Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: Amicus Март 31, 2017, 03:34:54 поподне

Наслов: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Amicus Март 31, 2017, 03:34:54 поподне
Морам рећи да ме ова карта помало изненадила.

(https://cs7050.userapi.com/c543103/v543103673/4057f/1fttTHyXNV8.jpg)

Мало ме изненадило име мачке на неким језицима, али упитах се која је уопште и етимологија те именице у српском језику?

Такође је интересантна румунска верзија.
Да ли је она можда новијег датума?
Одакле потиче?

Личи на енглеско pussycat.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Бакс Март 31, 2017, 03:48:04 поподне
Морам рећи да ме ова карта помало изненадила.

(https://cs7050.userapi.com/c543103/v543103673/4057f/1fttTHyXNV8.jpg)

Мало ме изненадило име мачке на неким језицима, али упитах се која је уопште и етимологија те именице у српском језику?

Такође је интересантна румунска верзија.
Да ли је она можда новијег датума?
Одакле потиче?

Личи на енглеско pussycat.

Делује ми као да смо ми позајмили мађарску реч.
Словенско "кот" јасно има везе с осталим индо-европским називима за мачку.

Што се тиче Румуна, и ја помислих да нису можда узели од Енглеза. А онда наиђох на ово:

On tablets Dacian Sinaia, one of Burebista is Visici nickname "cat", but it is possible so to have been said and cat lynx and wild symbols as possible suggestive of a great warrior. The noun is a compound VI SICA is literally translated as "scratchy (stings); That cuts "(cf. Sica - the name Dacian sword, rum. fişcă; a pinch).

Гугл транслејт је, па је зато енглески лош. Ево оригинала на румунском:
Pe tăbliţele dacice de la Sinaia, unul dintre supranumele regelui Burebista este VISICA „Pisica”, dar e posibil ca tot aşa să i se fi zis şi linxului şi pisicii sălbatice, simboluri cât se poate de sugestive pentru un mare războinic. Substantivul este un compus, VI-SICA traducându-se literal prin „Care zgârie (înţeapă); Care taie” (cf. sica – denumirea sabiei dacice; rom. fişcă; a pişca).

У суштини, то на румунском значи "гребалац", "оно што гребе" или нешто слично томе.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Дробњак Март 31, 2017, 03:53:42 поподне
Од неких Чеха чух да кажу качка, а не кочка. Или је мени само тако звучало. Нема за ЦГ. Тамо кажу: "Мак се отале". 8)
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Amicus Март 31, 2017, 04:07:20 поподне
Делује ми као да смо ми позајмили мађарску реч.

Није ни то искључено, мада, требало би да је мачка у Европи старија од Мађара, тј. мало би било необично да су сви Југо-Словени примили тај назив за једну, претпостављам свеприсутну животињу, од Мађара? Истина, томе у прилог не иде исти назив и код Словака, осим ако не говоримо о неком заједничком наслеђу са простора бивше Моравске?

Хвала за објашњење у вези назива на румунском.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Ojler Март 31, 2017, 04:08:03 поподне
Чеси нашли компромисно решење: нит' је кот нит' мачка, већ кочка :D
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Жика Март 31, 2017, 04:41:22 поподне
ABHÁZ: ацгә
AZERI: pişik

https://hu.wiktionary.org/wiki/macska
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: rugovac Март 31, 2017, 04:46:19 поподне
Од неких Чеха чух да кажу качка, а не кочка. Или је мени само тако звучало. Нема за ЦГ. Тамо кажу: "Мак се отале". 8)

Чеси кажу кочка, коцоур је мачак
На албанском се каже мацја, а даци или мачори је мачак.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Сремац Март 31, 2017, 04:56:49 поподне
Наш глагол "котити" би требало да је етимолошки сродан општеиндоевропској речи за мачку.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: НиколаВук Март 31, 2017, 05:07:00 поподне
Делује ми као да смо ми позајмили мађарску реч.
Словенско "кот" јасно има везе с осталим индо-европским називима за мачку.

Што се тиче Румуна, и ја помислих да нису можда узели од Енглеза. А онда наиђох на ово:

On tablets Dacian Sinaia, one of Burebista is Visici nickname "cat", but it is possible so to have been said and cat lynx and wild symbols as possible suggestive of a great warrior. The noun is a compound VI SICA is literally translated as "scratchy (stings); That cuts "(cf. Sica - the name Dacian sword, rum. fişcă; a pinch).

Гугл транслејт је, па је зато енглески лош. Ево оригинала на румунском:
Pe tăbliţele dacice de la Sinaia, unul dintre supranumele regelui Burebista este VISICA „Pisica”, dar e posibil ca tot aşa să i se fi zis şi linxului şi pisicii sălbatice, simboluri cât se poate de sugestive pentru un mare războinic. Substantivul este un compus, VI-SICA traducându-se literal prin „Care zgârie (înţeapă); Care taie” (cf. sica – denumirea sabiei dacice; rom. fişcă; a pişca).

У суштини, то на румунском значи "гребалац", "оно што гребе" или нешто слично томе.

Немојте увек веровати Румунима на реч око ових ствари, често они повезују многе своје речи са Дачанима, иако са њима баш немају много везе осим простора на коме су ови живели, а Румуни сада живе. Слична прича као са Албанцима и Илирима. Ово је етимологија за мачку, "писику":

Pis + suf. -ică.

Пис је узвик за призивање или терање мачке, исто као и код нас, ово друго је суфикс у функцији деминутива.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: НиколаВук Март 31, 2017, 05:12:09 поподне
Немојте увек веровати Румунима на реч око ових ствари, често они повезују многе своје речи са Дачанима, иако са њима баш немају много везе осим простора на коме су ови живели, а Румуни сада живе. Слична прича као са Албанцима и Илирима. Ово је етимологија за мачку, "писику":

Pis + suf. -ică.

Пис је узвик за призивање или терање мачке, исто као и код нас, ово друго је суфикс у функцији деминутива.

Заборавих да напишем, ово сам преузео са сајта румунског интернет речника, dexonline.ro.

Ево етимологије "cat" и осталих варијетета са wiktionary-а:

From Middle English cat, catte, from Old English catt (“male cat”), catte (“female cat”), from Proto-Germanic *kattuz, from Late Latin cattus (“domestic cat”), from Latin catta (used around 75 CE by Martial)[1], from Afro-Asiatic (as in Kabyle kaddîska (“wildcat”)), from Late Egyptian čaute,[2] feminine of čaus (“jungle cat, African wildcat”), from earlier Egyptian tešau (“female cat”).
Етимологија мачке из истог извора:

From Proto-Slavic *mačьka, from *maca (“pussy, pussycat, female cat”) + *-ьka.

Албанско mace је словенска позајмљеница. Реч мачка се јавља још и у словеначком, словачком, чешком и лужичкосрпском.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Сремац Март 31, 2017, 05:50:47 поподне
Наш глагол "котити" би требало да је етимолошки сродан општеиндоевропској речи за мачку.

(http://i.imgur.com/1v79hkW.png)

Скок, П. (1972), Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика - Књига друга, ЈАЗУ, Загреб, стр. 170
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Amicus Март 31, 2017, 05:58:24 поподне
Чеси кажу кочка, коцоур је мачак
На албанском се каже мацја, а даци или мачори је мачак.

Значи, Руговче, да је овде грешка на карти?
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Amicus Март 31, 2017, 06:01:08 поподне
From Proto-Slavic *mačьka, from *maca (“pussy, pussycat, female cat”) + *-ьka.

Хвала НиколаВуче, ово ме искрено највише занимало.

Такође и за румунску верзију. Истина, Румуни су склони да наврћу воду на свој млин, кад је у питању етимологија.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: rugovac Март 31, 2017, 07:28:44 поподне
Значи, Руговче, да је овде грешка на карти?

Да, ово што ја пишем је тачно. Чеси кажу кочка а Словаци мачка. 
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Бакс Март 31, 2017, 07:29:02 поподне
Хвала НиколаВуче, ово ме искрено највише занимало.

Такође и за румунску верзију. Истина, Румуни су склони да наврћу воду на свој млин, кад је у питању етимологија.

Немојте увек веровати Румунима на реч око ових ствари, често они повезују многе своје речи са Дачанима, иако са њима баш немају много везе осим простора на коме су ови живели, а Румуни сада живе. Слична прича као са Албанцима и Илирима. Ово је етимологија за мачку, "писику":

Pis + suf. -ică.

Пис је узвик за призивање или терање мачке, исто као и код нас, ово друго је суфикс у функцији деминутива.

Превише веровах комшијама.  :)

From Proto-Slavic *mačьka, from *maca (“pussy, pussycat, female cat”) + *-ьka.
Али, ако је настало од речи "маца", шта онда то значи? Ни та реч се не појављује у осталим словенским језицима? Зар не?
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Be like Bill Март 31, 2017, 08:50:43 поподне
Amicus je pokrenuo jednu vrlo zanimljivu temu :)

Naišao sam na jedan rad koji se bavi poreklom reči mačka (ali tek od 7 str) i oni je vezuju ili za vabljene ili za svojevrsnu promenu opšteevropskog oblika "kot", a ima i objašnjenja koja je vezuju i za htonska božanstva (smrt-"mat")

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2010/0350-08611002128B.pdf

Meni je palo na pamet "mackanje"- mazanje, pošto je jedna od upadljivijih karakteristika mačaka njihovo umivanje, no čini mi se da je to germanizam. Takođe i ženka medveda, mečka, ali ne znam u koj bi vezi bila sa mačkom.

Eto imao sam s čim da se zabavim večeras. odoh da gledam tv pa na spavanje ;D
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Amicus Март 31, 2017, 09:08:27 поподне
Amicus je pokrenuo jednu vrlo zanimljivu temu :)

Naišao sam na jedan rad koji se bavi poreklom reči mačka (ali tek od 7 str) i oni je vezuju ili za vabljene ili za svojevrsnu promenu opšteevropskog oblika "kot", a ima i objašnjenja koja je vezuju i za htonska božanstva (smrt-"mat")

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2010/0350-08611002128B.pdf

Meni je palo na pamet "mackanje"- mazanje, pošto je jedna od upadljivijih karakteristika mačaka njihovo umivanje, no čini mi se da je to germanizam. Takođe i ženka medveda, mečka, ali ne znam u koj bi vezi bila sa mačkom.

Eto imao sam s čim da se zabavim večeras. odoh da gledam tv pa na spavanje ;D

Занимљивих размишљања овде има.

Српско-хрватско мачка и чешко опскурно macka Бак изводи од честог имена за мачку – Марија (BUCK 1965: 181–182)... ???

Ипак, можда је наближе логици ово Скоково мишљење да назив мачка има корене у ономатопеји.

Мада, и ово са богињом Мат, ако и нема директне везе, мачка би свакако била хтонско биће.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: НиколаВук Март 31, 2017, 10:40:32 поподне
Занимљивих размишљања овде има.

Српско-хрватско мачка и чешко опскурно macka Бак изводи од честог имена за мачку – Марија (BUCK 1965: 181–182)... ???

Ипак, можда је наближе логици ово Скоково мишљење да назив мачка има корене у ономатопеји.

Мада, и ово са богињом Мат, ако и нема директне везе, мачка би свакако била хтонско биће.

Да, Скок изводи "маца" од ономатопеје дозивања животиње. Ево шта о томе пише на wiktionary:

Etymology[edit]
Likely from onomatopoeia.

Compare German Matz (“pussy, pussycat, female cat”), Mietzchen (“pussy, kitty”), French matou (“cat”).

Noun[edit]
*maca f

pussy, pussycat, female cat

Такође, Скок наводи и следеће:

"Са славистичког гледишта мачак итд. је иновација према старијој ријечи кот ИЕ поријекла."
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: OlovniCovek Март 31, 2017, 11:18:34 поподне
A da nije mozda rec "macka" nastala od nekakve onomatopeje, inspirisane zvukovima koje doticna zivotinja proizvodi? :)
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Amicus Март 31, 2017, 11:22:18 поподне
A da nije mozda rec "macka" nastala od nekakve onomatopeje, inspirisane zvukovima koje doticna zivotinja proizvodi? :)

Тако неки већ претпостављају. :)
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Ojler Март 31, 2017, 11:32:54 поподне
A da nije mozda rec "macka" nastala od nekakve onomatopeje, inspirisane zvukovima koje doticna zivotinja proizvodi? :)

Занимљиво је да су ономатопеје различите у различитим језицима, тј. да разни народи на различит начин чују и доживљавају гласање животиња. Ми смо научили да мачкино мјауканје чујемо као "мјау", слично као и већина европских народа, али мачија ономатопеја код неких других је за нас јако чудна:

Цитат
Arabic - muwà- مُواَء, naw naw
Batak - ngeong
Indonesian - meong
Japanese - nyā
Korean - yaong 야옹
Sinhalese - ñāvu ඤාවු
Thai - ngaew
Ukrainian - niav
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Be like Bill Април 01, 2017, 12:13:34 пре подне
Занимљивих размишљања овде има.

Српско-хрватско мачка и чешко опскурно macka Бак изводи од честог имена за мачку – Марија (BUCK 1965: 181–182)... ???

Ипак, можда је наближе логици ово Скоково мишљење да назив мачка има корене у ономатопеји.

Мада, и ово са богињом Мат, ако и нема директне везе, мачка би свакако била хтонско биће.

Meni je bilo zanimljivo spominjanje imena "mataruga" u značenju duha nekrštenog deteta ili demonsko biće kojim su majke plašile decu. Ne sećam se da sam ranije nailazio na takvo objašnjenje tog imena. To je na strani devet

Цитат
матаруга за демонска бића сличних одлика („дух некрштеног детета“, „чудовиште којим се плаше деца“)

Ne znam da li se taj naziv može naći u nekoj drugoj slavenskoj mitologiji, ruskoj, poljskoj ili češkoj
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Amicus Април 01, 2017, 12:29:55 пре подне
Meni je bilo zanimljivo spominjanje imena "mataruga" u značenju duha nekrštenog deteta ili demonsko biće kojim su majke plašile decu. Ne sećam se da sam ranije nailazio na takvo objašnjenje tog imena. To je na strani devet.

То сам приметио, да нам недостаје речник митолошких појмова, можда и пар њих.

У сваком случају, занимљиво запажање Радоне, "матаруга - некрштено дете, - демонско биће којим се плаше деца".

Мада опет, деца се плаше и Циганима, па није искључено да су и Матаруге из неког разлога, служиле за плашење, од чега се касније развио и мит. ;D
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Be like Bill Април 01, 2017, 12:42:10 пре подне
То сам приметио, да нам недостаје речник митолошких појмова, можда и пар њих.

У сваком случају, занимљиво запажање Радоне, "матаруга - некрштено дете, - демонско биће којим се плаше деца".

Мада опет, деца се плаше и Циганима, па није искључено да су и Матаруге из неког разлога, служиле за плашење, од чега се касније развио и мит. ;D

Nedavno je na nekoj od tema bilo govora o Psoglavcima, mitskim bićima koja žive po brdima i pećinama i jedu decu, pa me je priča podsetila na to. Znam da je bila neka tema o Crnoj Gori
Meni je bliže shvatanje da je "mataruga" doneto iz slavenske prapostojbine pa nadenuto određenoj populaciji koja je živela u sredini u kojoj su Slaveni zamišljali da žive čudovišta. Ali da, slažem se da je sve na nivou pretpostavki.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Amicus Април 01, 2017, 12:57:27 пре подне
Nedavno je na nekoj od tema bilo govora o Psoglavcima, mitskim bićima koja žive po brdima i pećinama i jedu decu, pa me je priča podsetila na to. Znam da je bila neka tema o Crnoj Gori
Meni je bliže shvatanje da je "mataruga" doneto iz slavenske prapostojbine pa nadenuto određenoj populaciji koja je živela u sredini u kojoj su Slaveni zamišljali da žive čudovišta. Ali da, slažem se da je sve na nivou pretpostavki.

Нисам видео то на форуму овде. Баш ћу да потражим. У пар наврата су мене неке ствари, истина, биле потицале да кренем тему о томе, али на крају не покренух.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: ДушанВучко Април 01, 2017, 02:47:57 пре подне
На словачком и чешком је "кочка".

Али етимологија кокошке и петла је јако занимљива код словенских језика :)

Јако занимљиво да "петао" на неким словенским језицима значи и сленг за мушки полни орган. :)
Кохут на словачком значи петао, као и "кокот" који значи мушки полни орган у народном говору...А исто тако "петао" на пољском се каже "курац" :) Има ту неке везе..."Пилећа супа" на словачком се каже "курациа полиевка".

Кад год сам ишао са нашима у Словачку и Чешку, кад год су гледали у "мени" по ресторанима, само су се смејали, кад год су наилазили на јела од пилетине. :)

Nedavno je na nekoj od tema bilo govora o Psoglavcima, mitskim bićima koja žive po brdima i pećinama i jedu decu, pa me je priča podsetila na to. Znam da je bila neka tema o Crnoj Gori
Meni je bliže shvatanje da je "mataruga" doneto iz slavenske prapostojbine pa nadenuto određenoj populaciji koja je živela u sredini u kojoj su Slaveni zamišljali da žive čudovišta. Ali da, slažem se da je sve na nivou pretpostavki.

Мата руга , довољно...Ружна мајка или она која не воли децу.

Црвен бан је заступљенији код Словена него што мислимо :)

Проблем је што у међусобној комуникацији, за исте речи, имамо другачије појмове...али корен је исти...Неки наш човек , који је ишао у Пољску, носио је дрес француске репрезентације, а пољски цариник показује му на дрес и амблаем "петла" на француском дресу и каже :"курац, курац!!!", Овај се наљутио, замало да се посвађа са цариником...:)
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Црна Гуја Април 01, 2017, 03:33:22 пре подне
ДушанеВучко,

молио бих те да не затрпаваш тему са низом узастопних порука, не мора свака реченица бити у засебној поруци.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: ДушанВучко Април 01, 2017, 04:35:36 пре подне
ДушанеВучко,

молио бих те да не затрпаваш тему са низом узастопних порука, не мора свака реченица бити у засебној поруци.
Ок :)
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Предраг56 Април 01, 2017, 12:41:30 поподне
Nedavno je na nekoj od tema bilo govora o Psoglavcima, mitskim bićima koja žive po brdima i pećinama i jedu decu, pa me je priča podsetila na to. Znam da je bila neka tema o Crnoj Gori
Meni je bliže shvatanje da je "mataruga" doneto iz slavenske prapostojbine pa nadenuto određenoj populaciji koja je živela u sredini u kojoj su Slaveni zamišljali da žive čudovišta. Ali da, slažem se da je sve na nivou pretpostavki.

Нисам видео то на форуму овде. Баш ћу да потражим. У пар наврата су мене неке ствари, истина, биле потицале да кренем тему о томе, али на крају не покренух.

 >:(Било је на теми о Кричима (писао о томе Небојша), а ја се  надовезао као примеру ружног и неприкладног називања припадника других народа - покорених (нешто слично се догодило индијанцима у Северној и Јужној Америци) од стране припадника народа-победника, завојевача (често се иза тога скривао геноцид) и величање припадника свог народа (као витезова, храбрих, лепих, високих, паметних, племенитих,  душевних и итд.), а ових других (као демона, отмичара мале деце, ружних, кукавица, подмуклих и итд).

Па не  бих више о томе. Јер све се враћа у космосу. Па се данас немојмо чудити када западњаци (макар јели и жабе) , што чине  и сусједи  Хрвати,  нарочито  Србе гледају да "демонизују" приказујући их као цигане, па као потомке Турака, па овакве, и онакве.

 Уосталом и на теми о Албанцима и Арбарешима изломи се човек да докаже да међу њима има један сој нарочито ружан (ај ај ај - што је најгоре има заиста један њихов сој са карактеристичним фацама-јаком доњом вилицом-то су можада они Goljеmadi-велика вилица-ја сам већ писао о готском непцу-а кажу да је Goljеmadi- албанска реч, али никако то не бих ширио на читав албански народ -од којих су ми најближи наравно они православни-што не значи да би им или да ћу им опростити Косово и Метохију које узеше не храброшћу својом, но  силом оног којем се приклонише тада, од чега им једино признајем у заслугу множење односно рађање великог броја деце  што је пред Богом угодно дело).

Мени су овде када је реч о мачкама (ја их вала не волим) интересантне паралеле - именица  кот (руски језик) и глагола (српски) котити, патити, запатити (када се  мачка омаци) и именице скот (СКОТ) што означава нешто нечисто, демонско биће. ::)

 Па сада више нисам баш сигуран да ли је код старих Словена мачка (српски) или кот (руски), а не знам (на моју велику срамоту) како се то биће звало на старословенском или старосрпском  или пак на санксриту или пак на персијском језику или арамејском језику или старојеврејском језику (битан ми је изговор). Код египћана је уживала велико поштовање и љубав.

Још ми је већа енигма какав је значај мачке (код Срба) и кота (код Руса) био пре примања хришћанства, док су били пагани тј. многобошци!!!!???? Ја то биће у кућу не  држим, дочим пса волим, и држим га у кући.  :(
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Be like Bill Април 01, 2017, 01:01:06 поподне

 Ја то биће у кућу не  држим, дочим пса волим, и држим га у кући.  :(

Цитат
Уметници воле мачке, војници псе. — Дезмонд Морис, зоолог и антрополог

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0

Izvinjavam se, malo je van teme, ali nisam mogao odoleti ;)
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Дробњак Април 01, 2017, 01:42:22 поподне
Мени су овде када је реч о мачкама (ја их вала не волим) интересантне паралеле - именица  кот (руски језик) и глагола (српски) котити, патити, запатити (када се  мачка омаци) и именице скот (СКОТ) што означава нешто нечисто, демонско биће. ::)
Скот је именица која означава било коју четвороножну животињу. Најчешће домаћу. Многи именицу скот употребљавају када желе да опишу гмизавца али то није исправно. Данас у модерном језику има сасвим друго значење.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Предраг56 Април 01, 2017, 01:56:15 поподне
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0
Уметници воле мачке, војници псе. — Дезмонд Морис, зоолог и антрополог
Izvinjavam se, malo je van teme, ali nisam mogao odoleti ;)

Ја сам баш "као " неки уметнички тип, а као војник - чист промашај (сви меци на војној вежби завршили у туђим метама-а ха ха ха).Значи за војника нисам. тако да тај антрополог. У ствари можда је човек у праву. Мада у животу свако правило има изузетак. Иако до астрологије ни мало не држим лав сам у хороскопу, а лав је у ствари из породице мачака.

Али мачке  не   в  о л е м. Која ми је девојка имала мачку или мачке у кући, ма да је најлепша и најдушевнија - било је само оно -ћао и довиђења лепа моја-никад више! Шетају по столу и столицама и којекуде.
Додуше моја жена воли мачке, па и оне воле њу.

А мене не воле. Нити ја њих. Оно јесу корисне да лове пацове. Али им не волим очи.

Очи пса су нешто сасвим друго.

Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Предраг56 Април 01, 2017, 02:08:43 поподне
Скот је именица која означава било коју четвороножну животињу. Најчешће домаћу. Многи именицу скот употребљавају када желе да опишу гмизавца али то није исправно. Данас у модерном језику има сасвим друго значење.
Па то су у праву

http://www.b92.net/ljubimac/macke.php?yyyy=2012&mm=12&nav_id=668802

(Tekst je preuzet ilustrovanog vodiča "Mačke" dr Brusa Fogla, objavljenog u izdanju Lagune.)

Svete mačke

Mačka je u islamu postala važna zato što se povezivala s prorokom Muhamedom, koga je spasla od ujeda zmije. Istočnjačke religije u celini imaju blagonaklon stav prema mačkama: hindusi imaju versku obavezu da se o njima staraju, parsi (ogranak zoroastrejaca) smatraju da je ubiti mačku ozbiljan zločin. U kineskom budizmu mačka se zbog svoje zadovoljne smirenosti povezuje s meditacijom, dok japanski budisti posle smrti kućne mačke njen lik pohranjuju u hramu što, prema verovanju, donosi porodici sreću.

Hrišćanstvo je u prošlosti imalo prema mački dvojak stav. Iz paganskih religija i jevrejskih korena hrišćanstvo je u izvesnoj meri preuzelo kultni odnos i starohrišćanski sveci ponekad su prikazivani s mačkom; prema jednom predanju, u isto vreme kad je Devica u jaslama rodila Hrista, u štali se omacila i jedna mačka. Oko 600. godine, međutim, mačka je počela da se povezuje s jeresima, a đavo vrlo često da se prikazuje kao crni mačor. Usledila su stoleća progona iz sujevernog straha, na mačke je bacana krivica za širenje kuge i nedužne životinje ubijane su u mirijadama. Tek kad su u XVIII veku ukinuti zakoni protiv veštičarenja, konačno su pomilovane i one.

Najuzvišenija boginja

U hinduizmu se boginja mati Durga prikazuje kako jaši na tigru noseći u nekima od svojih mnogih ruku oružje, dok drugima prikazuje mudre, gestove simboličkog značenja.

Hvatajte vešticu!

U XV veku lov na veštice dostigao je razmere kolektivne histerije, a mačke su optuživane kao lični demoni zlosrećnih veštica. Njihove noćne navike uzimane su kao dokaz zla i tako su mačke postale deo ikonografije veštičarenja.


Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Селаковић Мај 31, 2017, 10:02:15 поподне
Тема је почела именицом мачка у разним европским језицима, а ја ћу, ако дозволе уредници, поставити мапу са најчешћим презименом у свакој европској земљи (ту је и Косово  :(  )

(https://s9.postimg.org/o85zu2twf/prez.jpg) (https://postimg.org/image/kok249r6j/)
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Зрно Јун 01, 2017, 12:08:54 пре подне
Јел оно у Угарској презиме Нађ?
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Amicus Јун 01, 2017, 12:39:24 пре подне
Јел оно у Угарској презиме Нађ?

Јесте.

Наравно, због равноправности латинице са ћирилицом, над Србијом је натпис само на латиници. ;)

У прапостојбини Дробњака, Hansen, Nielsen, Andersson. :D
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: сɣнце Јун 10, 2017, 04:05:57 поподне
Скот је именица која означава било коју четвороножну животињу. Најчешће домаћу. Многи именицу скот употребљавају када желе да опишу гмизавца али то није исправно. Данас у модерном језику има сасвим друго значење.

Ne znám, kojé značénje je prijála u drúzěh krajih srbskeje zemljé, ali u mojém kraji skot označáva govéda u istóm smíslě kakó rěč blágo ili dobitak ili imanje. Samá rěč skot bějáše usvójena iz gotskóga jezíka, gdě je glasíla skat, te označávala blágo. Radi poréđenja dobro je uočíti da se na němáčskom blágo rečé Schatz, pri čem je prěměna sk>sch (š), te t>tz (tc) u drěvneněmáčskom pravílna, baš kakó u slověnskěh jezícěh prěglás a>o.
Istěm načélom usvójene rěči skada, skare, sküt gláse u němačskom Schade,Schere, Schütz a u nas škoda, škare, štit. Pri čem trěba iměti u vídu, praslověnsko prětváranje k>č prěd prědnjimi samoglásniki e, i, těm i ski>šči. Rěč štit je błgarsko, to jest crkovnoslověnsko naslědje što se uočáva po osobennu št-dělu, slíčno drúgimi rěči sadržéćimi št, npr. sveštennik. Na prvoródnom slověnskom štit se narícał brán.
Poslědstvenno, kadá te mati nazíva skótom, mísli se da si neposlúšno govédo.

To što si navéł da psuju "skote!" misléće na gmaza, u svojém kraji do séle ne čúh, no se u tom slučáji psuje "gade!".
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: сɣнце Јун 10, 2017, 05:02:21 поподне
Što se tíče rěči kot, kočka/koška vs mačak, mačka iz porédbenih analiz je očiglédno, da je korěn kot prvorodno slověnski i naslědjen mnogimi porodicami jezíkov iz roditeljskoga IE jezíka. Istoznáčnost glagolov kotiti se i maciti se upućuje na to da su oba korěna i bíla upotrebljávana istovrěmenno, makar u oněh jezicěh koji su izúmili korěn mac. Něje težko domísliti se da se radí o umiljátom oslovljénju ili dětskom govóru po uzóru na glasánje mau, mau ili dozivanje mac, mac. Oni Slověni koji ne imáju korěna mac, dozívaju kis, kis.
Isto tako prvoródni korěn je kúr od kojega potěču kurác i kuríca, te kurje oko (koje zaista izgéda kakó kokóšje oko), dokle je kokot, kokoš stvóreno po uzoru na glasánje ko-ko, ko-ko, kakó i pěvac ili pětał po njegóvu poju. Upotrěba i jednóga i drugóga korěna je izměšana i rudimentarna u raznih slověnskih jezíkov. Npr. russki pozná pětel, kurica, no ženska narodna kapa koja liči na kokošje perje naziva se kokošnik, pri čem govornik ne je svěstan toga što kokoš označáva ; srbski pozna kokoš, no ne kokot, a korěn kur sahranjen je tek u rěčih kurac i kurje oko, pri čem govornik ne je svěstan toga što kur i kurica označávaju.

Što se tíče rasprostíranja rěči mačka i u Mađara, to je savsěm normalno, jere su sami Mađari mađarizovani Slověni, te u svojem jezíku imáju i néku slovénsku réč. Npr. samo od životinj imáju
medve - medvěd
macska - mačka
majom - majmun ( majmun je turska rěč, a mađarski jezik je bił podvrgnut turkskomu utěcaju mnogo prěđe slověnskomu)
potkany - potkan ( označava štakora ili pacova; ovu reč Mađari su usvojili od Slovenaca koji reku podgana, koje je samo po sebi usvojeno iz italijanskoga a ti iz grčkoga itd. )
barany - baran (ovan)
vidra - vidra
mormota - mrmot
osztriga - ostrica (školjka)
bika - bik
kőszali - kozel (jarac)
hőrcsőg - hrčak

Ima i vełma čudnih puti rěči : Srbi usvajaju rěč gazda od Mađara, a sama ona u mađarskom je usvojenica iz slověnskoga, a těm i srbskoga od rěči gospod, putem sažimanja suglasnikov gazda < gospda.
Наслов: Одг: Именица мачка у језицима европских народа
Порука од: Азот Фебруар 25, 2018, 12:53:03 поподне
Да, ово што ја пишем је тачно. Чеси кажу кочка а Словаци мачка.

За мачора Словаци у Војводини  кажу кацур