Већ одавно примѣћуйем да се на Порѣклу, а нарочито на његовом разговаралишти, родно осѣтљивоме йезику као и родной равноправности посвећуйе врло мало пажње. Не чини се ништа на прѣпознавањи и врѣдновањи родних разлик у йезику. Пошто тако нешто сматрам недопустивим, рѣших написати мало упутство како се трѣба правилно држати начела родно-осѣтљива йезика. Пошто йе од скора у нашой земљи непридржавање правиломъ родно осѣтљива йезика кажњиво у явних гласилах, овако ни може помоћи избѣћи неприятности са законом.
Погледаймо, на примѣр, назив слѣдећега прѣдмета разговора:
"Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799"
Као што видимо, у називу се спомињу само мушкарци, Никшићи, док нема никаква помена женскога пола, нити се спомињу остали полови, койих, како наука каже, има више од 10. Знайући да у нашем йезику постойе три рода (женски, срѣдњи и мушки), не видим зашто би се у називу прѣдмета разговора спомињао само мушки, а не и остала два рода.
Правилан назив, без ниподаштавања и запостављања женскога пола и свих осталих полова би могао (и трѣбао) гласити овако:
"Никшићкиње, Никшићчад и Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799"
Сада у наслову више нема запостављања осталих полова. Значи, основно правило йе: гдѣ год се у рѣченици (писаной или усменой) спомиње ма койи род или пол, морайу бити наведени и облици свих осталих. Само тако можемо избѣћи ниподаштавање особа других полова и родова, и само тако можемо допринѣти пуной равноправности истих.
Ево йош йеднога недопустива примѣра, гдѣ се не помињу остали полови, са Википедийе, странице под називом "Стари Словени":
"Стари Словени су се доселили на Балкан током шестога и седмога вѣка. У срѣдњем вѣку су образовали низ свойих држава, койе су често биле под притиском свойих несловенских сусѣда, Византинаца, Нѣмаца, Млетака и Мађара, а каснийе и османских Турака."
Исправно йе само овако, како би се избѣгло омаловажавање и запостављање ма койега пола:
"Старе Словенкиње, стара Словенчад, и стари Словени су се доселиле односно доселила односно доселили на Балкан током вѣкова шестога и седмога. У срѣдњем вѣку су образовале односно образовала односно образовали низ свойих држава, койе су често биле под притиском свойих несловенкињских сусѣткиња, несловенчадске сусѣтчади, несловенских сусѣда, Византийкиња, Византинчади, Византинаца, Нѣмачкиња, Нѣмачади, Нѣмаца, Млетачкиња, Млетачади, Млетака и Мађаркиња, Мађарчади, Мађара, а каснийе и османкињских Туркиња, османчадске Турчади и османских Турака."
Друга, изузетно честа грѣшка йе припаднике осталих полова наводити или описивати рѣчими койе се користе за мушки пол. Ево двайу примѣра:
"Жене су найчешћи купци у нашой продавници", "Моя жена йе бик/ярац/ован/стрѣлац/близанац по звѣзданом знаку".
Пошто именице койе описуйу исте особе/исте осопкиње/исту осопчад морайу бити у истом роду, йедино исправно йе овако:
"Жене су найчешће купачкиње у нашой продавници" и "Моя жена йе бикиња/ярачкиња/ованкиња/стрѣлачкиња/близнакиња по звѣзданом знаку".
Уколико стварно тежимо пуной равноправности жена (и свих осталих полова приде) с мушким полом, онда сваки израз койи се користи за мушкарце мора имати одговарайуће изразе за жене и остале полове.
Отуда имамо: "мислилачкиња, мислилче (од мислилац)", "писачкиња, писацче (од писац)", "прѣдлагачкиња, прѣдлагаче (од прѣдлагач)", "мудрачкиња, мудраче (од мудрац)", "починилачкиња, починилацче (од починилац)", "вампиркиња, вампирче (од вампир)", итд.
Имаймо у виду да се морайу користити посебни облици за жене и остале полове чак и ако йе именица већ у женском роду, као што йе случай с именицом "судия", коя се користи (сада само) за мушкарце, гдѣ за женски род постойи посебан нови облик "суткиња". Тако за именицу "жртва" трѣбамо користити облике "жртвкиња" и "жртвче" за женски односно остале полове. Даљи примѣри су "убичкиња" и "убийче", "књиговоћкиња" и "књиговоћче" од мушкога "књиговођа" (примѣтимо да се овдѣ користи йедначење по звучности!), избѣгликиња и избѣгличе (од "избѣглица"), кривокрадичкиња и кривокрадче (од кривокрадица), већ споменуте рѣчи осопкиња, и осопче (од "особа"), вошткиња и воштче (од "вожд") итд.
Ево малога примѣра правилне употрѣбе:
"У Србийи су жртвкиње насиља найчешће жене."
(наставља се)
