Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Небојша]

Радановићи славе на простору Лике, Кордуна и Баније: Јовањдан, Лазаревдан, Пантелијевдан или Никољдан.

Хвала, Никола. Чекам одговор у вези славе.


Још један Демић са Баније

Демић, Ђурђевдан, Бијеле Воде, Глина, Банија, J2b-M205

Честитке нашем Петру и уједно позив да напише више о овим Демићима. Подсетићу да већ имамо тестирана два огранка Демића из Горњег Класнића (Глина).

извор: 23andMe

[Банска крајина]

Још један Демић са Баније

Демић, Ђурђевдан, Бијеле Воде, Глина, Банија, J2b-M205

Честитке нашем Петру и уједно позив да напише више о овим Демићима. Подсетићу да већ имамо тестирана два огранка Демића из Горњег Класнића (Глина).

извор: 23andMe

Што се тиче тестираних Демића, ријеч је о потомцима Павла Демића и Кате Зец. Дио њих отишао је почетком XX вијека у САД и населио се у Лорејну (Лорејн, Охајо).

Банијски Демићи имају двије својеврсне матице, то су села Класнић и Бијеле Воде код Глине. У овим селима Демићи су потврђени у другој половини XVIII вијека (најмање пет задруга у Класнићу и најмање једна задруга у Бијелим Водама). Матична слава оба огранка је Ђурђевдан. Међутим, како су Демићи из Бијелих Вода сви потекли из једне задруге, један дио њих временом је почео славити Ђурђиц.

Резултатом огранка из Бијелих Вода на неки начин је заокружена прича о банијским Демићима, а добра вијест је што ће они вјероватно урадити и тест преко компаније FTDNA.

[Небојша]

Цвејановић, Мокрин, Банат, I2-S17250

Хајрић, муслиман, БиХ, I2-S17250

Шумера, католик, Шибеник, I2-PH908>Z16983

Татић, непознато, I2-Y3120>Z17855


Кнежевић, католик Јасенице, Задар, R1a-Z280>CTS3402

Папић, муслиман, Нови Град, Бос. Крајина, R1a-Z280>CTS3402

Папића муслимана није било у општини Нови Град 1991. године (само Срба). Можда је тестирани из мешовитог брака.


Живковић, Лесковац, E-V13

Јовичић, Дервента, E-V13>L241


Буљевић, католик, Хрватска, J2a-M67


Вучетић, непознато, J1-M267

[Небојша]

Павловић, Никољдан, Београд, I2-Y3120>Z17855

Бајић, Јовањдан, Буковац, Брчко, N-P189.2

Бајићи су преко 150 година у Буковцу. Према предању, родом су из Босанске Крајине. У Крајини, тачније у околини Дрвара, има Бајића са славом Јовањдан, такође N-P189.2 (23andMe).

[Небојша]

Беленцан, Нови Кнежевац, Банат, J2b-M205

[Небојша]

Бијелић, Љубиње, Херцеговина, I2-M423

БИЈЕЛИЋ (п). у Љубињу. Доселили су из Љубињског села Градац гдје су раније живјели. Према предању, били су настањени у Муљима и Липнику (Гацко). „Кад је Бајо Пивљанин запалио кулу Казанац паше у Казанцима, протјера Јована Бијелића из Муља и овај се насели у шуми, на мјесту данашњег Липника и тако би основано ово село“ (59:196,287). Бијелићи су у Градац дошли из Дубочице „на мираз Хунковићевину“ око 1820. године. У Влаховићима се још у 16. вијеку, спомиње ово презиме. У овом селу Влаћ Бијелић саградио је од 1370-1389. године православну цркву „и у њој се налази његов гроб“. Народно предање каже да су у средњем вијеку из Србије дошла три брата у Влаховиће који су се прво презивали Влаховићи, а затим Бијелићи (155:502,513.515).

[Милан Петровић]

С обзиром да је Дробцу на 23андМе најближи аутосомални рођак Тинтор J2b-M205 из Грачаца, ово лако могу бити неки Дробци из околине Срба и Грачаца. Овиме је можда потврђена она веза са крајишким Зорићима I2-PH908.

Конавли су можда матично подручје Дробаца?

[Небојша]

Бијелић, Љубиње, Херцеговина, I2-M423

БИЈЕЛИЋ (п). у Љубињу. Доселили су из Љубињског села Градац гдје су раније живјели. Према предању, били су настањени у Муљима и Липнику (Гацко). „Кад је Бајо Пивљанин запалио кулу Казанац паше у Казанцима, протјера Јована Бијелића из Муља и овај се насели у шуми, на мјесту данашњег Липника и тако би основано ово село“ (59:196,287). Бијелићи су у Градац дошли из Дубочице „на мираз Хунковићевину“ око 1820. године. У Влаховићима се још у 16. вијеку, спомиње ово презиме. У овом селу Влаћ Бијелић саградио је од 1370-1389. године православну цркву „и у њој се налази његов гроб“. Народно предање каже да су у средњем вијеку из Србије дошла три брата у Влаховиће који су се прво презивали Влаховићи, а затим Бијелићи (155:502,513.515).

Слава Ђурђевдан. С Бијелићима су у вези још неке I2 породице из тог краја, а Ликић је свакако позванији да каже нешто више о томе.

[Банска крајина]

Радановић, Бовић, Вргинмост, E-V13

Речено ми је да славе Никољдан (један извор).

[Sergius]

Татић, непознато, I2-Y3120>Z17855

Поклапа се са резултатом Васовића из Вировитице, раније презиме Татић, испао род Мириловића. Татићи славе Јовањдан.

[Wolf Sagash]

Слава Ђурђевдан. С Бијелићима су у вези још неке I2 породице из тог краја, а Ликић је свакако позванији да каже нешто више о томе.

Градац и Дубочица се воде као једно село. Претпостављам да припадају једном већем роду које повезујемо са једним средњевјековним племеном. а тај Влаћ Бијелић са којим се неосновано доводе у везу је историјска личност, кнез влаха Влаховића, иначе син Бијеле Вучинића и отац потоњег војводе доњих влаха Вукосава Влаћевића.Иначе Бјела је умро некад измеу 1466 и 1468.

[Небојша]

Перишић, Банатски Карловац, I2-S17250

Грчанац, Хрватска, I2-M423

Хасић, муслиман, БиХ, I2-S17250

Бакула, католик, Дувно, I2-S17250

Симић, БиХ, I2-PH908>Z16983


Оџак, муслиман, Горажде, R1a-Z280>CTS3402


Бајровић, муслиман, Фоча, I1-M253


Видех и једног Обућину из Трнова (Република Српска), али без хаплогрупе. Можда је у вези са оним Обућинама I2-Z17855.

[filipi]

Odakle bi mogao biti ovaj Simic, PH908-Z16983?

[Небојша]

Још један Личанин J2b1-M205


Обрадовић, Јовањдан, Дивосело, Госпић, J2b-M205

Обрадовићи су, после Поткоњака (Усорци), 1915. године најбројнији род у Дивоселу, са чак 48 кућа. Иако их Павичић не помиње у склопу оне досељеничке групе од Оточца и Бриња, сасвим је реално да су они дошли отуда, а не од Книна и Северне Далмације.

Чуди додуше да један тако велики род из околине Госпића не сврстава међ оне породице за које је сигуран да су од Оточца и Бриња, већ их смешта у струју досељену "од Буковице и Книна", па се то мора узети као "званично" порекло.

[Делија]

Odakle bi mogao biti ovaj Simic, PH908-Z16983?

Буквалбо навала Z16983 у БиХ..кад би макар знали славе за православне Србе и хаплотип..а за муслимане неки хаплотип, много би добро било.

[Банска крајина]

Још један Личанин J2b1-M205


Обрадовић, Јовањдан, Дивосело, Госпић, J2b-M205

Обрадовићи су, после Поткоњака (Усорци), 1915. године најбројнији род у Дивоселу, са чак 48 кућа. Иако их Павичић не помиње у склопу оне досељеничке групе од Оточца и Бриња, сасвим је реално да су они дошли отуда, а не од Книна и Северне Далмације.

Чуди додуше да један тако велики род из околине Госпића не сврстава међ оне породице за које је сигуран да су од Оточца и Бриња, већ их смешта у струју досељену "од Буковице и Книна", па се то мора узети као "званично" порекло.

Да сачекамо ипак потврду од стране тестираног.

По свој прилици, ријеч је о потомцима Милана/Милоша Обрадовића, који је почетком XX вијека отишао у САД и населио се на подручју Милвокија. За њега у више докумената стоји да је из Госпића или из околине Госпића. На основу података о Ђури Обрадовићу, готово извјесно његовом рођеном брату, они су родом из Дивосела.

[Дервента]

Симића има код у Дервенти, Доњи Детлак.

[filipi]

Симића има код у Дервенти, Доњи Детлак.

Ma ima ih na hiljade, sirom BiH. I moji su Simici, sa majcine strane, PH908.

[Zarko Obradovic64]

Радановићи од Дервенте славе Ђурђевдан.

[Zarko Obradovic64]

Чини ми се да је ово први Обрадовић из Дивосела који је тестиран. По Рудолфу Хорвату, крајем 17. века три породице из Дивосела (Обрадовићи, Плећаши и Радаковићи) су насељени у Брувно код Грачаца. Радаковићи су Ј2б а Плећаши Р1а. До сада су Обрадовићи око Брувна на тестирању били припадници ХГ Р1а. Укратко, Касер Карл је у свом опису Лике и Крбаве, 1712. г. навео да у Дивоселу код Госпића има неких 60 Обрадовића у 4 или 5 кућа а да је кнез села Огњен Обрадовић. У Брувну је, с друге стране било више од 50 чељади а стари кнез села био је стогодишњи старина Сава Обрадовић а поркулаб, вероватно његов унук Вукан. Имао сам од раније сумње да Обрадовићи у Брувну нису сви истог порекла а ту пре свега мислим на оне из села Убовића, који су наводно најстарији у крају.