Аутор Тема: Племе Паштровићи  (Прочитано 25108 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Племе Паштровићи
« послато: Октобар 17, 2015, 09:56:49 пре подне »
Православна црква данас прославља Светог и праведног кнеза Стефана Штиљановића

Након пропасти Српског царства и деспотовина у Смедереву, 1459. године, Срби у Србији су потпали под турску, а Срби преко Саве и Дунава под аустро-угарску власт. Када је изумрла деспотска лоза Бранковића, српско деспотско достојанство у Срему и Славонији преузима паштровски кнез Стефан Штиљановић, на позив своје рођаке деспотице Јелене Бранковић. Стефан је био одгојен у племићкој породици утемељеној на хришћанским вредностима, био је образован и врло добро обучен у војничким вештинама. Народна традиција приказује кнеза Стефана као једног од наших најузорнијих владара, познатог по племенитим делима, изразитој правдољубивости, хришћанским врлинама и јуначкој борби против Турака.

У Срему је од Угара добио на управу посед са седиштем у Моровићу. Истакавши се у борбама против Турака и одржавајући добре односе са угарском властелом, добио је и друге области на управу. Турци су тада били на врхунцу војне моћи, заузели су Будим и опколили Беч. Током ових тешких година Стефан је мудро водио свој народ и храбро се борио против Турака. Владала је глад, па је деспот Стефан Штиљановић сопственим средствима прехрањивао народ, помагао је Српску цркву, и зато је био вољен и поштован владар.

Не зна се тачна година његовог упокојења, верује се да је то било око 1543. године. Супруга Јелена и његов верни народ сахранили су га на брду Ђунтир у Срему. Склањајући се од турске најезде, Јелена се повукла у Немачку.

Једне ноћи, Турци на месту Стефановог гроба угледаше светлост, па појурише на то место, мислећи да је ту закопано благо. Пронађоше његове мошти нетрулеже како блистају, а из њих се ширио диван мирис. Они однесоше мошти свом старешини Амиру (или Амурат-бегу), пореклом хришћанину, јаничару. На молбу сремских монаха, Амир им преда мошти кнеза Стефана, па их ови пренесоше у манастир Шишатовац на Фрушкој Гори. На ову вест, супруга Јелена врати се у земљу, поклони се светим моштима и замонаши се као Јелисавета. Након три године, и она се упокојила, а њене мошти похрањене су, такође, у манастиру Шишатовац. Мноштво верних долазило је на поклоњење Светом Стефану, а Патријарх српски Пајсије саставио је његово житије. У Паштровићима подигнута је црква Светог Стефана Штиљановића и освећена 1875. године.

Током Другог светског рата, 1942. године, усташка НДХ је пљачкала сремске манастире и скрнавила мошти светитеља. Када је за то сазнао др Радослав Грујић, историчар, теолог и управник Музеја СПЦ, одмах се за помоћ обратио немачком барону Рајсвицу за помоћ. Барон је изишао у сусрет угледном професору Грујићу. Лично је с њим кренуо у Срем да спасе свете мошти. Из манастира Јазак су узели мошти Светог цара Уроша, из Шишатовца мошти Светог кнеза Стефана Штиљановића, а из Раванице фрушкогорске мошти Светог кнеза Лазара. За разлику од усташких кољача и скрнавитеља, немачка команда је мошти великих светитеља и ратника за Београда пратила уз војне почасти. Мошти су пребачене за Београд, где их је дочекао бројни народ. У литији кроз град пренете су у Саборну цркву у Београду, 14. априла 1942. године.

Мошти Светог кнеза Стефана Штиљановића и данас почивају у Саборној цркви у Београду. Молитвена помоћ њему се упућује нарочито током ратова, тешких времена, напада непријатеља. Спомен на овог великог светитеља прославља се 17. октобра.

Извор: http://spc.rs/sr/zhitije_svetog_pravednog_kneza_stefana_shtiljanovitsha

(Мало сам прилагодио опширнији текст са сајта)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #1 послато: Октобар 17, 2015, 09:57:27 пре подне »
Поставићу данас преглед паштровских племена и предања о њиховом пореклу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #2 послато: Октобар 17, 2015, 06:11:17 поподне »
Податке о Паштровићима сам извадио из књиге Јована Вукмановића „Паштровићи“ (1960) и неки других извора, а додаћу и неке своје опаске и размишљања.

Паштровићи су племе чије подручје захвата део јадранске обале од границе Будве и Бечића на северозападу до Спича на југоистоку, док је у унутрашњости оивичена ланцем Паштровске горе (ова унутрашња копнена граница била је променљива током прошлости).
Иако су као целина племе, Паштровићи се даље деле на 12 мањих „племена“. Она по величини и структури више одговарају црногорским и брђанским братствима, па ћу надаље о њима говорити у том смислу.
Паштровићи су племе хетерогеног састава по пореклу.
Према предању, најстарији паштровски етнички слој били су Срби и други Словени, досељени у ове крајеве у периоду између 6. и 10. столећа. Од овог слоја становништва до данас није остало потомства, јер су изумрли или се из матичне области иселили. Од њих су трагови остали углавном у топонимији. Данашња паштровска братства потичу од досељеника из 14. и 15. столећа и каснијих.
Стара нестала братства су у време кад је овај простор јадранског приморја био у саставу државе Немањића, већином припадала ситнијем племству и витешком слоју.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #3 послато: Октобар 17, 2015, 06:12:53 поподне »
Значајнија изумрла и исељена братства из Паштровића:

Паштровићи, по којима је име добило и племе и цела област. Постоје различита тумачења назива братства Паштровића: по једнима, он потиче од влашке речи pastro, изведене од латинске pastor – пастир, што указује на сточарску традицију. Други, реч пастро тумаче као старословенску, у значењу – шарен.
Били су јако братство у 14. и 15. столећу. Средиште им је била Стара Ластава (Петровац). Током немирног 15. столећа, због сукоба Примораца (највише Грбљана, а и других) са Млецима, као и турских упада, много становништва се из ових области иселило на север, у Далмацију и Италију. Паштровић се као братствено име од 16. столећа више не помиње у црногорском приморју, али се среће у Далмацији и Венецији, а касније и у Јужној Угарској код бачких Буњеваца (није јасно да ли ови Буњевци имају везе са црногорским Паштровићима или је истовентност патронима код ове две популације случајна).

Буљаревићи, по којима је названо место Буљарица, где им је било седиште. Изумрли су током 17. столећа.

Кањоши, знаменит стариначки војводски род у Буљарици. Од њих је чувени Кањош Мацедоновић из 15. столећа. Средином 17. столећа, војводство су им преотели Јунковићи (Суђићи), а од краја истог столећа, Кањоши се више не помињу у паштровској области, јер су се до тада иселили. Од њих потичу Пејаковићи у Ријечкој нахији, а по предању једини њихов преостали огранак су Калоштри из Режевића (премда, о Калоштрима постоји и друга верзија, што ће бити наведено касније).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #4 послато: Октобар 17, 2015, 06:20:55 поподне »
Паштровска племена:

1. Бечићи

Родови: Бечићи, Чучуци (једн: Чучук), Грацуни, Клапавице. Сви славе Никољдан.
Седишта братства су у Бечићима и Челобрду.
Први пут се помињу почетком 15. столећа. Потичу из Зете (Скадарски крај) одакле се најпре насељавају у Црмницу, а потом у Паштровиће. Изумрли бечићки род су Мушуни. За Клапавице се говори да су старинци (можда изворни Паштровићи?) који су се прибратили Бечићима. Међу Бечићима су живели и Штиљановићи, о којима ће бити речи касније.

2. Калађурђевићи (раније се наводе и као: Калођурђевићи)

Цело братство носи исто презиме. Претка су звали Калођурђе – „лепи Ђурђе“ (грч. калос – леп). Славе Никољдан. Седиште братства је у месту Подбабац. Потичу из Зете (Скадарски крај) одакле су се доселили у Паштровиће вероватно још у 14. столећу, с обзиром да су још почетком 15. столећа били јако и бројно братство у Паштровићима.

3. Дабковићи

Родови: Кажанегре, Куљаче, Кентере, Балићи. Изворна слава им је Никољдан, који и данас славе Кажанегре и Куљаче. Кенетере и Балићи су узели да славе Митровдан, с обзиром да живе у Митровићима, те су узели и њихово крсно име. Седишта братства су у местима Дабковићи и Куљаче. Део је живео и на Светом Стефану.
Родоначелник свих Дабковића је Новак Црнац који се доселио из Пипера, најпре у Цетиње, а потом његов потомак Дабко у Паштровиће. О Новаку Црнцу било је речи на теми „О пиперским Црнцима“:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.0
Такође, Балиће смо помињали у теми „Годијељи J2b M205“: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=195.msg8396#msg8396
Могуће је да они нису Дабковићи, већ прибраћени потомци старијег братства Ђенаша (или Ђонаша).
Огранак братства који носи презиме Дабковић, иселио се из Паштровића до почетка 20. столећа (већином у Америку), као и Франовићи, док су Маројевићи изумрли у 18. столећу.
Међу Дабковићима су живели и родови Тарнути (вероватно старо паштровско братство) и Павловићи који су носили и име Беришани. Непознато је да ли имају везе са албанским фисом Бериша (али веома могуће да имају).

4. Митровићи

Родови: Митровићи, Грломани, Анђуси, Ђурашевићи, Санковићи, Јовановићи, Рађеновићи, Лукетићи, Војнићи, Рафаиловићи, Маркићевићи, Голиши. Слава им је Митровдан. Седишта братства су: Пржно, Подличак, Врба, Тудоровићи, Дивановићи, Вријесно, Славоњина, Андричићи, Рафаиловићи, Ђенаши, а било их је и на Светом Стефану (Митровићи).
Исељени родови Митровића су: Бући (једн: Бућа), Донковићи и Бјељаци (у 18. столећу), Лашковићи (у 19. столећу) и Радовићи – Нобили (последњи мушки изданак се иселио у Банат 1937. године).
Сви родови Митровића су сродни и, према предању, потичу од заједничког претка Дмитра који се доселио однекуд из Старе Србије. У Паштровићима се први пут помињу почетком 15. столећа.
Међу Митровићима живе и несродни Дивановићи, који су старинци у Паштровићима. Славе Мратиндан, односно Светог Стефана Дечанског. Њихово старије презиме је Буран / Бурановић.

5. Љубише

Родови: Љубише и Никлановићи. Славе Митровдан. Седиште братства је у Близикућама, а Љубише су живели и на Светом Стефану.
Први пут се помињу у 14. столећу, као Близикуће. По предању, потичу из Херцеговине, одакле су дошли око 1300. године.
Са Љубишама живе и Крути (једн: Крута) који нису истог порекла, већ су дошљаци из Скадарског краја у 16. столећу. Крута има и у Грбљу, истог порекла.


6. Барочи

Барочи су мало братство, паштровско „племе“ које је изумрло у 19. столећу. У братству су била два презимена: Барочи и Николићи. Средиште им је било у Поздочу у паштровској планини коју су 1830-их Црмничани отели од Паштровића, те су се Барочи преселили у Врбу. Последњи се спомиње Јован Бароч 1846. године.

7. Режевићи

Режевићи су хетерогеног састава. Постојало је старо братство Режевића (вероватно право паштровско) које је изумрло, али су каснији досељеници преузимали њихово име. По братству Режевића назив је понео и манастир Светог Стефана, као и једина паштровска река – Ријека Режевића.
Режевићи живе у местима: Дробнићи, Крстац и Катун.
Родови:
У Дробнићима живе Ђедовићи, Склендери и Радовићи, који су сродни, потичу од досељеника из Пипера из 15. столећа. Славе Велику Госпођу (Успење Пресвете Богородице).
У Крсцу: Вуковићи и Павловићи су досељени из Старе Црне Горе у 14. столећу; Калоштри (једн: Калоштро) по једној верзији потичу од паштровских Кањоша из Буљарице, а по другој су старином из Старе Србије или Македоније (што можда потврђује име Кањош Мацедоновић, а можда и указује на македонску старину свих Паштровића?); Зеновићи по предању потичу из Старе Србије или Македоније, а досељени су веома давно, у 13. или 14. столећу; Ђаконовићи су из Побора, досељени због крви у 17. столећу. Сви крстачки родови славе Светог Стефана.
У Катуну: Перазићи, потичу из Климената, одакле је предак дошао у Приморје у 16. столећу. Ова сеоба се подудара са доласком Климената у Цеклин, па може бити део исте сеобе. Ових Перазића има и у Крајини и Мркојевићима, који су највећим делом исламизирани. Боговићи, Боснићи и Франовићи су сродни, потичу од досељеника из Старе Србије из 15. столећа. Франићевићи су огранак братства Медина (о њима касније) од претка који се ту доселио у 18. столећу. Сва катунски родови славе Светог Стефана.

Укратко о Манастиру: Манастир у Режевићима засновао је краљ Стефан Првовенчани 1226. године, на месту развалине најпре паганског, а затим хришћанског храма још из времена Римљана. Цар Стефан Душан је, 1354. године, ту подигао храм Светог Стефана. Данашњи храм Свете Тројице и манастир, данас познатији као Режевићи, заснован је у 18. столећу. Братство Режевићи дало је велики број игумана овог манастира, од којих је најпознатији архимандрит Димитрије Перазић, половином 19. столећа.

8. Срзентићи

Цело братство носи исто презиме. Славе Никољдан. Седиште братства је у планинском селу Брда. Ово братство се испрва звало Булгаровићи, па је крајем 14. столећа прозвано Ћуда. Име Срзентић добили су по једном братственику који је био sergente у млетачкој војсци, крајем 17. столећа. По једној верзији, Ћуде / Срзентићи су од племена Никшића, које је у једном периоду катуновало у овој области (што се може повезати са никшићким предањем о старини у Грбљу). Изумрли род Ћуда су Никошићи, а Зановићи су се одселили у Будву, покатоличили и касније иселили у Далмацију. Перо Радованов Ћуда се потурчио и напредовао у турској војној служби, тако да је почетком 16. столећа постао паша у Каиру, именом Мустафа-паша.

9. Давидовићи

Родови: Миковићи, Давидовићи, Греговићи, Андровићи, Медиговићи (презиме су узели потомци Стевана Миковића који је био лекар - medigo). Славе Светог Илију. Живе у Челобрду, Новосељу, Калудерцу и Жуковици.
По предању су из Старе Србије одакле су се у 13. столећу доселили најпре у Црмницу, где су им преци били нека нижа властела. Живели су у месту које се и данас зове Миковићи. Од почетка 15. столећа, под притиском нових досељеника, постепено се селе преко планине у Приморје, да би се до краја 17. столећа готово сви иселили из Црмнице (од нешто мало преосталих потиче данашње црмничко братство Ђалци у племену Подгор, који славе Никољдан). Братство се звало Миковићи до средине 18. столећа, а онда су прозвани Давидовићи по најјачем и најбројнијем роду.
Изумрли и исељени давидовићки родови: Маркићевићи (изумрли у 18. столећу), Пашићи (последњи мушки се иселио 1911. године) и Џамоње (последњи умро 1953. године).
Прибраћени Давидовићима у братству су: Радановићи (досељени из Старе Црне Горе у 16. столећу), славе Светог Илију; Шољаге (досељени из Спича у 16. столећу због крви, а потичу од цеклинских Шољага), славе Ђурђевдан; Вукотићи (предак од Бјелоша из Катунске нахије се доселио почетком 18. столећа), славе Светог Илију.
Међу тестиранима на Србском ДНК пројекту имамо Греговића I2 M223, а помињан је и овде:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.msg11379;topicseen#msg11379

10. Суђићи

Цело братство носи исто презиме. Живе у Петровцу. Један њихов огранак, Андрићи, живи у Буљарици. Славе Петровдан.
По предању, потичу из Старе Србије, одакле су се доселили у 14. столећу. Испрва су се звали Главочи (15-16. ст.), па затим Јунковићи (16-18. ст.), а од преласка у Кастел-Ластву (Петровац) око 1800. године, прозвани су Суђићи по братственику Марку Јунковићу – Суђи, који је био судија („суђа“) и врло угледан грађанин.
Имамо резултат тестираног Суђића: G2a L497.
О томе је разговарано на овој страници:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg7473;topicseen#msg7473

11. Миџори

Родови: Миџори и Тодорице. Славе Свете Враче, а раније су славили Нокољдан. Седиште братства је у Буљарицама – Миџоров крш.
Предања о пореклу Миџора су различита. По једној верзији, они су из Дукађина и сродни Бјелопавлићима, а у Паштровиће су се доселили око 1400. године. По другој, они су огранак братсва Арменко (видети касније). До 18. столећа звали су се Бутаци (једн: Бутак), затим Николићевићи, и коначно Миџори. Према Јовану Вукмановићу, име Миџор је из друге половине 18. столећа. Међутим, у Манастиру Градиште изнад Буљарице, постоји њихова породична гробница са мрамором на којем стоји натпис „гробница Миџорах 1721“ (коју сам лично видео). Дакле, презиме Миџор постоји још у првој четврти 18. столећа. Може ли ово братствено име имати везе са планином Миџор на србско-бугарској граници?
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D1%9F%D0%BE%D1%80

12. Арменко

Цело братство носи исто презиме. Славе Никољдан. Живе у Буљарици.
По предању, доселили су се из Старе Србије средином 14. столећа. Све до 19. столећа, братствени назив био је – Томићи, док назив Арменко, који је био нешто као њихов породични надимак, почиње да се користи као братствено име. Према предању, име Арменко добили су по једном претку Томићу који је (х)рамао, док по неким мишљењима оно потиче од латинског armentarius – говедар, сточар, по занимању „влаха“ – арментара. Можда се ово име може довести и у вези са Јерменима / Арменима. Или са грчким родом Арменис са Крфа (тестирани као R1b) о којима је писано овде:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=56.msg9830#msg9830
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #5 послато: Октобар 17, 2015, 06:22:32 поподне »
Остала братства у Паштровићима:

Штиљановићи су у Паштровиће дошли из Црмнице где су имали посед у месту Забес, у данашњем племену Бољевићи. Штиљановићи су у Црмницу досељени у 13. столећу у време Немањића и били су властела. Били су орођени са Црнојевићима. Могуће је да су сродни властеоским родовима Бечића, Калођурђевића, Миковића, Главоча, Кањоша и др, али њихово порекло је непознато. Само презиме је изведено од патронима Стилијан – Штиљан, грчке етимологије (занимљиво и можда битно за порекло овог рода је да лично име Стилијан и данас постоји међу Македонцима и Бугарима). Главни део Штиљановића је у 15. столећу напустио Црмницу и населио се у Паштровићима. Они који су остали у Забесу били су врло угледни и имућни, и носили су старешинска звања. Последњи који се истакао по чувењу био је кнез Станко Штиљановић почетком 19. столећа. Од 1830-их, братство почиње да опада, да би последњи мушки изданак у Црмници, Стево Штиљановић умро 1941. године. Након пресељења у Паштровиће, Штиљановићи су се населили у Бечићима где су, због племенитог порекла, прихваћени као главари. Последњи паштровски кнез био је Стефан Штиљановић, који се крајем 15. столећа иселио за Срем и тамо постао деспот србски. Собом је повео и један број својих сродника, као и Паштровића. 


Медини не припадају ни једном паштровском племену. Њихова посебност се огледа у пореклу, по томе што су одувек живели у Ластви, која је имала посебан статус у односу на Паштровску општину, као и због тога што су једно време сви били католичке вероисповести, те су се држали одвојено од својих паштровских суседа (који су на њих, пре свега због вере, нерадо гледали). По предању, Медини су потомци једног шпанског витеза поморца, презименом Medina, који је почетком 14. столећа био плаћеник у војсци краља Милутина. Његов потомак, вероватно син, можда и унук, који је већ био православне вере, добио је од цара Душана поседе у Бару, Црмници и Ластви. У 17. столећу, у време јаке унијатске пропаганде, цело братство Медина прешло је у римокатоличку веру и подигло себи цркву западног обреда у Кастел Ластви. Зато је Паштровски збор донео одлуку да се са њима ни један паштровски род не жени. Због ове мере, већи део братства Медина вратио се у православну веру, а они који хтедоше да остану католици, иселише се за Будву. Данас има у Будви и Боки католичких Медина који славе Светог Луку, док православни Медини живе у Мединском кршу (део Петровца) и славе своје старо крсно име Светог Тому.


„Фурешти“ по пореклу не припадају паштровском племену, већ су потомци разнородних досељеника у Паштровиће из Старе Црне Горе и Херцеговине, већином у 18. и 19. столећу. Досељни су због разних разлога – немаштине, крви, или женидбом као домазети. Сам назив „фурешти“ (исквар. талиј. – шумари, горштаци) има подругљив смисао (напоменућу, као поређење, да Васојевићи из долине Лима горштачке Шекуларце подругљиво зову – „шумари“). Они су већином досељени у Буљарицу и околна места. Већи родови су: Милутиновићи, Драшковићи, Вулићевићи, Радаче, Вучићевићи, Баровићи, Маинићи, Бјелице, Радуловићи, итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #6 послато: Октобар 17, 2015, 06:24:15 поподне »
Приметно је да код већине паштровских племена постоји предање о пореклу из Старе Србије и Македоније (у различитим периодима, углавном 13. и 14. столеће), а ту су и упечатљиви братствени називи Мацедоновић и Булгаровић, затим презимена Штиљановић, Миџор и Аренко. Осим тога, међу старијим паштровским племенима, као најчешћа, примећује се крсна слава Никољдан, што указује на могуће блиско порекло тих никољштачких родова. Можда све ово указује на талас досељених „влашких“ катуна током 13. и 14. столећа, чији помен налазимо у многим документима Котора и Дубровника. Да ли и Паштровићи припадају овом кругу...?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #7 послато: Октобар 17, 2015, 06:25:09 поподне »
Један леп детаљ за крај:

Кад је проглашена Краљевина Црно Гора, 1910. године, група паштровски исељеника у Америку, из државе Аризоне, који су се потписали као „Срби Паштровићи“, послали су на дар краљу Николи позлаћену сабљу са угравираним стиховима:

„Честита ти круна била,
Дјелима ти окићена!
Паштровићи то ти желе
Преко бурног океана!
Прими ову сабљу бритку
Америчког новог кова.
Бог ти с њоме маха дао,
Право тамо пут Косова!
А кад згодни часак куцне,
На миг твој смо, краљу, први
Све за Србство жртвовати,
И потоњу капљу крви.“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #8 послато: Октобар 17, 2015, 06:25:56 поподне »
Надам се да сам овим прегледом порекла Паштровића заинтересовао форумаше за даљу дискусију  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Radonić II

  • Гост
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #9 послато: Октобар 17, 2015, 07:36:31 поподне »



10. Суђићи

Цело братство носи исто презиме. Живе у Петровцу. Један њихов огранак, Андрићи, живи у Буљарици. Славе Петровдан.
По предању, потичу из Старе Србије, одакле су се доселили у 14. столећу. Испрва су се звали Главочи (15-16. ст.), па затим Јунковићи (16-18. ст.), а од преласка у Кастел-Ластву (Петровац) око 1800. године, прозвани су Суђићи по братственику Марку Јунковићу – Суђи, који је био судија („суђа“) и врло угледан грађанин.
Имамо резултат тестираног Суђића: G2a L497.
О томе је разговарано на овој страници:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg7473;topicseen#msg7473

Svaka čast na obavljenom poslu Nebo.

Meni je najzanimljiviji rod Suđića, zbog podgrupe kojoj pripada i vezama sa drugim pripadnicima te podgrupe, pre svega sa krajškim G2a L42. Zanimljivo mi je da vidim njihovo mesto u plemenu Paštrovića. Ovako izgleda da nemaju veza sa drugim rodovima, ali se nadam da će biti još testiranih iz Paštrovića.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #10 послато: Октобар 17, 2015, 07:39:35 поподне »
Свака част за тему Небу! Паштровићи су једно од најзанимљивијих племена.

Увек су ми била интересантна ова предања неких братстава о пореклу из Старе Србије.

За сада, од Паштровића имамо тестиране Суђиће G2a и Греговиће I2a M223 (по предању такође из Старе Србије). Нема превише таквих хаплотипова. Греговић на YHRD има једно поклапање и то у Немачкој.

Чини ми се да је онај I2a M223 из Фокеје близак Греговићу из Петровца, али морам да проверим.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #11 послато: Октобар 17, 2015, 08:06:03 поподне »
Анализом се долази до неколико слојева становништва у Паштровићима:

1. Најстарији слој (вероватно од словенски досељеника 6-10. столећа), ту спадају најстарија, углавном изумрла или исељена братства: Паштровићи, Буљаревићи, Барочи, Стари Режевићи, Тарнути, итд.

2. Досељеници из Старе Србије / Македоније (13-14. ст): Кањоши, Митровићи, Зеновићи, Булгаровићи (Ћуде – Срзентићи), Миковићи – Давидовићи, Главочи (Јунковићи – Суђићи), Миџори, Арменци – Томићи, Близикуће, режевићки Боговићи, Боснићи и Франовићи.
Близикуће имају предање о пореклу из Херцеговине, а Срзентићи (Булгаровићи, Ћуде) да су од племена Никшића. Упечатљиво је и презиме Боснић. Могућ је правац сеобе: Стара Србија / Македонија – источна Херцеговина (она у данашњој ЦГ) – Приморје. 

3. Досељеници из Пипера (по мојој оцени – Лужани, одсељених под притиском Пипера почетком 15. ст): Дабковићи и режевићки Ђедовићи, Склендери и Радовићи.

4. Досељеници из Зете, Скадарског краја и Малесије с краја средњег века, вероватно под утицајем турске најезде: Бечићи, Калађурђевићи,Ђенаши (?), Беришани (?), Перазићи.

5. Медини, западног порекла (?).

6. Посебна прича су Дивановићи, који су упадљиви по слави Мратиндан (Свети Мартин, касније под овим датумом у календару СПЦ – Свети Стефан Дечански), која је типична за родове које смо повезивали са западним пореклом.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #12 послато: Октобар 17, 2015, 08:09:02 поподне »
Чини ми се да је онај I2a M223 из Фокеје близак Греговићу из Петровца, али морам да проверим.

Било би занимљиво ако се покаже њихова блискост, јер би то можда потврдило предање о источном пореклу Греговића и осталих Миковића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #13 послато: Октобар 17, 2015, 08:42:59 поподне »
Било би занимљиво ако се покаже њихова блискост, јер би то можда потврдило предање о источном пореклу Греговића и осталих Миковића.

Погледао сам мало I2a M223 пројекат. Греговићу су блиски Енглези, Шкоти, али има ту и Турака и Грка.

Читао сам негде да у Анадолији има нешто I2a M223 (према званичним подацима 0.57%). Верује се да су ову хаплогрупу у те крајеве донели Келти (Галатија).




Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #14 послато: Октобар 17, 2015, 09:06:42 поподне »
Значи, наши I2a M223 (па тако и преци Греговића) су могли доћи у ЦГ приморје најмање на три могућа начина:

- још са Келтима у 3. веку пре Христа, па у средњем веку из Македоније у Паштровиће,
- са Словенима који су у средњој Европи покупили и део Келта, итд,
- неком каснијом миграцијом са запада (нешто аналогно нашим "Норманима" И-П109).
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #15 послато: Октобар 17, 2015, 09:23:46 поподне »
Честитам Небо на интересантно постављеној и обрађеној теми. Лијепо је имати прегледно представљено све о паштровићким родовима на једном мјесту.

Што се имена Паштровића тиче, ипак мислим да се ради о словенској етимологији у значењу"шарен". То је исти коријен као и за словенску ријеч "пастрмка" или шарена. Е сад у ком смислу су Паштровићи били "шарени"...

Занимљиво је да је у Паштровићима неко вријеме боравила и позната подунавска српска официрска породица Пишчевића, коју смо спомињали кад смо причали о роду N1a P189.2. Милорад Павић за њих пише:

"Пореклом из села Пишча, насељени у Паштровићима, у време велике сеобе 1690. године Пишчевићи су већ били у аустријској војној служби. Дед нашег писца, Гаврил Пишчевић, борио ce против мађарских побуњеника и против Турака, а и касније у време сеобе као официр командујући лаком коњицом. Један Пишчевић био je ађутант принца Александра Виртембершког за време његовог боравка у Београду. Алекса Пишчевић био je капетан у Чачку 1724. године и преко њега је будући патријарх Арсеније Јовановић Шакабента одржавао везе са карловачким митрополијским двором. Отац Симеонов, Стефан, био је капетан подунавске ландмилиције и заповедник Шида (у то време место са преко стотину домова и 500 душа). Почетком XVIII века Пишчевићи били су ce већ одомаћили у овим крајевима и уживали углед старе војничке породице, мада су ce у исто време, неки од њих, бавили и књижевним пословима бар као преписивачи или редактори преписиваних књига."

Не знам да ли је у самим Паштровићима остало каквог спомена о њима?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #16 послато: Октобар 17, 2015, 09:48:06 поподне »
Што се имена Паштровића тиче, ипак мислим да се ради о словенској етимологији у значењу"шарен". То је исти коријен као и за словенску ријеч "пастрмка" или шарена. Е сад у ком смислу су Паштровићи били "шарени"...

Има логике. Никад ми није пало на памет откуд назива пастрмка  :)
Можда је "шареност" Паштровића везана за ношњу.

А о Пишчевићима:
Ово је јако добар текст:
http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=143.0
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #17 послато: Октобар 17, 2015, 10:18:30 поподне »

А о Пишчевићима:
Ово је јако добар текст:
http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=143.0

Да, Пишчевићи су интересантан род. Симеон Пишчевић у својим мемоарима неколико пута помиње Паштровиће, али као да та информација не потиче од њега већ од његових саговорника из Црне Горе. Приређивач његових мемоара чак каже да је Пишчевић ту погријешио и да је касније о тој грешци писао у свом дјелу "О нацији српској". Нисам успио пронаћи ту Пишчевићеву књигу, да ли неко зна да ли постоји на интернету?

Ово су изводи из мемоара:

"Примио ме је врло љубазно, називајући ме
земљаком; рекао ми је да му је моје презиме познато и да у Албанији у Паштровићима од
мога рода има добрих људи, који су тамо властела и господа, и да му је врло мило што ме
је видео."

"Онда ми се обрати и онај што су га називали превасходством. "Ми смо слушали",
рече, "да су ваши преци из Црне Горе и да сте ви старином од Паштровића, који се
граниче с нама. Они су ваш род и носе ваше презиме, а наши су познаници, браћа и
суседи, и зато се надамо да ћете нас и ви волети као и они." (Мени се чинило да је он за
све време ћутања смишљао то што ми је сад рекао.) Ја му одговорим да ја, наравно, са
своје стране желим да са сваким будем у пријатељским односима, а са својим људима
нарочито."

 "Он ми се тек после њиховог доласка обратио: "Ваши преци потичу из наше земље, од
племена Паштровића.
Иако је тај крај под млетачком влашћу, ипак су то наши први
суседи. Нама је ваше име познато и зато сам вас, господине мајоре, као свог сународника
на почетку оне наше црногорске комисије највише и позвао."

"Он је то говорио зато што су моји преци били из Албаније, из предела Паштровића,
који је (као што сам о томе у првом делу довољно говорио) под заштитом Републике
Млетачке, а граничи се са Црном Гором. (Пишчевић је ту погрешио. Он је о томе свакако
писао у својој књизи „О нацији српској.")"


Пишчевић у својим мемоарима помиње родослова, али ја га нисам видио.Павић са друге стране помиње изричито њихов боравак у Паштровићима (који је можда био само привремен)

Блискост породица Пишчевића и Шевића вјероватно вуче поријекло још од боравка њиховог у Херцеговини, у Пиви. Под патронатом генерала Шевича и Симеон Пишчевић је отишао у Русију. У руском дворјанском грбовнику за Шевиће пише да су из Херцеговине, из Пиве и да су се презивали Цупаши или Цупаћи. Занимљиво је да у сјеверној Далмацији постоји српска породица Цупаћ.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #18 послато: Октобар 19, 2015, 06:48:26 поподне »
 Божидар Шекуларац  написа:" У веома бројним паштровским исправама  13 и 14 вијека у црногорском племену Паштровића помињу се имена румунских ( зашто румунских, прим. видоје 013) сточара Влаха: Негул, Харубе, Хекула, Урсо и др. док се име Дракул може наћи и сада, а презиме Дракуловић и шире у Црној Гори".И даље:"У Паштровићима, влашког поријекла је име пашњака Сорња. Назив села Тудоровићи је насто по личном имену Тудор,које се врло често сријеће код Влаха.
 Влашког поријекла и топоними: Буторина њива и Ђениш њива, али и имена из споменика - Тарнут, Гурко, Гогна, Коцан и, др."  У последњем ставу позива се на И. Божића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #19 послато: Октобар 19, 2015, 07:14:25 поподне »
Божидар Шекуларац ми јесте далеки рођак, али је он (на жалост, јер је добар историчар) представник ове нове изопачене монтенегринске струје у ЦГ историјској науци.
Не знам како би топоними и етноними средњевековних Паштровића могли имати везе са ичем румунским, кад је румунска нација и њихов језик производ 17-18. столећа!?
Влашки, да. Власи су сажитељи Словенима у ЦГ подручјима од досељења Словена у те крајеве. Наравно да је било прожимања и утицаја у оба смера. Тако и језички и у називима људи, братстава, географских појмова.
"Наша мука ваља за причешћа"