмница- Власенички
40.Мићић- Стрмница- Власенички
41.Неретљак- Кралупи- Височки
42.Перендија- Високо- Височки
43.Пејић- Вареш- Височки
44.Топалија- Вареш- Височки
45.Тривковић- Вареш- Височки
46.Симић- Бугојно- Бугојански
47.Кртолина- Дервента- Дервентски
48.Кука- Бусовача- Травнички
49. Рађа- Нова Варошица- Дубички

9 ПРОТОПРЕЗВИРАТА
22 ПАРОХИЈЕ
49 ЈАВЉАЊА

У књизи "Пејићи са Нишића", аутора Угљеше Пејића,

гдје аутор пише о поријеклу породице Пејић и Тривковић може се видјети да наведене породице воде поријекло од Угреновића, тј. од братства Пејовића из Г.Поља.


Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #264 послато: Мај 07, 2022, 12:05:32 поподне »
Драго ми је што се потврдило предање и Пејића (а самим тим и Пејовића из матице) са Нишића да су од Угреновића, а овај резултат иде у прилог и мојој тези да се највећи број исељених Угреновића налази управо на подручју Сарајевско - романијске регије. Надам се да ће и будућности  бити још тестираних из ове регије као и из Матице, прије свих Ђапићи, Пантовићи и други.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Угреновићи
« Одговор #265 послато: Јун 02, 2022, 02:44:55 поподне »


О Лековићима изузетан податак о њиховом претку Вукашину.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #266 послато: Септембар 22, 2022, 11:24:24 пре подне »
Срећна слава Св. Јоаким и Ана свима који данас славе, а нарочито потомцима старих древних Угреновића!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #267 послато: Јануар 31, 2023, 02:47:14 поподне »
Зорее,

На основу ког извора си дошао до овог закључка? За нас који не читамо дефтере. :)

PS. Успут турски дефтери и дају јасне доказе да род Угреновића заиста јесте властелинског поријекла, само што то нико досад није укапирао. ;)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Угреновићи
« Одговор #268 послато: Фебруар 06, 2023, 11:17:44 поподне »
↑↑↑↑  :)

 Дакле као што сам спомињао дефтери дају битне податке о Угреновићима када их боље сагледамо.

Мапа


тамно сива боја – села кнеза Степана Угриновића 1701.
свијетло сиваа – села кнеза Зрна 1701.
звијезда – дио села (по једна кућа) 1477. у џемату Мирче сина Красе.
сунце – село Милочан 1477. у посједу Радосава и брата Хамзе те Твртка сина Вукића
квадрат – село Студенци гдје 1477. џемат Мирче има 1 баштину али више има војвода Батрић Никшић
плави каро – село Турјача којег 1477. држи џемат Мирче, и гдје сједе спахија Вукдраг, и Радашин, 1701. у посједу кнеза Озринића
црно са звијездом - Орах у посједу џемата Мирче 1477., статус касније непознат
тамноплава са звјездицом – село „Поплатац“ за које мислим да су Попи и Лаз, 1533 Попи и Лаз су у Никшић нахији, а 1701 Поплаз припада кнезу Никшића Батрићоглу.
тамноплава с тачком - село Сад, 1468. у тимару хришћанина, 1477. пусто с тим да дио држи опет војвода Никшића Батрић


 Сива села 1477. се идеално поклапају са кнезом Степаном Угриновићем 1701. Сва три села која он држи држао је и џемат Мирче сина Красе.
 Из Кочана су и Урошевићи потомци Уроша.
 
 Што се тиче кнеза Зрна 1701., од његових села Мирчо је држао Стубу (гдје је по предању био двор Угрена), Заврх се не јавља 1477., јавља се 1533. у нахији Оногошт (сви или скоро сви Угреновићи), док су споменути држали Милочан.
 У прилог томе да је и кнез Зрн Угреновић може говорити и неки анонимни резултат са славом Аћимовдан из Милочана Y22059+.

 Што се тиче других генетских резултата, нпр. из Страшевине, тог села нема 1701. и раније. Иако и ту има један исељени резултат J-Y22059.

 Такођер оно што је врло занимљиво јесте да је џемат Мирче сина Красе 1477. био пребачен из Оногошта (гдје су још били пусти дијелови ових села) у Требиње. Што може бити објашњење за ове родове око Требиња који имају предање да су од Угреновића.


 Имамо и забиљежбу пред попис његовог џемата:

Особе у наставку пописане су старе спахије. Сада по наредби
цара за баштине које посједују пописани су према влашком закону
тако да плаћају влашки порез.


 Дакле били су спахије раније па су постали власи. Ово је и индикација да су поријеклом властелини, што од Османлија затечене спахије из 15 в. махом и јесу.

 Обзиром на све ово кристално јасно је да су ово Угреновићи.

 Осим катунара Мирче сина Красе помиње се још угледнијих особа:
- војвода Вукосав
- кнез Павко
- спахија Вукодраг који се налазио у селу Турјача (данашњи Озринићи)

 Угрин Радиовић из Оногошта се помиње од 1400. до 1420. г. више пута И очито се мора радити о тој особи.

 Занимљиво је ово питање влашког статуса.

Нећак Угрина Хребељан 1401. и Радосав Владојевић из Оногошта су власи, а сам Угрин се 1408. јавља са поменутим Обрадом Владојевићем гдје превозе робу до цркве св. Петра и Павла (типични влашки занат).
1413. Угрин има човјека Рајка Николића који превози на Лим.
1420. Угрин Радиновић је са Рајком Припчићем у војсци војводе Сандаља.

1427. помиње се Радивоје Угриновић из Оногошта, а 1446. и катун Радивоја Угриновића

 Дакле видимо његов успон, а и као да је и сам проистекао из влашког статуса као и далеки генетски рођаци Кричи. У том контексту је занимљиво мјесто Турјача гдје је био и Вукдраг спахија, очито је повезано с влашким именом Турјак засвједоченом у хрисовуљама код влаха.

 У дефтеру 1468. (који иде и до 1477.) ова села која су 1477. узапћена држе у сукцесији муслиманске спахије. И тад су насељена. У дефтеру 1477. стоји
„Ова села у ствари су уписана као узапћена. Касније кад су насељена дата су Црнојевићу. Сада су поново остала пуста“.


 Не видим 1468. неког спахију Угреновића осим Радића сина Ђурана који држи у тимару Шипачно, а у џемату Мирче сина Красе је 1477. неки Радић син Ђураша. Иначе су у ти сумарним дефтерима власи само пописивани заједно за цијели санџак па нема података о њима осим прихода  свих влашких група Херцеговине, за разлику од опширних дефтера. То је стога јер нису имали сталних насеобина тада.

 Али Шипачно се не помиње 1477., а 1533. то постаје село Дробњака. 1533. се јавља влашка нахија Оногошт с једним кнезом и три Џемата, али су пописани одвојено од села (која су спахијски тимари), само се по баштинама да нагађати. Нпр. баштина Драгића, који није жив тад, 1477. у џемату Мирче су три Драгића. Већином су или су сви Угреновићи у тој нахији.


 Углавном доста неких чињеница о Угреновићима, видљив је и притисак на њихове земље и посебно Никшића, а и Озринића.

 Но дефинитивно увезују род Угреновића са Угрином Радиновићем.
« Последња измена: Фебруар 07, 2023, 12:57:23 пре подне Зрно »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #269 послато: Фебруар 06, 2023, 11:29:57 поподне »
Хвала Зор на овом прегледу. Поставићу овде шта сам сакупио о Угрену, Угриновићима кроз историјске изворе, па можемо проверити уклапа ли се нешто у ову причу:


Ugren

Kupoprodaja konja: “Ratchus Milgostich homo Ugreni Rogacich de Canali facit manifestum quod ipse vendidit ad carrum ut moris est unum suum equum totum album Sergolo Bogunouich pro yperperis XXXVI, quos fuit confessus se habuisse et recepisse cum integritate ab eo” (16.4. 1375), Div. Canc., XXIV, 28v.


Ugrin / Ugrinović

Vlah bosanskog bana Ugrin Nigulović podiže tužbu protiv solara Klime Bunića zbog napada izvršenog u slanici:
„Ugrin Nigulouich Moroblachus domini bani Bosnensis coram domino Rectore ser Stephano de Sorgo conqueritur supra Climoe de Bona salinarium, dicens quod heri de slaniça me verberauit. Mensuratores salis testes” (10.4. 1374), Lamenta de intus et de foris, I, 288v.

Ostoja Prodojević podiže tužbu protiv Ugrina katunara Regoja Vragovića, Regoja Vragovića i Regojevog pastira Milanka Milosalića zbog ranjavanja i krađe izvršene u Javorku:
„Hostoya Prodoeuich coram suprascripto domino Rectore conqueritur supra Ugrin catonarium Regoe Vragoeuich et dictum Regoe et [prazan prostor] pastorem dicti Regoe, dicens heri in Jauorcho predicti mihi per vim abstullerunt tunicam I de rassa, camixiam et calligas, pilleum et oppanças, I dicalitra caxei et IIII panes et me percusserunt cum I fuste ligneo super brachio cum liuore” (3.6. 1404), Lamenta de intus, I, 2v. Ispod: „MCCCCX die VI junii. Dictus Hostoya coram domino Michaele de Lucari Rectore dixit quod dictus pastor Regoe vocatur Milanchus Milosaglich et omni dictis furibus et delinquentibus fuit Radogna frater Tomasii”, Isto.

Petko Sredanović podiže tužbu protiv Bogdana Dubravčića, Branislava Bogdanovića, Galeca i Vukoslava Ugrinovića zbog krađe tkanina i stvari u vrijednosti od 40 perpera izvršene u Planinama:
„Petichus Sredanouich coram domino Marino de Bucignolo Rectore conqueritur contra Bogdan Dubrauçich, Branislaum Bogdanouich, Galez Ugrinouich, Vochoslauum Ugrinouich, dicens quod predicti per vim acceperunt ei in pano et rebus et denariis ad valorem perperorum quadraginta in Planine” (27.8. 1412), Lam. de foris, III, 5v.


Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #270 послато: Фебруар 06, 2023, 11:40:24 поподне »
Хвала Зор!
Уљепшао си ми вечер 🙂👋

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Угреновићи
« Одговор #271 послато: Фебруар 07, 2023, 12:24:58 пре подне »
Хвала Зор на овом прегледу. Поставићу овде шта сам сакупио о Угрену, Угриновићима кроз историјске изворе, па можемо проверити уклапа ли се нешто у ову причу:

 De nada што би реклои Шпанци. :) што се тиче Угрина, ја сам се водио радом Есада Куртовића о Оногошту, и ту се дотични Угрин спомиње више пута тако да је поуздано он.
https://ejournals.ff.unsa.ba/index.php/radovihhua/article/view/28

 Генерално нема неких поклапања. Ово су чини се неке друге особе. Оно што је мени занимљиво је евентуална повезаност личног имена Угрин и Крича.

 У дефтеру 1477. код Крича имамо Радана сина Угрина. У истом кричком џемату Вугрина сина Црне. Даље што је мени занимљиво код влаха Љубовиђе Угрина сина Јеле, а код исте групе се и јавља лично име Кричко, она је граничила са кричима, и поред неких индиција да је ту било Дробњака, мислим да је било и Крича.

 Наравно име се јавља и код других група, али изгледа много више код влаха него код ратара (само 1). Могуће да постоји веза са овим влашким појасом Моравице и сјеверније који претходе српској експанзији ту, а који су се граничили и били под утицајем Угра. Преко неких сад и генетских веза са српским подручјем изгледа да оно има и везе са етногенезом Молдаваца и бар доброг дијела Румуна из Ердеља. А врло могуће и Истрорумуна. А код Румуна нпр. ту и налазимо генетику Крича, Трансилванија, Орадеа.

 За тог влаха Угрина Нигуловића видимо и ту везу опет, честа румунска форма Неагул (а и по Бугарској).

 За Угрина можемо рећи и да 1401. има активног нећака, дакле требало би да има 40-50 година.

Хвала Зор!
Уљепшао си ми вечер 🙂👋

 Graag gedaan што би у Холандији рекли. ;D  И мени је било занимљиво тражити Угреновиће у дефтеру 1477. јер сам мислио да их мора бити. ово знам већ неко вријеме, бар пар мјесеци. Још та ставка да су стари спахије је била шлаг на торту, јер у том дефтеру се само још код једне групе мислим помиње тај контекст филуриџија бивших спахија.  8)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Угреновићи
« Одговор #272 послато: Фебруар 07, 2023, 12:45:01 пре подне »
Тамно смеђа боја
свијетло смеђа
 Тамносмеђа села 1477. се

 Ако може ово неко да преправи у сиву умјесто смеђе. Мислим да сам планирао смеђу првобитно.. ;D
« Последња измена: Фебруар 07, 2023, 12:54:04 пре подне Zor »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Угреновићи
« Одговор #273 послато: Фебруар 07, 2023, 01:00:12 пре подне »
Ако може ово неко да преправи у сиву умјесто смеђе. Мислим да сам планирао смеђу првобитно.. ;D

Исправљено. Јел тај кнез Зрно био Никшић?

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Угреновићи
« Одговор #274 послато: Фебруар 07, 2023, 01:12:30 пре подне »
Исправљено. Јел тај кнез Зрно био Никшић?

 Хвала! Па ипак бих рекао да је био Угреновић пуно прије него Никшић, јер је држао Стуб, Милочан, а и Заврх се јавља у Оногошту први пут као село 1533. У нахији Оногошт 1701. имамо 9 кнезова, 6 су Никшићи сигурно, један изгледа Озринић а два Угреновићи.
 У том дефтеру 1701. има доста више пописаних презимена него у дефтерима из 15./16 в. но опет не код већине особа. Врло је користан тај дефтер, покрива приличну територију, и ево за Угреновиће због помена презимена посебно.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #275 послато: Фебруар 07, 2023, 11:52:08 пре подне »
Генерално нема неких поклапања. Ово су чини се неке друге особе. Оно што је мени занимљиво је евентуална повезаност личног имена Угрин и Крича.

У дефтеру 1477. код Крича имамо Радана сина Угрина. У истом кричком џемату Вугрина сина Црне. Даље што је мени занимљиво код влаха Љубовиђе Угрина сина Јеле, а код исте групе се и јавља лично име Кричко, она је граничила са кричима, и поред неких индиција да је ту било Дробњака, мислим да је било и Крича.

Наравно име се јавља и код других група, али изгледа много више код влаха него код ратара (само 1). Могуће да постоји веза са овим влашким појасом Моравице и сјеверније који претходе српској експанзији ту, а који су се граничили и били под утицајем Угра. Преко неких сад и генетских веза са српским подручјем изгледа да оно има и везе са етногенезом Молдаваца и бар доброг дијела Румуна из Ердеља. А врло могуће и Истрорумуна. А код Румуна нпр. ту и налазимо генетику Крича, Трансилванија, Орадеа.

Осврнућу се на овај генетички део. Нисам сигуран шта се тачно сматра појасом Моравице, али ова подграна није присутна код Словака, Чеха. Најсеверније што се јавља, у односу на Балкан, јесте управо Румунија и Мађарска (ако изузмемо неке хаплотипове Немаца о чијем пореклу не знамо више).

На простору Мађарске (Будимпешта) имамо двојицу J2b-M205>Y22059, обојица припадају тзв. роду Крича (J-Y155375).

На простору Румуније постоје четворица J2b-M205>Y22059 (двојица Секеља и двојица Румуна):

- Секељ Козма (Харгита, Западна Трансилванија)
- Секељ (анонимно истраживање, Трансилванија)
- Румун Баломиреан (Источна Трансилванија)
- Румун (анонимно истраживање, облст Бихор, Северозападна Румунија)

напомена: сви хаплотипови из Румуније вероватно припадају подграни J-Y22063, тј. по томе су ближи Угреновићима.

Нисам превише узимао у обзир ове хаплотипове када је смер миграција у питању. Ишао сам логиком да је на Балкану много већа заступљеност, па и разноврност ове подгране и да су ови из Румуније/Мађарске последица неких сеоба са југа. Ипак и тамо некаква разноврсност постоји (обе подгране), а овај Румун Баломиреан је прилично удаљен од свих српских J2b-M22059 (нема поклапања осим на 12 маркера, а има одрађених 67).

Од осталих земаља из региона увек ми је била занимљива Грчка, али тамо је J-Y22059 доста танка за сада, а чини се да је и у Грчкој и у Бугарској присутна искључиво J-Y22063. Интересантно је да са на 23andMe код Грка и Румуна појављује J-M205, али нажалост не знамо које су подгране у питању. Код Грка може бити различитих подграна, али код Румуна нисам сигуран да има ишта осим J-Y22059. 


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #276 послато: Фебруар 08, 2023, 12:14:34 поподне »
Зор, не знам да ли би онај Угрин Радиновић из Фатнице код Гацка могао бити предак ових Угриновића из околине Оногошта. Ови Радиновићи су забележени и као Плишчићи мислим.

"У XIV вијеку у дубровачким књигама помиње се више људи из Фатнице: Угрин Радиновић и Божић, са својим људима, помињу се 1381. године и против њих је поднесена тужба (...“supra Vgrin Radinouich... in Votniga“) због неког преступа."

Временски би се уклопило.

На другом месту налазим да се презиме Угриновић као такво помиње нешто касније управо у околини Билеће:

"Из дубровачких извора, види се да је сликар Ђиван Угриновић, родом Билећанин, на Сандаљев захтјев, боравио на двору у Кључу 1429. године и за дворске потребе сликао фреске. Вјероватно је дворска црква у кључком Подграђу већ тада била завршена. Према Кајмаковићу, „зуб времена збрисао је са лица земље Сандаљеву грађевину y којој је y љето 1429. године изводио фреске Ђиван Угриновић, тако да ми данас нисмо у стању одредити ни локалитет гдје је та грађевина могла да постоји и у Дубровнику, у далеко повољнијим условима, сачувао се обичан папир, данас једини докуменат о боравку овог великог дубровачког сликара у Хуму."

Или је ово слободан закључак Новака Мандића, тј Угриновић сликар уопште није одатле родом?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #277 послато: Фебруар 08, 2023, 12:48:02 поподне »
Видех негде у изворима да је тај Угрин Радиновић имао неке (трговачке?) везе са Никшићем. Милош га је поменуо на теми о Никшићима:

Угрин Радиновић се спомиње у периоду од 1400. до 1420. у Оногошту и види се да је био главни лик тог краја. Након тога се 1427. у Оногошту спомиње очито његов син Радивој Угриновић. Како је Зета Балшића ушла у састав Деспотовине 1422. а граница је управо пролазила кроз Никшићко поље, може се претпоставити да је сукоб био на тој релацији и да су Угриновићи били Сандаљови, а Никшићи  деспотови поданици.

Помињем све ово због тога што би на тај начин можда сазнали старије презиме (па и старију матицу) Угреновића.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #278 послато: Фебруар 08, 2023, 12:54:13 поподне »
Не сећам се да ли сам помињао, али Угреновићи, конкретно Мумовић из околине Никшића, на 23 маркера има потпуно поклапање са једном породицом из околине Скопља (Горно Лисиче, слава Никољдан). Деле чак и ону специфичну мутацију 10 на маркеру 643. Да ли је ово случајност, или је у прошлости било неких релација на потезу Македонија-Ононогшт, или обрнуто, питање је.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #279 послато: Фебруар 08, 2023, 06:59:54 поподне »
↑↑↑↑  :)




 Сива села 1477. се идеално поклапају са кнезом Степаном Угриновићем 1701. Сва три села која он држи држао је и џемат Мирче сина Красе.
 
 Што се тиче кнеза Зрна 1701., од његових села Мирчо је држао Стубу (гдје је по предању био двор Угрена), Заврх се не јавља 1477., јавља се 1533. у нахији Оногошт (сви или скоро сви Угреновићи), док су споменути држали Милочан.

 Такођер оно што је врло занимљиво јесте да је џемат Мирче сина Красе 1477. био пребачен из Оногошта (гдје су још били пусти дијелови ових села) у Требиње. Што може бити објашњење за ове родове око Требиња који имају предање да су од Угреновића.


 Дакле били су спахије раније па су постали власи. Ово је и индикација да су поријеклом властелини, што од Османлија затечене спахије из 15 в. махом и јесу.

 Обзиром на све ово кристално јасно је да су ово Угреновићи.

 Угрин Радиовић из Оногошта се помиње од 1400. до 1420. г. више пута И очито се мора радити о тој особи


ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ

Кнежина Степана Угриновића. Најранији наговјештај постојања такве управне цјелине налазимо у турском попису санџака Босне из 1468-1469. гдје се са њом подударају прва четири
уписана оногошка села: Студенца, Кочани, Поклонци и Добровића. У
наредном попису из 1475-1477. редосљед је мало другачији, пошто је
пар Кочани - Поклонци прескочен па придодат на крају.

Назив села Чинар/Џебар очигледно није исправно записан, или
прочитан. Узимајући у обзир подручје Угреновића и нахије Оногошт,
важнија дотадашња насеља која би и у то доба требало да постоје а нијесу поменута у попису из 1701. су Сад и Орах. Другој варијанти записа
најближи је топоним Дубрава, како се назива један заселак у близини
Сада. При крају турске владавине, када је готово цјелокупно земљиште
Горњег Поља припадало муслиманима, Угреновићи су имали имања једино у Дубрави.
 
Никшићким пољем доминира брдо Уздомир. Са својим окружењем је, према наро-дном вјеровању, припадало локалној властели
Угреновића,док се Бан Угрен наводи као оснивач града Оногошта.
Потомцима Угреновића сматрају се овдашња стара братства која славе
Св. Јоакима и Ану,чија је црква постојала до прије стотинак година
у Кочанима, у јужном подножју Уздомира. Једна мања се налазила и
на самом његовом врху, што свједоче топоними Црквина и Аћимовац.
Кнежина Степана Угриновића не представља компактну територијалну цјелину јер је формирана на родовској основи. Угриновићи су
настањивали Студенца, Кочане и дио Горњег Поља, гдје им потомци и
сада живе под другим презименима. Податак о кнезу Угриновићу могао
би указивати на његово постојање почетком XVIII вијека, уколико није
истакнуто из легитимистичких разлога. Катастих манастира Хиланда￾ра открива да је кнез Степан био из Студенаца, гдје је уписан 1697. године.То је важан податак јер први помени особе из Оногошта са овим
презименом потичу управо из тог мјеста. Забиљежено је 1427. (Radiuoi
Ugrinouich de Onogoste) и 1446. године (Radiuoi Ugrinouich de Oprechiaue),први пут широм, а потом и ужом завичајном одредницом.

Наиме, Oprechiaue је Обрежје, сада дио Студенаца, што може указивати да је само тај дио рода задржао старо презиме, или је једино њему
изворно припадало. Студенчани су међу Угреновићима били најближи
тврђави Оногошт. Зато су Никшићи били нарочито упорни да их на том
сектору што више потисну.
За мост на ријеци Зети, који је према дефтеру вакуф хаџи Ахмеда,
ауторка сматра да је стари мост на Дуклу.Мало низводније је стајао
Бегов мост, кога су порушили Црногорци и Руси 1807. приликом напада на Никшић. Обновио га је књаз Никола 1888. и дао му име по Вуку
Мићуновићу. Познато је да је мост на Дуклу подигао xаџи Исмаил
Мехмедникић исте године када је порушен Бегов мост. Не зна се поуздано да ли је он том приликом изградио нови мост, или само обновио
постојећи, чиме је име претходног градитеља могло бити избрисано из
народног сјећања. На мосту се запажају двије фазе градње, али се на
садашњем нивоу истражености оне не могу прецизно датирати.
Ова кнежина је захватала земљишта која су према народном
вјеровању припадала властели Угреновића, мада нема података да су их
њихови потомци насељавали. Село Стуба се налази у Крупачком пољу,
a превојем Пријевор добро је повезано са Милочанима у Горњем Пољу.
Заселак Милочана према Стуби назива се Коњушка, свакако по коњусима који су одгајали и обучавали јахаће коње. Сјеверном падином
Уздомира и Кулине пружа се село Заврх.
Рани наговјештај постојања овакве управне цјелине могао би
бити податак пописа Херцеговине из 1475-1477. године о земљишту
у Стуби и Милочанима које су Турци додијелили горњоморачком
војводи Радосаву Стјепановом, његовом брату Хамзи и другим лицима,
које се надовезује на поменута села кнежине Угреновића.