Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 184799 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #320 послато: Фебруар 21, 2017, 01:43:25 поподне »
Такође у горњем попису се јасно види како је текао процес преласка на ислам. Милић са Купреса је имао два сина: један је постао Сулејман, а други је остао Радосав. Али очигледно су се заједно око 1550. године населили у Саницу.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #321 послато: Фебруар 21, 2017, 01:51:00 поподне »
Хвала. Остајемо сви у нади да ће се неко и из овог рода Дашића и њима сродних тестирати у акцији тестирања Крајишника.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #322 послато: Фебруар 21, 2017, 03:05:59 поподне »
Мени цела та прича о пореклу Шекулараца из Змијања у Босни делује натегнуто и мислим да је новијег порекла (помиње је Радоје Кастратовић 1960-их).

Видоје сигурно зна да су између светских ратова многи Босанци долазили да секу шуму у Шекулару за потребе индустријалца који је за то добио концесију. Можда корен приче лежи ту негде.
Пример: дрвосеча Босанац познаје неког Дашића из Змијања, па у разговору с Дашићем из Шекулара то помене. Дашић се заинтересује, а притом зна да су неки Шекуларци, који су издизали са стадима зими у Босну, чак до Саве, остали у Босни заувек. Кад се све то промућка, може се добити прича о пореклу из Змијања и каснијем повратку неких у завичај...

Војвода Даша је историјска личност и Дашићи одлично знају да презиме носе по њему. Ако је он погинуо 1730-те, презиме су могли понети тек његови синови. Предање и родослов не биљеже да се неки од Дашиних синова иселио у Босну, тако да би то могао бити тек неки унук, дакле - најраније време када се неки Дашић могао иселити у Босну је око последње четврти 18. века. Све то у варијанти по којој ови Дашићи из Босне о којима говори Видоје имају икакве везе с шекуларским Дашићима.

Лично, мислим да немају. Није војвода Даша једини који је имао такав надимак. Сигурно је било људи именом, рецимо, Данило, које су звали Даша, и од којих је могао негде настати неки род презименом Дашић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #323 послато: Фебруар 21, 2017, 03:09:45 поподне »
Што се тиче Девића у Босни (Стројице - Шипово, Мркоњић-град), сасвим је извесно да јесу од шекуларских (ровачких / ржаничких) Девића, и то је релативно скорија сеоба из 19. века. И шекуларски Девићи знају да имају исељеника у Босни, а и они у Босни знају од којих су. И очували су своју славу - Ђурђевдан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Шекулар
« Одговор #324 послато: Фебруар 21, 2017, 03:28:52 поподне »
Мени цела та прича о пореклу Шекулараца из Змијања у Босни делује натегнуто и мислим да је новијег порекла (помиње је Радоје Кастратовић 1960-их).

Видоје сигурно зна да су између светских ратова многи Босанци долазили да секу шуму у Шекулару за потребе индустријалца који је за то добио концесију. Можда корен приче лежи ту негде.
Пример: дрвосеча Босанац познаје неког Дашића из Змијања, па у разговору с Дашићем из Шекулара то помене. Дашић се заинтересује, а притом зна да су неки Шекуларци, који су издизали са стадима зими у Босну, чак до Саве, остали у Босни заувек. Кад се све то промућка, може се добити прича о пореклу из Змијања и каснијем повратку неких у завичај...

Војвода Даша је историјска личност и Дашићи одлично знају да презиме носе по њему. Ако је он погинуо 1730-те, презиме су могли понети тек његови синови. Предање и родослов не биљеже да се неки од Дашиних синова иселио у Босну, тако да би то могао бити тек неки унук, дакле - најраније време када се неки Дашић могао иселити у Босну је око последње четврти 18. века. Све то у варијанти по којој ови Дашићи из Босне о којима говори Видоје имају икакве везе с шекуларским Дашићима.

Лично, мислим да немају. Није војвода Даша једини који је имао такав надимак. Сигурно је било људи именом, рецимо, Данило, које су звали Даша, и од којих је могао негде настати неки род презименом Дашић.

Небо, хвала на овом коментару, ово је сасвим могуће.

Опет ћу се као папагај понављати (овај пут бар на правој теми), тек да буде и овде споменуто, али необично ми је што један од два најстарија рода у Шекулару - "Војводићи", који су према предању ту још од Петра Шекуларца и Боја на Косову (макар оног другог боја), потичу од два брата - Даша (Дашићи, Булићи) и Муша (Рмуши) рођених негде око, рецимо, 1660-1670. Другим речима потичу од једног човека рођеног око 1630. За старо братство Шекулараца очекивао бих много већу "разгранатост" ако већ нема бројности из разумљивих историјских разлога. Поставља се питање када су они заиста дошли у Шекулар и да ли је могуће да су се Дашова и Мушова сва остала хипотетичка браћа, браћа од стричева и остали мушки сродници раселили у Српским Сеобама и због зулума? Мислим да код Шекулара недостаје по нека сигурнија временска одредница за неке ствари, догађаје, пасове и надам се да ће се временом наићи и на те податке или макар дедукцијом доћи до нечега.

Не знам како стоје ствари с другим старим братством - Радмужевићима - а чини ми се да је Видоје некад писао да код њих има неких нелогичности у набрајању пасова тј. да постоји премало пасова до Радмужа. Занимљиво је размишљати о томе да су и најстарији данашњи Шекуларци дошли ту тек после 1600. године и упитати се ко је онда добио чувени "ферман" тј. ко је ту живео пре њих. Имамо ту и Е1б резултате беше из Александровца, па онда оне расправе о Лелчајима... Код оближњих Васојевића, на пример, имамо колико-толико јасне временске оквире, од помињања баш под тим именом, неких трагова у пописима Скадарског санџака па надаље. Да ме не схватите погрешно, не уздижем нешто Васојевиће и не кудим јуначке Шекуларце.  :)

У сваком случају видимо да су у Хас, Бихор, Шекулар, Велику... стизали изгледа највише који су морали однекуд да оду, побегну, многи стариници из осталих брдских и црногорских племена, само да би наставили даље расељавање. Остајали су само најјачи.  :)  И ти најстарији на том простору колико су заиста стари? Можда су се заиста могли сећати неког тамо Змијања, ако не дођоше тако давно..

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #325 послато: Фебруар 21, 2017, 05:15:11 поподне »
  Разумијем  Небове и Селаковићеве дилеме. Основано претпостављам, генетичка генеалогија  са репрезентативним узорцима тек ће понудити неке можда поузданије одговоре.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Шекулар
« Одговор #326 послато: Фебруар 21, 2017, 05:40:06 поподне »
Занимљиво је размишљати о томе да су и најстарији данашњи Шекуларци дошли ту тек после 1600. године и упитати се ко је онда добио чувени "ферман" тј. ко је ту живео пре њих. Имамо ту и Е1б резултате беше из Александровца, па онда оне расправе о Лелчајима...
Шекулар се као племе први пут спомиње 1316. у Светостефанској хрисовуљи, а према предању ферман је добио Петар Шекуларац који је живео у време Косовске битке. Тако да из тог угла гледано, предање није у супротности са историјом. Поред братства Петра Шекуларца, већ тада су у племену вероватно били и Радмужевићи и можда E1b братства из Александровца. Није искључено да су међу староседиоцима били и Ћетковићи јер постоји мање познато предање да су само привремено били у Дробњацима. E1b Мезгаљи-Зоговићи су вероватно касније досељени као чипчије на земљу коју су Турци отели Шекуларцима, да би их касније истиснули Васојевићи. Мислим да је Шекулар с обзиром на свој повлашћен статус била област где се састав становништва мање мењао него у другим крајевима. Народ није бежао пред Турцима, па је логично да ни неког битнијег досељавања није било јер није било напуштене земље. Уосталом, мало ко би напустио племе у коме се живи скоро потпуно слободно и отишао да робује или да се бије са Турцима.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Шекулар
« Одговор #327 послато: Фебруар 21, 2017, 05:52:14 поподне »
Шекулар се као племе први пут спомиње 1316. у Светостефанској хрисовуљи

Помиње се, али колико сам схватио, не као племе, већ као село или катун. Објективно гледајући, тај историјски спомен имена Шекуларског не говори нам ништа о овим братствима која нас интересују, као ни, за сада, митска личност Петар Шекуларац из времена кнеза Лазара или Сибињанин Јанка. Васојевиће, на пример, срећемо баш под тим именом, што нам недвосмислено може рећи да постоје као род, беше ли 1444. или ту негде? Војводићи, Ћетковићи и Вукољеваковићи сви потичу од по једног претка из рецимо 1630, 1700 и 1680, што би могло значити да је присуство Војводића у Шекулару доста млађе (а знамо да су Вукољеваковићи и Ћетковићи још мало млађи). Не знам једино за Радмужевиће. У сваком случају, мислим да има места за разна питања ту. Можда је кључ у тим могућим "повратним" сеобама.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #328 послато: Фебруар 21, 2017, 06:31:19 поподне »
Шекулар се као племе први пут спомиње 1316. у Светостефанској хрисовуљи, а према предању ферман је добио Петар Шекуларац који је живео у време Косовске битке. Тако да из тог угла гледано, предање није у супротности са историјом. Поред братства Петра Шекуларца, већ тада су у племену вероватно били и Радмужевићи и можда E1b братства из Александровца. Није искључено да су међу староседиоцима били и Ћетковићи јер постоји мање познато предање да су само привремено били у Дробњацима. E1b Мезгаљи-Зоговићи су вероватно касније досељени као чипчије на земљу коју су Турци отели Шекуларцима, да би их касније истиснули Васојевићи. Мислим да је Шекулар с обзиром на свој повлашћен статус била област где се састав становништва мање мењао него у другим крајевима. Народ није бежао пред Турцима, па је логично да ни неког битнијег досељавања није било јер није било напуштене земље. Уосталом, мало ко би напустио племе у коме се живи скоро потпуно слободно и отишао да робује или да се бије са Турцима.

  Наведено је   мање више прихватљиво, осим  става о Мезгаљанима. Мезгаљани су  хг Г2А ( тестирани Пејковић  и Петровић). Енигма су ови са презименом  Шекуларац ( и сродни) у Жупском Александровцу- Е1б. Има још неких  мањих родова, који нијесу тестирани. Стари Мезгаљани нијесу били чипчије. И они су као и остали Шекуларци били филурџије,  и слободни имаоци земље.  Послије падања на крв са Љеворечким Васојевићима, иселили су се у Метохију, а  Шабанагићи из Гусиња су са насељеним породицама Васојевића, успоставили чифчијски систем. По турским законима  на "пусту земљу" уводи се  чифчијски систем.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Шекулар
« Одговор #329 послато: Фебруар 21, 2017, 06:52:02 поподне »
  Наведено је   мање више прихватљиво, осим  става о Мезгаљанима. Мезгаљани су  хг Г2А ( тестирани Пејковић  и Петровић). Енигма су ови са презименом  Шекуларац ( и сродни) у Жупском Александровцу- Е1б. Има још неких  мањих родова, који нијесу тестирани. Стари Мезгаљани нијесу били чипчије. И они су као и остали Шекуларци били филурџије,  и слободни имаоци земље.  Послије падања на крв са Љеворечким Васојевићима, иселили су се у Метохију, а  Шабанагићи из Гусиња су са насељеним породицама Васојевића, успоставили чифчијски систем. По турским законима  на "пусту земљу" уводи се  чифчијски систем.
Хвала на исправци. Хтедох рећи G2a (исти су род као и Шаботићи), али сам грешком написао E1b због Васојевића који су их истиснули...
Не верујем да би Шекуларци тек тако пустили Васојевиће да истерају Зоговиће да су им ови били племеници. Мислим да сам негде наишао на податак да су Мезгаљани и пре били чипчије, ако се сетим где сам то прочитао поставићу извор.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #330 послато: Фебруар 21, 2017, 07:45:31 поподне »
Селак, веза између Петра Шекуларца и каснијих шекуларских родова није доказана, а вероватно ни не постоји. Војвода Петар је, вероватно, био човек постављен на тај положај, а ко зна одакле је био. Војводићи, од којих је Даша, могли су у Шекулар доћи касније, или бити неки старији род који се током 16. столећа издигао. Између војводе Петра и војводе Димитрија-Даше има безмало два столећа. Опет, није немогућа ни њихова родна веза.

Што се тиче танких линија потомака, немој занемарити две велике сеобе - 1690. и 1737. године, када се и огромна већина Шекулараца иселила. И Дашић закључује да је након 1737. године у Шекулару претекло јако мало становништва.

Но, како Видоје добро рече, за даље озбиљне закључке треба нам још ДНК резултата.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #331 послато: Фебруар 21, 2017, 07:50:43 поподне »
Није искључено да су међу староседиоцима били и Ћетковићи јер постоји мање познато предање да су само привремено били у Дробњацима.

Овакво предање не постоји. Можда је то претпоставка неког етнолога или историчара, али таквог предања нема.
Ћетковићи имају врло јасан родослов у којем је, према свим временским одредницама, родоначелник рођен на самом почетку 18. века. Ако узмемо као могућу хипотезу да је његов отац привремено отишао из Шекулара, па погинуо, а његовог сина мајка вратила кући, он није имао никаквих блиских сродника. Упечатљиво је да једино Ћетковићи у Шекулару славе Ђурђевдан, а сви остали старији родови - Јовањдан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #332 послато: Фебруар 21, 2017, 07:54:06 поподне »
Шекулар се као племе први пут спомиње 1316. у Светостефанској хрисовуљи, а према предању ферман је добио Петар Шекуларац који је живео у време Косовске битке.

Војвода Петар Шекуларац је живео у време Друге Косовске битке, дакле средином 15. века. У време Косовске битке (1389) га смешта само епика.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #333 послато: Фебруар 21, 2017, 07:59:43 поподне »
Мислим да је Шекулар с обзиром на свој повлашћен статус била област где се састав становништва мање мењао него у другим крајевима. Народ није бежао пред Турцима, па је логично да ни неког битнијег досељавања није било јер није било напуштене земље. Уосталом, мало ко би напустио племе у коме се живи скоро потпуно слободно и отишао да робује или да се бије са Турцима.

Што се повлашћеног статуса Шекулара тиче, била су то варљива времена, нарочито око средине 18. века. Имај у виду да је Шекулар стешњен у планини између несигурних области - Полимља, Метохије, Будимље. Питање је колико су одметници од сваке власти (башибозук) поштовали привилегије Шекулара и колико се обичан човек ту могао осећати сигурним. Имај у виду и стално повећавање броја становника, пренасељеност и оскудицу у намирницама и другим основним средствима за живот. Отуд, исељавања је било непрестано, током векова. Некада је беда била толика, да су људи одлазили чак и у Метохију и прихватали да буде чифчије, да би њихове породице преживеле.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Шекулар
« Одговор #334 послато: Фебруар 21, 2017, 08:01:27 поподне »
Селак, веза између Петра Шекуларца и каснијих шекуларских родова није доказана, а вероватно ни не постоји. Војвода Петар је, вероватно, био човек постављен на тај положај, а ко зна одакле је био. Војводићи, од којих је Даша, могли су у Шекулар доћи касније, или бити неки старији род који се током 16. столећа издигао. Између војводе Петра и војводе Димитрија-Даше има безмало два столећа. Опет, није немогућа ни њихова родна веза.

Што се тиче танких линија потомака, немој занемарити две велике сеобе - 1690. и 1737. године, када се и огромна већина Шекулараца иселила. И Дашић закључује да је након 1737. године у Шекулару претекло јако мало становништва.

Но, како Видоје добро рече, за даље озбиљне закључке треба нам још ДНК резултата.

У реду, наравно. Ја сам само изразио сумњу да баш толико народа оде у две сеобе, а ови родови се тако изузетно прореде, па упитах да нису ипак од скорије у Шекулару. Али изгледа да ништа није немогуће у страдању овог нашег народа.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Шекулар
« Одговор #335 послато: Фебруар 21, 2017, 08:31:06 поподне »
Иначе, кад већ досадих: Има ли икакве процене кад могаше живети Радмуж, родоначелник Радмужевића?

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Шекулар
« Одговор #336 послато: Фебруар 21, 2017, 09:17:58 поподне »
Иначе, кад већ досадих: Има ли икакве процене кад могаше живети Радмуж, родоначелник Радмужевића?

Изузетно ретко име, нађох једног у Котору 1326.г.


Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #337 послато: Фебруар 21, 2017, 09:25:05 поподне »
Иначе, кад већ досадих: Има ли икакве процене кад могаше живети Радмуж, родоначелник Радмужевића?
Причали смо о томе . И Небо и моја маленкост. Да се не понављам.  У процјене кад је живио Радмуж, не бих улазио.   Радмужевићи , са потомцима Даше Шекуларца и Вука Љевака чине старији слој Шекулараца. Небо је то објаснио кад је отворио ову тему. Радмужевићи су се разродили од три Радмужева сина.  Дали су приличан број угледних људи, све до данас. И то: Кукаљи, Маслари ( и њихов огранак Кењићи), Лекићи, Спалевићи. Сва наведена братства имају у предању прекид три- четири појаса до Радмужа.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Шекулар
« Одговор #338 послато: Фебруар 22, 2017, 12:29:01 пре подне »
У селима Кутње и Придворица (Рашка, Јошаница Ибарска - П. Ж. П) видим има ЛОПАЋАНА (Лакићевићи, Ђорђевићи, Здравковићи, Андрићи), славе Ђурђевдан, старином из Шекулара (?)

Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Шекулар
« Одговор #339 послато: Фебруар 22, 2017, 10:49:03 пре подне »
У селима Кутње и Придворица (Рашка, Јошаница Ибарска - П. Ж. П) видим има ЛОПАЋАНА (Лакићевићи, Ђорђевићи, Здравковићи, Андрићи), славе Ђурђевдан, старином из Шекулара (?)

  Добро би било да се неко тестира од поменутих родова. Колико ми је позната топонимија данашњег Шекулара, нема топонима Лопате. Појам Лопоћани,  односи се на  Лопате у Лијевој Ријеци - матици Васојевића. Опет, Петар Ж. Петровић озбиљан аутор.  У последње вријеме, наилазим да се поједини приређивачи ( намјерно или случајно) не држе оригинала рукописа.Вјерујем да овдје  то није у питању.