Друга књига койу ономадне проучавах су стенограмски записи суђења армийскоме ђенералу Драгољубу Михайловићу из 1946 године. Зове се "III ДОКАЗНИ ПОСТУПАК • ИСПИТИВАЊЕ СВЕДОКА • ЧИТАЊЕ ДОКУМЕНАТА ПРИЛОЖЕНИХ У ОПТУЖНИЦИ", и може се погледати и скинути овдѣ:
http://znaci.net/00001/60_2_9.pdfУ књизи нађох 17 изява свѣдока - обичних људи, койи суђењу нѣсу присуствовали, него су њихове изяве на суђењу само читане. Од 18 таквих изява, одабрах 17 койе су писане у првом лицу, односно койе наводно вѣрно прѣносе рѣчи свѣдоков. Осамнадесето свѣдочење не узех у разматрање, пошто йе писано у трећем лицу. Такође не узех у обзир ни писане изяве неколиких високо постављених комуњара - официра и других службеника или политичара. Занимаху ме само обични људи.
15 од 17 свѣдока су људи са села, од тога 16 из Србийе йужно од Саве и Дунава, а йедан йе заробљени четник из села код Грачаца у Лици. Од тога су четири из сел у општини Смедерево (Друговац и йош йедно неясна имена), два из Вранића (општина Барайево), два из Прањана (Чачак), 1 - Коштунићи (Г. Милановац), 1 - Доброселица (Чайетина), 1 - Байина Башта, 1 - село Станковићи (Мионица), 1 - Крушевац, и три из Диваца (Ваљево).
Уз неколике изяве се наводи да су забѣлѣжене од ОЗНе, за неке да су од УДБе (ОЗНа би прѣименована у УДБу почетком 1946), а йедна потиче од Државне Комисийе (шта год то значило). Неколике изяве се завршавайу рѣчима гдѣ се каже да им йе записан исказ прочитан, и да га признайу као свой. Нема сумње да су сви искази написани или од ОЗНе/УДБе или од сличних комунистичких установа. У йедном од њих чак пише име ислѣдника.
У њихових изявах нађох 652 перфекта, и само по йедан аорист и ССН (човѣк из Друговца). Што значи да йе учешће аориста само 0.15%. Што йе просто невѣроватно, обзиром да йе велики дѣо њихов врло погодан за приповѣдање аористом или ССНом. Я никако не могу повѣровати у истинитост назови свѣдочења у койих сељаци из Србийе говоре тако неприродно, с учешћем тзв "перфекта" од
99.7%, као да су из Загреба (ако се и у Загребу тако говори). Прво, йер на неколиких сеоских шумадийских гробљих учешће истога у раздобљи 1901-1942 не достиже ни 20%. Друго, велика већина радова о србских народних говорах из области йужно од Саве и Дунава говори о великой учестаности аориста, чак и они рађени много послѣ 1946 године. Треће, сам идем често по селах и мањих мѣстах и од њихових становника редовно чуйем аористе у живом говору, чак и од мале дѣце, и то с учешћем далеко већим од 0.15%.
Сада имамо ясан и недвосмислен доказ да йе се ОЗНа/УДБа, поред убистава и других прљавих работа, бавила извртањем и кривотворењем изява и чишћењем аориста и ССНа (наши йезикословци ССН и СНН називайу "историйским презентом") из свойих списа, односно из нашега йезика, ваљда с циљем да сви говоримо као Броз. Питам се само, зашто нѣсу избацивали и падеже из изява?
Ваљда зато што их йе Броз користио.
Пошто йе ово књига стенограмских записа суђења, важно йе напоменути да се аорист и ССН могу наћи у њой, мада не у тако великом бройу. Тако имамо примѣр свѣдока из општине Прозор, у чийем живом исказу поред 56 перфеката нађох чак 16 аориста, с учешћем од 22%. Занимљиво йе да аорист понекада користе и судийе и тужилац при разговору са свѣдоцима-сељацима, те тако имамо примѣре гдѣ главни Брозов судия пита жену из Вранића (коя такође користи аористе и ССН) "Чу ли од народа ко то уради?". Нарочито се често користе облици "рекосте" и "рече".
Стиче се утисак да се аорист донекле подноси у усменом говору, али не и у писменом облику. Што йе сасвим редовна поява у йезицих гдѣ постойи изражена "
диглосия" (
двогласйе или
двойезичйе), као што йе у нашем йезику.
https://en.wikipedia.org/wiki/Diglossia
Удбаш, и ђенерал Драгољуб Михайловић
