На печату Александра, господара Канине и Валоне, једино разазнајем пар раширених крила између којих је... ... нешто...
То ми личи ми на челенку некаквог грба. Мада, питање је и да ли из доброг угла гледам, тј да ли је печат баш правилно вертикално утиснут.
Јесте, то је перо, чини ми се. Што се тиче штита, пошто је он био брат царице Јелене, вероватно је ту штит Асена.
Бавих се мало овим питањем, и у први мах мишљах да је у челенци усправљена риба између двају крила, негде сам видео већ сличан грб... међутим, кад боље погледам, ближи сам мишљењу Бакса, да је у челенци перо међу крилима.
Али оно што ме више интересовало, јесте шта је могло бити на штиту, који је очигледно постојао, али је оштећењем печата пропао.
Како правилно закључујете, Александар као
dominus Kanine et Aulone, на том месту наследио је свог оца Јована Комнина Асена, брата српске царице Јелене и бугарскога цара Ивана Александра. Његов отац на том месту имао је титулу деспота, коју му је највероватније подарио цар Душан, приликом свог крунисања за цара.
Звања која се често срећу у средњовековној Србији и Босни, налазимо и код Александра, па се тако можемо сетити и Бранила, кефалије Канине и Валоне, кога помињасмо на теми о
Чиновницима у средњовековним српским земљама.
Али вратимо ли се на питање садржаја штита на печату Александра, господара Канине и Валоне, видећемо да у хералдичким изворима који помињу бугарске владаре тога времена, заправо и немамо нека знамења која бисмо могли довести у везу са овим печатом.
Међутим, ако погледамо млетачке хералдичке изворе, тамо ћемо наћи
албанске Ком(н)ине (Chomini/Comini). У више хералдичких њихов грб је представљен у виду двоглавог орла, у зависности од извора до извора, као црни на плавом
(1, 2), односно златни на пурпурном штиту
(3).
Не хтедох постављати слике, да не шаренимо тему познијим изворима, али мислим да бисмо могли претпоставити да је и на овом грбу био
двоглави орао. Било би наравно занимљиво наћи још неку повељу Александра, господара Канине и Валоне, није ваљда ово једини докумен који је попечатио, и који је до данас претекао?
Можда се нешто појави у Млецима, тамо је толико грађе, а како видех само је нека османска дигитализована... вероватно зато што је она најамање интересантна, јер је најмањи број људи може проучавати.