Аутор Тема: Ћирилица  (Прочитано 81318 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Ћирилица
« Одговор #160 послато: Мај 24, 2017, 07:17:39 поподне »
Ко истакне име компаније ћирилицом добија попуст:

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=05&dd=24&nav_id=1264063

То све говори колико је заправо ћирилица као писмо угрожена.

Него, данас су Свети Ћирило и Методије, па ме занима, како то да они нису присутнији у нашем образовању?

Кад се направи поређење са неким другим словенским земљама из окружења, ми им готово никакву пажњу не посвећујемо?




Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Ћирилица
« Одговор #161 послато: Мај 24, 2017, 08:03:12 поподне »
То све говори колико је заправо ћирилица као писмо угрожена.

Него, данас су Свети Ћирило и Методије, па ме занима, како то да они нису присутнији у нашем образовању?

Кад се направи поређење са неким другим словенским земљама из окружења, ми им готово никакву пажњу не посвећујемо?

Мислим да се код нас писменост и школство више поистовећује са Светим Савом, а не толико с Ћирилом и Методијем.
Иако је стварно Свети Сава много тога учинио, можда бисмо могли мало "терета" с 27. јануара пребацити на данашњи дан.  :)
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 620
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Ћирилица
« Одговор #162 послато: Мај 24, 2017, 08:26:23 поподне »
Мислим да се код нас писменост и школство више поистовећује са Светим Савом, а не толико с Ћирилом и Методијем.
Иако је стварно Свети Сава много тога учинио, можда бисмо могли мало "терета" с 27. јануара пребацити на данашњи дан.  :)

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2068.msg51725#new

Историја стварања словенске писмености подсећа на забавни детективни роман
« послато: Мај 13, 2017, 10:16:01 поподне »
Цитат
День славянской письменности и культуры

http://www.kommersant.ru/doc/3280470

Новински чланак у руској дневној новини "КОММЕРСАНТ" посвећен празнику -Дану словенске писмености и културе, који се слави у Русији сваке године,  24-ог маја (У Бугарској - такође: "24 май е светският празник, който се отбелязва като ден на българската просвета и култура и на славянската писменост".

Један од поднаслова: ..Историја стварања словенске писмености подсећа на забавни детективни роман..

Аутор подсећа на околности стварања првог  словенског писма-глагољице (која по речима аутора текста нема узора - Св. Ћирило је направио знаке као комбинацију три елемента: крста, троугаоника и круга, што даје могућност за различита симболичка тумачења: Крст означава Христа, круг - бесконачност а троугао - Тројицу.  "Аз"- прво слово азбуке -има форму крста, што тешко може бити случајно...

Претпоставка аутора је да је прелаз са глагољице на ћирилицу обављен у Борисовој Бугарској, у просветним центрима у  Охриду и Преславу,  под утицајем византијског писма.

Цитати:

"Кирилл создавал свою систему, следуя какому-то не особенно понятному нам принципу. Большую часть глаголических букв можно представить как комбинацию трех элементов — креста, треугольника и круга. И здесь мы получаем простор для различных символических фантазий. Крест обозначает Христа, круг — бесконечность, треугольник — Троицу. "Аз" — первая буква алфавита — имеет форму креста, что едва ли случайно".
"В глубинке создавали центры, где переписывались книги, осуществлялись новые переводы и готовились кадры. Один из таких центров находился на берегу Охридского озера, другой — в Преславе.

Считается, что именно в процессе подготовки болгарской языковой реформы глаголица была заменена кириллицей. Кириллические буквы, воспроизводящие греческое уставное письмо, казались болгарам более приемлемыми, чем ни на что не похожая глаголица.

В 893 году тайный период подготовки к реформе был завершен, и болгарский царь Симеон, сын Бориса, созвал собор, на котором славянский язык был объявлен языком церкви и государства. Частный проект Кирилла и Мефодия приобрел, таким образом, государственный статус. Собственно говоря, с этого момента и начинается широкое распространение славянской письменности."



День славянской письменности и культуры

http://www.kommersant.ru/doc/3280470

Братья — славянам
Кирилл и Мефодий: создатели письменности и первые славянофилы

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 620
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Ћирилица
« Одговор #163 послато: Мај 24, 2017, 09:44:05 поподне »

Кад се направи поређење са неким другим словенским земљама из окружења, ми им готово никакву пажњу не посвећујемо?
[/quote]

Да, слажем се да се св. Кирилу и св. Методију, као очевима словенске писмености, не посвећује довољно пажње у Србији. У Бугарској и Русији је сасвим другачије: празнику се посвећује велика пажња и мени су врло интересантне разлике у  тим прославама. Иначе, празник се слави на данашњи дан - 24-ог маја.

У Бугарској се празник слави са великим замахом, под називом "Ден на българската просвета и култура и на славянската писменост" а приметио сам да на многим бугарским сајтовима избегавају да употребљавају термине "словенска писменост",   "старословенски језик", "црквенословенски језик" и уместо тога говоре о "старобугарском језику", а русе оптужују да су смислили термин "старословенски језик" да би им украли примат у стварању словенске писмености која је, наводно, настала на основу "древнеболгарского  языка".
(Иначе, старобугарски језик којим су бугари говорили пре усвајања словенског језика био је сличан данашњем чувашком језику (Владимир Плунгян, 2012, "Почему языки такие разные").
Руски лингвисти признају утицај који је извршио  на тадашњи руски језик  "црквенословенски" језик којим су говорили јужни словени ("преци савремених бугара и македонаца", како их назива Плунгјан) преко превода Библије и . Закључак је да је савремени руски језик - сплав то јест легура староруског и јужнословенског старословенског језика, у односу 50%-50% с тим да племенитији и "виши слој" језика чини управо јужнословенски "старословенски" језик. 

Ево цитата из поменуте  књиге Владимира Плунгјана (Владимир Плунгян)  која говори о утицају јужнословенског "старословенског језика" на руски језик.

"Славяне получили письменность (вместе с христианством) от греков, из Византии, которая в ту пору была могущественным государством, наследницей Римской империи на Востоке. Вначале письменность получили южные славяне, предки современных болгар и македонцев. Их язык называют старославянским — это самый древний из известных нам по письменным памятникам славянский язык (если помните, мы немного говорили о нем в первой главе). Это язык первых переводов Нового Завета и других христианских книг, которые были сделаны Кириллом и Мефодием и их учениками, жившими приблизительно в районе современной северной Греции; язык, на котором они писали, был более близок к древнеболгарскому языку, чем к древнерусскому. Например, слова, которые у древних болгар (как и у других южных славян) звучали приблизительно как брег, влас, град, ношть, прах, у древних русских (и у других восточных славян) звучали приблизительно как берег, волос, город, ночь, порох — и т. п. Из старославянского языка в русский попали такие слова, как время, глагол, гражданин, мощь, награда, пещера, храм, — и многие десятки других. Как видите, старославянский язык был и похож, и не похож на тот язык, на котором говорили восточные славяне от Новгорода до Киева (язык этот теперь называют древнерусским). Достаточно похож, чтобы легко стать литературным языком Древней Руси, быстро подняться на самую верхнюю ступеньку. Не на древнерусском, а на старославянском языке было принято и молиться, и, например, писать летописи, на него переводили с греческого языка важные книги. Вообще, чаще всего писали именно на нем, хотя по-древнерусски предпочитали писать многие «деловые» документы: судебные решения, описи имущества и т. п. Конечно, старославянский язык очень сильно влиял на древнерусский. Можно даже утверждать, что тот современный русский язык, на котором мы говорим (и особенно пишем), — это смешанный язык, это, так сказать, сплав двух родственных языков: он возник из древнерусского, но подвергся мощному южнославянскому влиянию. Достаточно сказать, что, например, все окончания русских причастий на — щий — старославянские по своему происхождению: формы типа бегущий или горящий на самом деле — заимствования. Собственно русские формы — это нынешние прилагательные типа бегучий или горячий, в современном языке в целом довольно редкие.
Таким образом, в древнерусском государстве на самой верхней ступеньке стоял старославянский язык. Древнерусский язык какое-то время стоял на одну ступеньку ниже. "



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Ћирилица
« Одговор #164 послато: Мај 24, 2017, 10:19:42 поподне »
Мислим да се код нас писменост и школство више поистовећује са Светим Савом, а не толико с Ћирилом и Методијем.
Иако је стварно Свети Сава много тога учинио, можда бисмо могли мало "терета" с 27. јануара пребацити на данашњи дан.  :)

То је и мој утисак, али свеједно, слажем се и са твојим закључком, да би се мало "терета" могло пребацити са 27. и на данашњи дан. ;)

Да, слажем се да се св. Кирилу и св. Методију, као очевима словенске писмености, не посвећује довољно пажње у Србији. У Бугарској и Русији је сасвим другачије: празнику се посвећује велика пажња и мени су врло интересантне разлике у  тим прославама. Иначе, празник се слави на данашњи дан - 24-ог маја.

У Бугарској се празник слави са великим замахом, под називом "Ден на българската просвета и култура и на славянската писменост" а приметио сам да на многим бугарским сајтовима избегавају да употребљавају термине "словенска писменост", "старословенски језик", "црквенословенски језик" и уместо тога говоре о "старобугарском језику", а русе оптужују да су смислили термин "старословенски језик" да би им украли примат у стварању словенске писмености која је, наводно, настала на основу "древнеболгарского  языка".
(Иначе, старобугарски језик којим су бугари говорили пре усвајања словенског језика био је сличан данашњем чувашком језику (Владимир Плунгян, 2012, "Почему языки такие разные").
Руски лингвисти признају утицај који је извршио на тадашњи руски језик "црквенословенски" језик којим су говорили јужни словени ("преци савремених бугара и македонаца", како их назива Плунгјан) преко превода Библије. Закључак је да је савремени руски језик - сплав то јест легура староруског и јужнословенског старословенског језика, у односу 50%-50% с тим да племенитији и "виши слој" језика чини управо јужнословенски "старословенски" језик.

Управо тако, НебоСаве. ;)

Што се тиче језика предака савремених Бугара и Македонаца, питам се, чији је заправо то језик био, пре свега у светлу порекла бугарског етноса? Тј. зашто Плунгјан помиње претке Бугара и Македонаца, а не рецимо Срба?



Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 620
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Ћирилица
« Одговор #165 послато: Мај 24, 2017, 11:59:10 поподне »
Да, интересантно је то питање. Често  се сетим Павла Ивића који је рекао да говоримо српски (као словенски језик) као "...странци који су научили словенски језик".... Претпостављам да је то због "романске фонетике" у српском језику, која чини да је "наша фонетика ближа италијанском језику него руском",  како то прошле године рече Војислав Шешељ у скупштини, поводом случаја "Влаха" - Ђорђа Вукадиновића" :-). Иначе, имао сам прилику да у Русији слушам коментаре руса који су слушали мој разговор на српском са колегама -да их наш језик подсећа на смесу "руског" и "италијанског".

Плунгјан о српском  језику пише следеће:
 "Тај језик са музикалним акцентом и јасним изговором свих самогласника у речи многи сматрају најзвучнијим и најмелодичнијим од свих словенских језика.
Русу или белорусу биће најлакше да разумеју пољски и српски (или хрватски), а најтеже -чешки и словеначки језик." 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Ћирилица
« Одговор #166 послато: Мај 25, 2017, 12:13:05 пре подне »
Да, интересантно је то питање. Често  се сетим Павла Ивића који је рекао да говоримо српски (као словенски језик) као "...странци који су научили словенски језик".... Претпостављам да је то због "романске фонетике" у српском језику, која чини да је "наша фонетика ближа италијанском језику него руском",  како то прошле године рече Војислав Шешељ у скупштини, поводом случаја "Влаха" - Ђорђа Вукадиновића" :-). Иначе, имао сам прилику да у Русији слушам коментаре руса који су слушали мој разговор на српском са колегама -да их наш језик подсећа на смесу "руског" и "италијанског".

Плунгјан о српском  језику пише следеће:
"Тај језик са музикалним акцентом и јасним изговором свих самогласника у речи многи сматрају најзвучнијим и најмелодичнијим од свих словенских језика.
Русу или белорусу биће најлакше да разумеју пољски и српски (или хрватски), а најтеже -чешки и словеначки језик."

Занимљиво. Поставља се онда питање ко су били ти странци који су се словенизовали? Можда балкански староседеоци? :)



Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Ћирилица
« Одговор #167 послато: Мај 25, 2017, 02:12:46 пре подне »
Претпостављам да је то због "романске фонетике" у српском језику, која чини да је "наша фонетика ближа италијанском језику него руском",

Наша фонетика је савршена.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ћирилица
« Одговор #168 послато: Мај 25, 2017, 11:28:22 пре подне »
Кад се направи поређење са неким другим словенским земљама из окружења, ми им готово никакву пажњу не посвећујемо?

Ко каже?

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=703.msg22380#msg22380

 :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Ћирилица
« Одговор #169 послато: Мај 27, 2017, 07:10:37 поподне »
Бразилац Тијаго Фехејра је научио ћирилицу (2:37) и не пише пише ошишаном латиницом.

<a href="https://www.youtube.com/v/exqhiLv11lg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/exqhiLv11lg</a>



Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Ћирилица
« Одговор #170 послато: Мај 27, 2017, 09:42:42 поподне »
Ја сам у једном свом коментару упозорио једног члана да кад пише латиницом пише са ч, џ, ш а не како ти рече "ошишаном латиницом". То ниједан народ неради сем Срба и Бошњака. То код Хрвата нисам приметио. Такве прилоге једноставно треба обрисати, па ће научити да користе ч, џ....

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Ћирилица
« Одговор #171 послато: Мај 28, 2017, 12:04:03 пре подне »
Ја сам у једном свом коментару упозорио једног члана да кад пише латиницом пише са ч, џ, ш а не како ти рече "ошишаном латиницом". То ниједан народ неради сем Срба и Бошњака. То код Хрвата нисам приметио. Такве прилоге једноставно треба обрисати, па ће научити да користе ч, џ....

Да, видео сам, и захваљујем ти се на подршци.

А у праву си и да на неписменост не треба имати толеранцију.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Ћирилица
« Одговор #172 послато: Мај 29, 2017, 08:57:10 поподне »
Мало читам онај Трухелкин чланак из Гласника земаљског музеја (1889) и гледам ову табелу писмена... Заиста, има ли икакве значајније разлике између "ћирилских црквених писмена" и "босанских писмена"? ???




Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Ћирилица
« Одговор #173 послато: Мај 29, 2017, 09:02:42 поподне »
Мало читам онај Трухелкин чланак из Гласника земаљског музеја (1889) и гледам ову табелу писмена... Заиста, има ли икакве значајније разлике између "ћирилских црквених писмена" и "босанских писмена"? ???



По мени, једина разлика је у рукопису.
Иначе, потпуно идентично писмо.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Ћирилица
« Одговор #174 послато: Мај 29, 2017, 09:05:27 поподне »
По мени, једина разлика је у рукопису.
Иначе, потпуно идентично писмо.

Тј. фонту... Него размишљам, да ли је када шта тискано/штампано на босанској ћирилици? Јер ово овде су преписи углавном са рукописних извора...



Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Ћирилица
« Одговор #175 послато: Мај 30, 2017, 12:16:08 пре подне »
Тј. фонту... Него размишљам, да ли је када шта тискано/штампано на босанској ћирилици? Јер ово овде су преписи углавном са рукописних извора...

"Тискано" је у Венецији још 1512. године ... (дађе ће но тамо) , има се штошта прочитати о босанчици на (http://www.hercegbosna.org/STARO/ostalo/rasclane1.html) ... , тако и ја потље читанија овог сајта остах смућен је ли ово моје писаније на ћирилици или босанчици или босаници , а ни Мирослављево јеванђеље није што је било ...  :o

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Ћирилица
« Одговор #176 послато: Мај 30, 2017, 12:37:05 пре подне »
"Тискано" је у Венецији још 1512. године ... (дађе ће но тамо) , има се штошта прочитати о босанчици на (http://www.hercegbosna.org/STARO/ostalo/rasclane1.html) ... , тако и ја потље читанија овог сајта остах смућен је ли ово моје писаније на ћирилици или босанчици или босаници , а ни Мирослављево јеванђеље није што је било ...  :o

Будалаштина...

Нађох тај ћирилички молитвеник из 1512. године:



Описују га као хрватски (кажу прва хрватска ћириличка књига), ваљда зато што је католички? ???



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Ћирилица
« Одговор #177 послато: Мај 30, 2017, 12:54:14 поподне »
http://www.hercegbosna.org/STARO/ostalo/rasclane1.html

Будалаштина...

Добро рече будалаштина ;D
 Малициозност! Цитирају Петра Ђорђића (Историја српске ћирилице), али не до краја:

Цитат
Tu točku njezine (organske) evolucije, dostignutu razinu morfoloških (i ostalih) vlastitosti, u novije je vrijeme precizno odredio P. Đorđić utvrdivši kako su "morfološke inovacije u brzopisu koje su se javile u pismenosti pripadnika zapadne crkve tolike... i takve da mogu činiti posebnu, zapadnu varijantu ćirilskog brzopisa. Iz Bosne je ćirilica, odnosno zapadni brzopis, prešla u Slavoniju...".

Иза три тачке иде следећи текст (Под фуснотом Вид Вулетић Вукасовић, да не објашњавам ко је Вид):



Међутим, треба Ђорђића читати до краја, укључујући и фусноте. Фуснота 111 - Ћиро Трухелка


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Ћирилица
« Одговор #178 послато: Мај 30, 2017, 03:03:42 поподне »
http://www.hercegbosna.org/STARO/ostalo/rasclane1.html

Добро рече будалаштина ;D
 Малициозност! Цитирају Петра Ђорђића (Историја српске ћирилице), али не до краја:

Иза три тачке иде следећи текст (Под фуснотом Вид Вулетић Вукасовић, да не објашњавам ко је Вид):



Међутим, треба Ђорђића читати до краја, укључујући и фусноте. Фуснота 111 - Ћиро Трухелка


Мене фрапира колико су неки спремни дрзнути се, а без трунке обзира, и све само због алавости на нешто, што је једном, видели смо како, постављено као циљ.

На овом примеру, заиста нема једног рационалног разлога да говоримо о другачијем писму, али тамо негде је наука играђена око буквално другачијег рукописа. ::)

Мој рукопис је често ближи коренима писмености, него правилном писању ћириличких писаних слова, па га сигурно нико неће прогласити за посебно писмо, иако нас таквих несумњиво има немален број. ;D



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Ћирилица
« Одговор #179 послато: Мај 30, 2017, 03:17:12 поподне »
Мој рукопис је често ближи коренима писмености, него правилном писању ћириличких писаних слова, па га сигурно нико неће прогласити за посебно писмо, иако нас таквих несумњиво има немален број. ;D

Погоди суштину Амиго :) У томе и јесте "цака"!

Пази сад опет онај линк:

Цитат
BOSANČICA , osobita inačica- morfološka, (orto)grafijska - ćiriličkog pisma. Pojavljuju se još i nazivi: bosanica (S. Zlatović), bosanska azbukva (I.Berčić), bosanska ćirilica (F. Rački), hrvatsko-bosanska ćirilica

А онда Ј. Шидак када пише о Копитаровом јеванђељу, цитира Рачког, који не каже босанчица зато што  тај термин тада није ни постојао.
Ништа нећу да подвлачим, сем овога!