Аутор Тема: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику  (Прочитано 23994 пута)

На мрежи сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #100 послато: Новембар 14, 2020, 09:30:19 пре подне »
Но главное - зачем подстраиваться, если это не в рамках какого-то лингвистического упражнения?
Реформа в сербском языке произошла достаточно давно, с тех пор на этом языке (с буквой ј и без ять) написано множество научных трудов, великая литература, начиная с эпохи романтизма (кроме Негоша). Мы можем, конечно, считать, что эту реформу надо было провести по-другому, но в чем смысл писать так, как НИКТО не говорит?

Да се вратимо на српски, да ли је, рецимо, ово написано до Тита или после Тита?
Ја сам сигуран да би многи заговорници аориста (против ког немам нитшта) овде сваки глагол метнули у аорист:


По мени не постоји никакав заговор против аориста и имперфекта. Они оба имају своје мјесто у свијету примјене језичких елемената, и то је приповиједање о доживљеним збивањима или збивањима које треба да осјетиш као доживљај (приповједке, бајке, митови, библија), но тренд је такав, да је тај дио дружштвенога живота изгубио свој ранији значај и држштво је добило нове приоритете, трач, хула, шале, извјештаји са посла, извјештаји из свијета политике, моде (углавном дијељење информација). Истраживања која проводи друг Невски показују јасну коррелацију с временом комунизма, као и с временом почетка индустријскога развића Југославије, но он не види јасну узрочно-посљедичну везу.
Супостави ли на дијаграму смртност од куге, грипа и зараза, такођер ће се видјети коррелација наглога умањења смртности или подпунога исчезавања зараза и времена комунизма; но то не значи да су "комунистичка гамад" израван узрок тому.
Одговор на питање узрока умањења употребе аориста и имперфекта у писаним дјелима не може гласити "комунизам". Узроци су други и вјеројатно везани за "обогаћење" литературе новим жанровима и пораст значаја истих у односу на библију и епику. Сваки од ових жанрова врши одређен узорни утицај на избор ријечи покољења која су расла у додиру с њима, нпр. изабрати аорист на надгробној плочи 70их година 20 в. може људима дати ассоцијације с временом епике, цивилизацијске неразвитости, тамне прошлости од које се бјежало и тренд је вукао ка будућем, ка технологијској развитости и слично. Субјективна перцепција народне масе и ассоцијације ( која је, разумије се, зависила од школних индоктринација ) су, по мени, главни параметар у избору стила ријечи.
Мој став је да су аорист и имперфект живи у ријечи народа колико су били и раније и задржао је сврху и намјену коју имаше од давнина. За разлику од србскога сав сјевернословјенски свијет изгубио је способност разумијевања аориста и имперфекта; чак им је и перфект деградирао у крњи перфект. Стога не знам зашто се је жалити; што би рекла моја мати "пала муха на међеда".
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #101 послато: Новембар 14, 2020, 10:08:24 пре подне »
Браво!
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #102 послато: Новембар 14, 2020, 10:17:25 пре подне »
По мени не постоји никакав заговор против аориста и имперфекта. Они оба имају своје мјесто у свијету примјене језичких елемената, и то је приповиједање о доживљеним збивањима или збивањима које треба да осјетиш као доживљај (приповједке, бајке, митови, библија), но тренд је такав, да је тај дио дружштвенога живота изгубио свој ранији значај и држштво је добило нове приоритете, трач, хула, шале, извјештаји са посла, извјештаји из свијета политике, моде (углавном дијељење информација). Истраживања која проводи друг Невски показују јасну коррелацију с временом комунизма, као и с временом почетка индустријскога развића Југославије, но он не види јасну узрочно-посљедичну везу.
Супостави ли на дијаграму смртност од куге, грипа и зараза, такођер ће се видјети коррелација наглога умањења смртности или подпунога исчезавања зараза и времена комунизма; но то не значи да су "комунистичка гамад" израван узрок тому.
Одговор на питање узрока умањења употребе аориста и имперфекта у писаним дјелима не може гласити "комунизам". Узроци су други и вјеројатно везани за "обогаћење" литературе новим жанровима и пораст значаја истих у односу на библију и епику. Сваки од ових жанрова врши одређен узорни утицај на избор ријечи покољења која су расла у додиру с њима, нпр. изабрати аорист на надгробној плочи 70их година 20 в. може људима дати ассоцијације с временом епике, цивилизацијске неразвитости, тамне прошлости од које се бјежало и тренд је вукао ка будућем, ка технологијској развитости и слично. Субјективна перцепција народне масе и ассоцијације ( која је, разумије се, зависила од школних индоктринација ) су, по мени, главни параметар у избору стила ријечи.
Мој став је да су аорист и имперфект живи у ријечи народа колико су били и раније и задржао је сврху и намјену коју имаше од давнина. За разлику од србскога сав сјевернословјенски свијет изгубио је способност разумијевања аориста и имперфекта; чак им је и перфект деградирао у крњи перфект. Стога не знам зашто се је жалити; што би рекла моја мати "пала муха на међеда".
Жалим што нисам овако речит па да могу објаснити оно пто желим да кажем, па се насупрот тога служим иронијом али свакако се апсолутно слажем са написаним.Само једна опаска, да ли је можда ваша мајка ипак говорила: "Хај јадан,пала муха на међеда"🙂

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #103 послато: Новембар 14, 2020, 05:00:37 поподне »
По мени не постоји никакав заговор против аориста и имперфекта. Они оба имају своје мјесто у свијету примјене језичких елемената, и то је приповиједање о доживљеним збивањима или збивањима које треба да осјетиш као доживљај (приповједке, бајке, митови, библија), но тренд је такав, да је тај дио дружштвенога живота изгубио свој ранији значај и држштво је добило нове приоритете, трач, хула, шале, извјештаји са посла, извјештаји из свијета политике, моде (углавном дијељење информација). Истраживања која проводи друг Невски показују јасну коррелацију с временом комунизма, као и с временом почетка индустријскога развића Југославије, но он не види јасну узрочно-посљедичну везу.
Супостави ли на дијаграму смртност од куге, грипа и зараза, такођер ће се видјети коррелација наглога умањења смртности или подпунога исчезавања зараза и времена комунизма; но то не значи да су "комунистичка гамад" израван узрок тому.
Одговор на питање узрока умањења употребе аориста и имперфекта у писаним дјелима не може гласити "комунизам". Узроци су други и вјеројатно везани за "обогаћење" литературе новим жанровима и пораст значаја истих у односу на библију и епику. Сваки од ових жанрова врши одређен узорни утицај на избор ријечи покољења која су расла у додиру с њима, нпр. изабрати аорист на надгробној плочи 70их година 20 в. може људима дати ассоцијације с временом епике, цивилизацијске неразвитости, тамне прошлости од које се бјежало и тренд је вукао ка будућем, ка технологијској развитости и слично. Субјективна перцепција народне масе и ассоцијације ( која је, разумије се, зависила од школних индоктринација ) су, по мени, главни параметар у избору стила ријечи.
Мој став је да су аорист и имперфект живи у ријечи народа колико су били и раније и задржао је сврху и намјену коју имаше од давнина. За разлику од србскога сав сјевернословјенски свијет изгубио је способност разумијевања аориста и имперфекта; чак им је и перфект деградирао у крњи перфект. Стога не знам зашто се је жалити; што би рекла моја мати "пала муха на међеда".

И я мним да йе Земља равна плоча.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #104 послато: Новембар 28, 2020, 10:20:56 поподне »
Ево нечега што нѣйе непосрѣдно, али йесте посрѣдно повезано с прѣдметом разговора, прогоном аориста из нашега йезика. Већ дуго година у нас се дѣца у школах уче да се глаголско врѣме заступљено у наредних рѣченицах назива "Прошло врѣме" или "Перфекат".

"Дошао сам."
"Стао сам."
"Сазнао сам."
"Сунце йе зашло."

Али, учаху ли дѣцу тако и прѣ побѣде Мурте 1945 године? Па, не баш.
Пролѣтос ми наш Брой 1 посла занимљиву граматику Янка Лукића, односно њено пето издање, печатано 1922 године.



У њой се оно што Брозови комунисти стално називайу "Прошлим врѣменом" назива "Садашњим свршеним врѣменом". Слично йе његово значење обяшњено и у граматици Стояна Новаковића из годин 1894 и 1902.
И управо йе то оно што и я запазих. Обичан народ у Србийи, нарочито особе са села и мање образоване (односно особе йезички мање подвргнуте комунистичкоме испирању мозга) такозвано "Прошло врѣме" са свршенима глаголима не доживљавайу као нешто што говори о прошлости него о садашњости!
Овдѣ можете видѣти више пойединости о том.
https://nevgen.org/%d0%9c%d0%b0%d0%bb%d0%be%20%d0%b8%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%9a%d0%b5%20%d0%b7%d0%bd%d0%b0%d1%87%d0%b5%d1%9a%d0%b0%20%d1%82%d0%b7%d0%b2%20%d0%bf%d0%b5%d1%80%d1%84%d0%b5%d0%ba%d1%82%d0%b0.pdf

До душе, и прѣ долазка комуниста на власт имаше неколиких граматика у койих се "Садашње свршено врѣме" назива "прошлим врѣменом". Разлог томе йе што оно и йесте прошло врѣме, али само са несвршенима глаголима. Не и са свршенима. Примѣр овога йе граматика Войвођанина Владимира Вуйића из 1867. И то би могао бити узрок пометње што неки ово глаголско врѣме тада називаху садашњим а неки прошлим. Йер се у њега покушавайу стрпати и бабе и жабе, односно и свршени и несвршени глаголи. Што нема много смисла.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #105 послато: Децембар 04, 2020, 08:50:19 поподне »

Ономадне проучих двѣ комунистичке књиге. Прва се зове "Мияйлова яма" (http://znaci.net/00002/419.htm), из 1984 године йе, и у њой се говори о четничких злочинах у источной Србийи, тачнийе у крайу око Сењскога рудника (йужно од Деспотовца, источно од Ћуприйе и сѣвероисточно од Параћина). По књизи су четници у Мияйлову яму (око 3 км од Сењскога рудника) бацили око 1000 закланих Срба, Хрвата, Американаца, Енглеза, Италияна, Грка, Рома, Руса и Пољака. Оно што мени бѣше занимљиво су искази свѣдока (међу њими имаше и заробљених четника), укупно 41 особе, койи почињу од 46-те стране у књизи. Сви су они писани у првом лицу, и йедан од исказа йе дат новембра 1944 године у селском НОО (тзв. Народно-Ослободилачки Одбор) прѣд ислѣдницима. Исказ се може видѣти на слици на крайу књиге, уз йош неке. Найвише давалаца изява су из Ћуприйе (21), 1 йе из Трстеника, док су сви остали из оближњих села (Сењ, Бигреница, Равна Река, Сисевац итд).

Наравно, мене прѣ свега занимаше употрѣба прошлих глаголских врѣмена у исказах, койи су, понављам, сви написани у првом лицу. Прѣброявши глаголске облике, установих да у њихових изявах има 728 перфеката и само 6 аориста, што чини 0.82%. Од њих 6, 4 се налазе у исказу особе из Трстеника, док се само 2 налазе у исказах сељака из села у близини Сењскога рудника. Поред слаба учешћа аориста, ССН (Садашње Свршено Независно) йе йош слабийе заступљено (има само йедан или два примѣра), иако йе ССН и данас изузетно често заступљен у Србийи када се приповѣда о прошлих догађайих. Шта йе ССН, може се видѣти у наредном примѣру из књиге "Солунци говоре":

Цитат
Одем да обиђем топове. Ноћ йе, снег. Ближим се шуми опрезно. Найедном, приметим двойицу Бугара. Бойим се да ће неки лом да нам направе, па приђем на три-четири корака од њих, дигнем бомбу увис и кажем - предайте се. Они закукаше... Добро, кажем я, нећу да вас убийем, али - баците одмах пушке. Бацише они оружйе и я приђох да га покупим, а њих двойицу лично предам командиру.

Неко би могао рећи да се у овом крайу аорист слабо користи. Но, то нѣйе тачно. Имам приступ раду Йоване Костић из 2016 године о говору села Мутнице (источно од Параћина), койе се налази десетак километара од Сењскога рудника, и койе се иначе у књизи помиње на шест мѣст. У књизи се наводи да йе аорист у њем "чест", и наводи да се користи и с несвршенима глаголима. Штавише, примѣћена йе и употрѣба имперфекта, до душе не тако често као аорист. Ако йе аорист 2016 године био чест, 1944 могаше бити само йош чешћи. Радови о говорах сусѣдних области (Источна Шумадия. Млава, Тимок, Левач) такође налазе честу употрѣбу аориста.

Све у свем, и ова књига йе доказ да йе комунистичка власт из изява сељака избацивала аорист и замѣњивала га Брозовим перфектом. Што већ видѣсмо у случайу села Велике у општини Плав.

О другой књизи ћу писати врло брзо, у наредних днех.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #106 послато: Децембар 04, 2020, 09:06:11 поподне »
Ономадне проучих двѣ комунистичке књиге. Прва се зове "Мияйлова яма" (http://znaci.net/00002/419.htm), из 1984 године йе, и у њой се говори о четничких злочинах у источной Србийи, тачнийе у крайу око Сењскога рудника (йужно од Деспотовца, источно од Ћуприйе и сѣвероисточно од Параћина). По књизи су четници у Мияйлову яму (око 3 км од Сењскога рудника) бацили око 1000 закланих Срба, Хрвата, Американаца, Енглеза, Италияна, Грка, Рома, Руса и Пољака. Оно што мени бѣше занимљиво су искази свѣдока (међу њими имаше и заробљених четника), укупно 41 особе, койи почињу од 46-те стране у књизи. Сви су они писани у првом лицу, и йедан од исказа йе дат новембра 1944 године у селском НОО (тзв. Народно-Ослободилачки Одбор) прѣд ислѣдницима. Исказ се може видѣти на слици на крайу књиге, уз йош неке. Найвише давалаца изява су из Ћуприйе (21), 1 йе из Трстеника, док су сви остали из оближњих села (Сењ, Бигреница, Равна Река, Сисевац итд).

Наравно, мене прѣ свега занимаше употрѣба прошлих глаголских врѣмена у исказах, койи су, понављам, сви написани у првом лицу. Прѣброявши глаголске облике, установих да у њихових изявах има 728 перфеката и само 6 аориста, што чини 0.82%. Од њих 6, 4 се налазе у исказу особе из Трстеника, док се само 2 налазе у исказах сељака из села у близини Сењскога рудника. Поред слаба учешћа аориста, ССН (Садашње Свршено Независно) йе йош слабийе заступљено (има само йедан или два примѣра), иако йе ССН и данас изузетно често заступљен у Србийи када се приповѣда о прошлих догађайих. Шта йе ССН, може се видѣти у наредном примѣру из књиге "Солунци говоре":

Неко би могао рећи да се у овом крайу аорист слабо користи. Но, то нѣйе тачно. Имам приступ раду Йоване Костић из 2016 године о говору села Мутнице (источно од Параћина), койе се налази десетак километара од Сењскога рудника, и койе се иначе у књизи помиње на шест мѣст. У књизи се наводи да йе аорист у њем "чест", и наводи да се користи и с несвршенима глаголима. Штавише, примѣћена йе и употрѣба имперфекта, до душе не тако често као аорист. Ако йе аорист 2016 године био чест, 1944 могаше бити само йош чешћи. Радови о говорах сусѣдних области (Источна Шумадия. Млава, Тимок, Левач) такође налазе честу употрѣбу аориста.

Све у свем, и ова књига йе доказ да йе комунистичка власт из изява сељака избацивала аорист и замѣњивала га Брозовим перфектом. Што већ видѣсмо у случайу села Велике у општини Плав.

О другой књизи ћу писати врло брзо, у наредних днех.
E Pejoviću da ti je znati kako bi volio da te upoznam, da śednemo neđe u kafanu, da popijemo po koju mučenicu i samo da te slušam a ako se na kraju i išamaramo, pa šta i to je za ljude...No ne znam dadoh li sebi mnogo nazvavši se čoekom...Zdravo da si...

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Политика сузбијања и Невски
« Одговор #107 послато: Децембар 05, 2020, 12:06:42 пре подне »
Надам се да нећу много изаћи из оквира теме. Имао сам част да лично упознам Пејовића и да разговарам с њим. У почетку беше чудно, али се временом уши навикну. Подржавам га у његовој борби, јер све ради темељно, иако нисам поклоник појединих његових ставова. Ово у вези политике сузбијања, чини ми се да је у праву, на основу изнетих чињеница. Једино што му замерам је што је заборавио удружење Српску ћирилицу, бар што се форума тиче.
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #108 послато: Децембар 05, 2020, 07:24:05 пре подне »
Poštovani Nevski, ne čitam baš uvek Vaše poruke i komentare, ali ovaj sam pročitala i zaista ostala ushićena onim što ste uočili i napisali.
Ja sam u dosijeu OZNE iz 1948 (hapšenje mog dede Jagodina) znači Levač, primetila jako puno pravopisnih grešaka, ali se nisam bavila aoristom. Ipak moraću da obratim pažnju, interesuje i mene to što ste primetili.
U svakom slučaju, ovo što radite i ovo što ste napisali o izmenama izjava seljaka ostavilo je veliki utisak na mene.
Želim Vam srećan i uspešan rad na dalje ! :)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #109 послато: Децембар 05, 2020, 04:54:11 поподне »
Друга књига койу ономадне проучавах су стенограмски записи суђења армийскоме ђенералу Драгољубу Михайловићу из 1946 године. Зове се "III ДОКАЗНИ ПОСТУПАК • ИСПИТИВАЊЕ СВЕДОКА • ЧИТАЊЕ ДОКУМЕНАТА ПРИЛОЖЕНИХ У ОПТУЖНИЦИ", и може се погледати и скинути овдѣ:
http://znaci.net/00001/60_2_9.pdf

У књизи нађох 17 изява свѣдока - обичних људи, койи суђењу нѣсу присуствовали, него су њихове изяве на суђењу само читане. Од 18 таквих изява, одабрах 17 койе су писане у првом лицу, односно койе наводно вѣрно прѣносе рѣчи свѣдоков. Осамнадесето свѣдочење не узех у разматрање, пошто йе писано у трећем лицу. Такође не узех у обзир ни писане изяве неколиких високо постављених комуњара - официра и других службеника или политичара. Занимаху ме само обични људи.
15 од 17 свѣдока су људи са села, од тога 16 из Србийе йужно од Саве и Дунава, а йедан йе заробљени четник из села код Грачаца у Лици. Од тога су четири из сел у општини Смедерево (Друговац и йош йедно неясна имена), два из Вранића (општина Барайево), два из Прањана (Чачак), 1 - Коштунићи (Г. Милановац), 1 - Доброселица (Чайетина), 1 - Байина Башта, 1 - село Станковићи (Мионица), 1 - Крушевац, и три из Диваца (Ваљево).

Уз неколике изяве се наводи да су забѣлѣжене од ОЗНе, за неке да су од УДБе (ОЗНа би прѣименована у УДБу почетком 1946), а йедна потиче од Државне Комисийе (шта год то значило). Неколике изяве се завршавайу рѣчима гдѣ се каже да им йе записан исказ прочитан, и да га признайу као свой. Нема сумње да су сви искази написани или од ОЗНе/УДБе или од сличних комунистичких установа. У йедном од њих чак пише име ислѣдника.

У њихових изявах нађох 652 перфекта, и само по йедан аорист и ССН (човѣк из Друговца). Што значи да йе учешће аориста само 0.15%. Што йе просто невѣроватно, обзиром да йе велики дѣо њихов врло погодан за приповѣдање аористом или ССНом. Я никако не могу повѣровати у истинитост назови свѣдочења у койих сељаци из Србийе говоре тако неприродно, с учешћем тзв "перфекта" од 99.7%, као да су из Загреба (ако се и у Загребу тако говори). Прво, йер на неколиких сеоских шумадийских гробљих учешће истога у раздобљи 1901-1942 не достиже ни 20%. Друго, велика већина радова о србских народних говорах из области йужно од Саве и Дунава говори о великой учестаности аориста, чак и они рађени много послѣ 1946 године. Треће, сам идем често по селах и мањих мѣстах и од њихових становника редовно чуйем аористе у живом говору, чак и од мале дѣце, и то с учешћем далеко већим од 0.15%.

Сада имамо ясан и недвосмислен доказ да йе се ОЗНа/УДБа, поред убистава и других прљавих работа, бавила извртањем и кривотворењем изява и чишћењем аориста и ССНа (наши йезикословци ССН и СНН називайу "историйским презентом") из свойих списа, односно из нашега йезика, ваљда с циљем да сви говоримо као Броз. Питам се само, зашто нѣсу избацивали и падеже из изява?  :) Ваљда зато што их йе Броз користио.

Пошто йе ово књига стенограмских записа суђења, важно йе напоменути да се аорист и ССН могу наћи у њой, мада не у тако великом бройу. Тако имамо примѣр свѣдока из општине Прозор, у чийем живом исказу поред 56 перфеката нађох чак 16 аориста, с учешћем од 22%. Занимљиво йе да аорист понекада користе и судийе и тужилац при разговору са свѣдоцима-сељацима, те тако имамо примѣре гдѣ главни Брозов судия пита жену из Вранића (коя такође користи аористе и ССН) "Чу ли од народа ко то уради?". Нарочито се често користе облици "рекосте" и "рече".
Стиче се утисак да се аорист донекле подноси у усменом говору, али не и у писменом облику. Што йе сасвим редовна поява у йезицих гдѣ постойи изражена "диглосия" (двогласйе или двойезичйе), као што йе у нашем йезику.
https://en.wikipedia.org/wiki/Diglossia



Удбаш, и ђенерал Драгољуб Михайловић
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #110 послато: Децембар 05, 2020, 05:27:19 поподне »
Pažljivo sam pročitala ovo što ste primetili i objavili, ovaj prilog  zlata vredi.
Zaista sam želela da se potrudim i popravi utisak  :) ali  na mom telefonu, nemam ćirilično pismo, (nisam ni blizu računara) a i malo ste me zatekli brzinom nove i značajne objave ....
Ne zamerite  :)

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 630
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #111 послато: Децембар 05, 2020, 06:57:51 поподне »
Pažljivo sam pročitala ovo što ste primetili i objavili, ovaj prilog  zlata vredi.
Zaista sam želela da se potrudim i popravi utisak  :) ali  na mom telefonu, nemam ćirilično pismo, (nisam ni blizu računara) a i malo ste me zatekli brzinom nove i značajne objave ....
Ne zamerite  :)

Можда није све изгубљено за аорист и имперфект...)  Нове технологије размене кратких порука позивају на краткоћу израза приликом слања СМС-а, твита, инстаграма... 

Пре петнаестак година је др Милена Жиц, хрватски лингвиста,  писала о повратку аориста и имперфекта у језик младих захваљујући СМС порукама. Краткоћа израза је њихова главна предност, а осим тога у једном тренутку постало је модерно изражавати се овим облицима ("cool") по узору на водитеље једног популарног омладинског радија. Ове облике примењује образованији део младе популације. Др. Жиц Фуцхс сматра да још увек нисмо довољно свесни да се ритуал комуникације у свету савремених технологија променио и да технологије имају своје законе који утичу на језик...

Још само да убедимо Министарство културе и/или Минстарство образовања   да направи једну рекламну кампању попут оне из деведесетих.."Мало места за аорист"...са оним винчанцем... Или да Порекло покрене кампању...) макар на нашем сајту  да поправимо ствари.

Ево дискусије на хрватском форуму:

https://www.forum.hr/showthread.php?t=36892
http://www.forum.hr/showthread.php?t=36892&page=2

Pisci poruka u kojima su aorist i imperfekt obrazovaniji su od prosjeka, no i današnji naraštaji koji tek postaju čitatelji, a mobitele dobivaju nerijetko i prije nego što nauče čitati, imaju priliku susresti se s tim glagolskim vremenima. O njima će najbolje spoznaje steći iz Priča iz davnine Ivane Brlić-Mažuranić. U jednoj od njih, Kako je Potjeh tražio istinu, i sljedeća je rečenica:

"Bijaše dobar komad puta do onog mjesta, gdje bijahu pčelci. No svi tri brata poznavahu šumske prolaze, zato uđoše sigurno i radosno u šumu", što pokazuje neslućene stilske ljepote i aorista i imperfekta. Možda današnja tehnologija, makar i svojim ograničenjima, utre put i povratku tih glagolskih vremena i u suvremenu književnost.


Na seminarima, kaže dr. Milena Žic Fuchs, studenti su i te kako zainteresirani za proučavanje poruka koje svakodnevno i šalju jedni drugima SMS-om ili internetom svojim profesorima, a u kojima gdjekad upotrebljavaju i oblike za koje se pouzdano ne zna jesu li aorist ili imperfekt. Tako je u primjeru "Jesi li obukao tamno odijelo?"; "Imah tamno odijelo" ili pak "Nisam se moga javljat jer vozih", što također pokazuje da je uporaba aorista ili imperfekta povezana s ograničenjima suvremenih tehnologija, odnosno s brojem slovnih mjesta.
« Последња измена: Децембар 05, 2020, 07:10:06 поподне Небо_Сав »

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #112 послато: Децембар 05, 2020, 07:21:36 поподне »
Nebo_save, Vi poslaste i ja pročitah  :)
Da to je tako kod mladih...njima je  verovatno napor i gubljenje vremena da čitaju i da medjusobno komuniciraju kao mi nekad i sad  :)
Koristim aorist i glasam za povratak aorista! :)

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 630
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #113 послато: Децембар 05, 2020, 07:28:15 поподне »
Da to je tako kod mladih...njima je  verovatno napor i gubljenje vremena da čitaju i da medjusobno komuniciraju kao mi nekad i sad  :)


Па добро, ваљда и ми старији  волимо  све што воле млади... :)

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #114 послато: Децембар 05, 2020, 07:32:42 поподне »
Ha ha :) pa volimo, volimo, ali  kako to peva Gabi Novak: na svoj način.. :)

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 630
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #115 послато: Децембар 05, 2020, 07:41:59 поподне »
"Бијаше добар комад пута до оног мјеста, где бијаху пчелци. Но сви три брата познаваху шумске пролазе, зато уђоше сигурно и радосно у шуму", што показује неслућене стилске лепоте и аориста и имперфекта. Можда данашња технологија, макар и својим ограничењима, утре пут и повратку тих глаголских времена и у савремену књижевност..."


Испрекидан лавеж паса и испрекидан пој петлова, још од
поноћи, али далек. Туп удар копита, међутим, као под земљом, чује
се једнако, у близини, под сном. Често буђење што га обухвата, пролази као неко љуљање у тој помрчини, која му продире под плећа и
ребра најежена од хладноће. Не разликује таму око себе и таму у
себи, и широм отвореним очима, у мраку, не види ништа. Скакање
жабе, чело главе, извесно је да је ослушнуо, али одмах затим загуши
га сан, тако да опет све тоне у тежак задах овнујске коже, на којој
му лежи горњи део тела, крај женине главе.
Ударен од коња више колена, пре неки дан, кад је почео да
скупља делове пука, још се буди ноћу од бола, али тај бол умине
брзо, као и страшна малаксалост и изнуреност у костима, од умора.
 


А на Вука повика, а лисица месо изеде :)

Хтедох да кажем, није све до УДБЕ и Вука - нешто је и до писаца, а и до нас самих :)
« Последња измена: Децембар 05, 2020, 07:50:54 поподне Небо_Сав »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #116 послато: Децембар 05, 2020, 07:44:04 поподне »

Још само да убедимо Министарство културе и/или Минстарство образовања   да направи једну рекламну кампању попут оне из деведесетих.."Мало места за аорист"...са оним винчанцем... Или да Порекло покрене кампању...) макар на нашем сајту  да поправимо ствари.


Я сам свакако за! Али у нас йе аорист знак необразованости и сељаштва, па се плашим да би то тешко ишло.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #117 послато: Децембар 05, 2020, 08:24:12 поподне »
Znači svi hoće da budu obrazovani i urbani! ;)
A što Vuk reče pre 200 god.da u Srbiji žive samo seljaci i malo varošana...znači niko nije potekao od seljaka, svi od varošana  :D
Pa eto ja se izjašnjavam za aorist pa neka budem neobrazovana seljanka, ali samo  da se malo više priča i propagira ovo glagolski vreme. Verujem u ovo što Nevski piše i  da je aorist  neodvojiv deo govora naših predaka.

На мрежи сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #118 послато: Децембар 06, 2020, 01:52:59 поподне »
Бијаше једно вријеме у СССР у којем шминкање би забрањено. Деветдесетих година, падом режима, жене су насрнуле на шминку и до дан данас је неукусно и претјерано користе. Словјенски језик обилује начинима изразити радње и стања у односу на ток времена, али сваки од њих носи своју посебну ћуд и сврху. Не треба сада поћи у другом смијеру и сасвим претјерати с сористом и имперфектом, но ја мним, да се ваља добро упознати са смислом и суштином аориста и имперфекта и употребљавати га, гдје је пригодно и прикладно.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 630
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #119 послато: Децембар 06, 2020, 05:08:06 поподне »
Бијаше једно вријеме у СССР у којем шминкање би забрањено. Деветдесетих година, падом режима, жене су насрнуле на шминку и до дан данас је неукусно и претјерано користе..
Живео сам и радио у Москви крајем деведестих. Говори, сећање...))  Рускиње су толико лепе да их ни шминка не може наружити.

Него, кад већ поменусте Русију: развој великог, моћног ("...великого, могучего русского языка...") руског језика је за нас посебно занимљив у светлу критике рада Вука Караџића јер је модерни руски језик хармоничан спој  црквенословенског (богатијег, рафиниранијег, "мудријашког") и обичног народног језика (коме се приписује оскудност, скученост,  крутост у изразу) т.ј. ту њему се остварило то што је Вукова реформа, наводно, спречила у српском језику ( и црквенословенски и народни руски језик учествују са око 50 % у модерном руском језику). Ето шта значи постојаност велике државе и културе. И данашњи руски филолози, када говоре о утицају јужнословенских језика на црквенословенски језик, спомињу да је  разлика између народног и наметнутог црквом и државом - црквенословенског језика-у почетку била врло велика. И да се сироти народ силно напатио због тога...

А руски језик има три времена: прошло, садашње и будуће.. И то му не смета да буде "...великий i могучий..".