Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1900436 пута)

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11031
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8020 послато: Март 07, 2021, 08:13:38 пре подне »
Тинтор, Св. Врачи, Радљевац, Книн, J2b-M205>Y22059

Тинтор има свега 12 маркера, али нема сумње да ће бити генетички близак претходно тестираном Тинтору из Смоковића. Тинтор из Смоковића има 111 маркера, па се на основу вредности 20 на DYS587 (20) може закључити да Тинтори припадају подграни J-Y22063. На 23andMe постоје и Тинтори из Грачаца, хаплогрупа такође J-M205.

Тинтори су били прилично бројни у Радљевцу. Сматра се да су део сеобе "из Босне", с краја 17. века. 

Од крајишких Тинтора воде порекло Почуче из Поуња и Галоње из Бјелајског поља.
https://www.poreklo.rs/2021/03/02/poreklo-nekih-krajiskih-porodica-koje-slave-svete-vrace-sveti-kozma-i-damjan/

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11031
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8021 послато: Март 07, 2021, 11:37:58 пре подне »
Тинтор, Св. Врачи, Радљевац, Книн, J2b-M205>Y22059

Тинтор има свега 12 маркера, али нема сумње да ће бити генетички близак претходно тестираном Тинтору из Смоковића. Тинтор из Смоковића има 111 маркера, па се на основу вредности 20 на DYS587 (20) може закључити да Тинтори припадају подграни J-Y22063. На 23andMe постоје и Тинтори из Грачаца, хаплогрупа такође J-M205.

Тинтори су били прилично бројни у Радљевцу. Сматра се да су део сеобе "из Босне", с краја 17. века. 

Од крајишких Тинтора воде порекло Почуче из Поуња и Галоње из Бјелајског поља.
https://www.poreklo.rs/2021/03/02/poreklo-nekih-krajiskih-porodica-koje-slave-svete-vrace-sveti-kozma-i-damjan/

Постоје индиције да су Тинтори на овом подручју били присутни још у 16. веку. Цитираћу овде Синишину поруку из фебруара 2017.

Као што је већ поменуто, у попису Клишког санџака из 1550. године на подручју нахија Попина и Зрмања, помиње се примићур Вукосав, син Радка Тинтора са џематом који је обухваћао села Радин Дол и Добриње (у којем је и сам становао), и пуста села Прибудић, Прљево и Рад.

Сва ова села и данас постоје једно до другог на потезу између Плавна и Зрмање. И бар до посљедњег рата Тинтори су живјели у Радљевцу. Ово је једна од не тако честих ситуација, да се континуитет једне породице у документованим историјским изворима може испратити од 1550. године до данас. Саво Накићеновић који је обрађивао то подручје, за неке од породица у книнској околини је навео да су ту досељени још у 16. вијеку. У том смислу је поменуо и Тинторе. Неки потоњи истраживачи (Бачко нпр.) били су скептични према овим Накићеновићевим тврдњама и тврдили су да се сво становништво книнске околине досељавалао тек након сеобе 1692. године из Босне. међутим, примјер Тинтора нам показује да је Накићеновић, бар у том случају, био у праву. У ратовима с краја 17. вијека книнско подручје није сасвим опустило. Неке старије  породице су остале на својим огњиштима. Тинтори су једна од таквих породица.

Сасвим је извјесно да село Радин Дол из пописа 1550. можемо идентификовати са данашњим Радљевцем. У попису се помиње и мезра Рад, такође у посједу Вукосава Тинтора. У непосредној близини данашњег Радљевца, али на већој надморској висини налази се село Радијевац. Очигледно се ради о истом селу које је било подијељено на виши и нижи дио (Рад и Радин дол). Занимљиво је да се село Радин Дол спомиње и као Добриње, и да је раније било у посједу Первана (муслиман?). Такође ово село није забиљежено у ранијем турском попису из 1530. године.

Моја претпоставка је да је и село Радин дол добило назив по Радку Тинтору, оцу Вукосавовом који се на то подручје морао доселити у периоду 1530-1550. године.

Иначе, џемат Вукосава Радковог Тинтора се налазио у оквиру џемата кнеза Вукосава Вукмановог Угарка, па је интересантан и тај однос са Угарцима, тј. да ли су Тинтори само придружени Угарцима или су њихов  дио. Иначе су Тинтори једини јасно издвојен џемат унутар џемата Вукосава Угарка.

За Угарке смо раније претпостављали везу са Синобадима, тј. J1 хаплогрупу. Радон је добро примјетио примјер Јањатовића у Лици који су мјешавина J2b M205 и Ј1. Да ли је могуће да су се негдје на подручје сјверне Далмације ова два рода помијешала?

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 745
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8022 послато: Март 09, 2021, 06:16:06 поподне »
Томашевић, Лучиндан, Волујац, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније њеној подграни Y52621>FT190799 односно роду Никшића. Једина вредност која значајније одступа од модала рода Никшића на 23 маркера је вредност 22 на 390. Ову вредност у роду Никшића поред Томашевића поседује и један тестирани из необјављених истраживања, а пореклом из Бистрице код Нове Вароши.

Тестирани је навео да су у Волујац дошли "од Никшића", што је највероватније и потрђено овим резултатом.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 745
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8023 послато: Март 09, 2021, 06:20:49 поподне »
Граховац, Тројчиндан, Берковићи

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближе поклапање (потпуно на 23 маркера) има са једним тестираним из необјављених истраживања који је пореклом из околине Невесиња. Са њим дели вредности 15 на 19 и 16 на 458, тако да нема сумње да су ближе повезани односно да чине исти род.

Тестирани је навео да су даљим пореклом из Грахова код Никшића, чему иде у прилог и само презиме рода. Међутим, у том крају за сада нема сличних хаплотипова.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2585
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8024 послато: Март 09, 2021, 08:03:49 поподне »
Настасић, Стевањдан, Свилош, Беочин, E-V13>Z5017>Z16988

Поседује веома повишене вредности маркера DYS389ii=33 и DYS635=24 услед чега нема ближих поклапања међу другим тестираним припадницима гране Z16988.

Према предању су у Сомбор дошли из села Настасићи на Косову приликом Прве сеобе Срба под Чарнојевићем. Један део се затим одселио у Свилош, а други у Црну Гору, где славе Ђурђиц. Међутим, није ми познато да у Црној Гори постоји неко братство са овим презименом.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 745
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8025 послато: Март 11, 2021, 04:53:04 поподне »
Бијелић, Лазаревдан, Баре, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду А7 у табели нашег пројекта. Несумњиво је повезан са осталим припадницима овог рода, мада ни са једним нема потпуно поклапање на упоредивим маркерима.

Ово је потврда једног ранијег резултата са 23andme:

Бијелић, Лазаревдан, Баре, Шавник, I2-S17250

"Бијелићи су поријеклом из Колашина, а у Колашин су се доселили према неким сазнањима, из Дробњака. Због заваде с Турцима, браћа Стојан, Милика и Димитрије ускоче у Шаранце, одакле су једно вријеме четовали по Затарју и околини Колашина. Послије неког времена из Шарана пређу у Ускоке и населе се у Сировцу, одакле касније пређу на Баре.

Бијелића има исељених у Топлицу.

Славе Лазареву суботу."

Тестирани наводи да су по предању старином из Матаруга код Пљеваља. Ово предање је свакако ближе истини од предања о Колашину које бележи Андрија Лубурић, пре свега због резултата Гачевића из Матаруга.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11031
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8026 послато: Март 12, 2021, 12:57:50 поподне »
Аврамовић, Лучиндан, Жуч, Куршумлија, J2a-Z6055>Y14439

Аврамовић је навео да је старије презиме гласило Јовановић и Савић. Као старије крсне славе наводе се Матијевдан и Марковдан. Према предању, Аврамовићи су пореклом из новопазарског краја.

Аврамовић припада генетичком роду чијих припадника има највише на простору Западне Србије (Стари Влах), Херцеговине и Крајине. Овај кластер јавља се и у околини Новог Пазара, па се може рећи да предање Аврамовића вероватно има и "генетичку" потпору. У Крајини овој подграни J2a припадају Таталовићи из Лике и Подунавци са Баније. Откривена је дакле још једна крајишка подграна чија је матица на простору Источне Херцеговне, Рашке и Старог Влаха.

Треба навести да теситрани из овог рода славе углавном Јовањдан, и/или Усековање главе Св. Јована Крститеља. До сада се нису јављале славе Св. Лука, Св. Матеј и Св. Марко.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2585
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8027 послато: Март 18, 2021, 09:22:01 поподне »
Граховац, Тројчиндан, Берковићи

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближе поклапање (потпуно на 23 маркера) има са једним тестираним из необјављених истраживања који је пореклом из околине Невесиња. Са њим дели вредности 15 на 19 и 16 на 458, тако да нема сумње да су ближе повезани односно да чине исти род.

Тестирани је навео да су даљим пореклом из Грахова код Никшића, чему иде у прилог и само презиме рода. Међутим, у том крају за сада нема сличних хаплотипова.

Граховаца није било у Берковићима у време када је Шобајић истраживао Дабарско поље, као ни 1991. године. Дабарски Граховци су из Поткома, села које данас званично припада насељу Љути До. Ево шта је Шобајић записао о њима:
Граховци 3 к., дошли из Трусине Вуле и Митар око 1865. Славе Тројичин дан, прислужују Св. Вартоломију.

Место порекла тестираног допуњено у табели (Потком/Љути До/Берковићи).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2585
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8028 послато: Март 19, 2021, 07:57:09 пре подне »
Томић, Петровдан, Старче, Колашин, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип Томића од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредностима маркера DYS389i=13 и DYS389=30, што заправо представља једну мутацију (код Васојевића су модалне вредности 14 и 31). Недавно смо у оквиру једног необјављеног истраживања добили резултат братства из околине Пријепоља које потиче од Томића, за које је такође утврђено да припада роду Васојевића. Занимљиво је да хаплотип тог тестираног не поседује поменуте вредности на маркерима DYS389i и DYS389ii.

Томићи из Старча важе за староседеоце у Горњој Морачи. Према предању потичу од попа Сое из Доње Мораче, који је уступио своје имање за изградњу манастира Морача. Због тога му је "краљ Немањић" заузврат поклонио имање у Старчу, где се поп Соа затим населио као први становник Горње Мораче. Манастир Морача је саграђен 1252. године, а ктитор је Стефан Немањић, син краља Вукана.

Генетичка сродност Васојевића и Томића је веома занимљива јер указује на то да је овај генетички род врло могуће знатно дуже присутан у Брдима него што би се то могло закључити на основу првог помена Васојевића из 1444. године. Овај резултат је битан и због тога што открива порекло великог броја братстава из Крајине која славе Петровдан и Часне Вериге апостола Петра. Још један занимљив детаљ - Томић има потпуно поклапање са Роћеном из Бршна, који готово извесно такође припада овом генетичком роду.

Ван мреже Челић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 31
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8029 послато: Март 21, 2021, 12:09:32 пре подне »
Аврамовић, Лучиндан, Жуч, Куршумлија, J2a-Z6055>Y14439

Аврамовић је навео да је старије презиме гласило Јовановић и Савић. Као старије крсне славе наводе се Матијевдан и Марковдан. Према предању, Аврамовићи су пореклом из новопазарског краја.

Аврамовић припада генетичком роду чијих припадника има највише на простору Западне Србије (Стари Влах), Херцеговине и Крајине. Овај кластер јавља се и у околини Новог Пазара, па се може рећи да предање Аврамовића вероватно има и "генетичку" потпору. У Крајини овој подграни J2a припадају Таталовићи из Лике и Подунавци са Баније. Откривена је дакле још једна крајишка подграна чија је матица на простору Источне Херцеговне, Рашке и Старог Влаха.

Треба навести да теситрани из овог рода славе углавном Јовањдан, и/или Усековање главе Св. Јована Крститеља. До сада се нису јављале славе Св. Лука, Св. Матеј и Св. Марко.
Сва ова поклапања Аврамовића имају потпору у предањима и етнолошкој грађи.Не би требало да чуди присутност ове хаплогрупе и на Косову и Метохији о чему говори и чланак https://www.poreklo.rs/2021/03/13/haplogrupa-j2a-z6055y14439-medju-srbima/.Радослав Љ. Павловић у '' Сеоба Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878.године "наводи усташке породице из Лаба, где каже: " До рата 1876. У Горњој Трновици живели су сами лучинци, а у Доњој Трновици сами светођорци; два рода, оба пореклом "од Косова". Потомци лучинаца су данашњи: Јанковићи или Ракићи, Симионовићи или Ђорђевићи, Марковићи,Лазићи , Јелићи ( Матићи ) и Стевановићи ( 39 кућа ) у Сагоњеву; Јовановићи ( Аврамовићи ) и Петровићи ( 5 кућа) у Жучи;Павловићи и Милисављевићи ( ? кућа ) у Данковићу".  Припадници овог бројног рода присутни су и у оближњим селима на источном Копаонику и Горњој Топлици тј. на просторима бруске и куршумлијске општине.Има их и у Иричићу и Судимљи ( заселак Стенице ). Павловић у " Копаоник-антропогеографска испитивања" спомиње и ове родове. За  Иричиће наводи " После рата 1879. године доселили су се преци данашњих Недељковића, Нерића,Милићевића,Милосављевића,Ђорђевића ( осам кућа,Св.апостол и јеванђелист Лука и Марковдан) из Трновице у Врховини на Копаонику". Оно што не наводи , јесте да поменуте породице у Иричићу славе и Св. Матеју. Павловић у Судимљи ( заселак Стенице ) наводи и Лазаревиће ( Св. Лука,Марковдан и Св. Матеј) из Трновице у Врховини. Милићевићи из Иричића, делом наводе да су из Трновице, а најдаљом старином из Требиња, док је мањи део Милићевића сачувао предање да су старином са тромеђе Србије, БиХ и Црне Горе што би одговарало новопазарском крају и Старом Влаху. Милићевићи данас славе Св.Луку, Св.Марка и секу колач на Св.Матеју, а као најстарије презиме наводе презиме Мандић.Милићивићи из Иричића све породице "уз"и "низ"Топлицу са истим славама и преславама сматрају за своје рођаке.Највише је порекло овог рода проучавао Милисав Лазаревић, родом из Судимље.По његовом казивању, његови преци су живели у околини Требиња у Херцеговини. Одатле су се дали у сеобу преко Црне Горе и Косова, селећи се из места у место.После дужег времена, његови преци доселили су се у околину Луковске Бање, а место на којем су се населили дали су име Требиње, по оном одакле су дошли.Одатле се један део одселио У Иричиће, а друго део у Судимљу.Сва ова предања и етнографска предања потврђују присуство овог рода и хаплогрупе на простору Косова и Метохије,Херцеговине и Старог Влаха. Са нестрпљењем очекујем објављивање студија и јавност резултата о ДНК пореклу староседелачких родова Рашке,Старог Влаха,Херцеговине и Косова и Метохије.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1658
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8030 послато: Март 22, 2021, 06:35:30 поподне »
Младеновић, Свети Ђорђе посни, Преданча/Горњи Дејан, Власотинце

Припада хаплогрупи G2a-L497. Најближе и једино конкретно поклапање има са Вељићем (Никољдан) из Берана, који се тестирао пре неколико година и до данас није имао генетички блиских појединаца. На маркеру 635 имају двоструку разлику, док се на остала 22 потпуно поклапају. И поред ове блискости и специфичности њихових хаплотипова, нисам их сврстао у један род јер је упитна старост ове везе због велике географске удаљености. У сваком случају, извесно је припадају некој изолованој подграни, а L497 панел у Берлину би решио ту недоумицу.

Тестирани Младеновић је доста писао о пореклу становништва и обичајима власотиначког краја, а скраћено на разумну меру о пореклу свог рода је записао следеће:
Цитат
У роду постоје презимена по родоначелнику Младену (по баби Ђуки: Ђукинци, а за Младена се не зна ништа, са Ђуком имали седам или девет синква): Из рода Ђукинци (од Младена-Ђука) има презимена: Младеновић, Илић, Стојановић, Арсић, Лепојевић (према именима синова Младена).

Стара фамилија Младеновић потиче пореклом из Горњег Дејана. Кућа им је била код мале Пинкини. У Горњи Дејан живели: Милија (рођен 1775. године у Г. Дејан-Левенове), Илија и Младен.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2585
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8031 послато: Март 22, 2021, 06:38:56 поподне »
Милановић, Никољдан, Шетоње, Петровац на Млави, E-V13>Z5017>Z1985>A18833>A9739

Припадност грани A9739 би ваљало потврдити СНП тестом, али с обзиром да из Шетоња имамо већ петорицу припадника ове гране, за очекивати је да истој грани припада и Милановић. Хаплотип тестираног на 37 маркера поседује две вредности које одступају од модалног хаплотипа: DYS449=31 и DYS456=18.

Породица Маленовић из Шетоња је остала без потомства у 19. веку и усвојила је неког дечака из Плажана, чије је потомство касније узело презиме Милановић.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2585
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8032 послато: Март 22, 2021, 07:17:46 поподне »
Ђурковић, Никољдан, Штедим, Никшић, E-V13>Z5017>Z1985>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=16. То је уједно и једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода.

Ђурковићи су према предању род са Драгошевићима из Грахова, што је овим резултатом и генетички потврђено. Ђурковића највише има у Горњим Брезнима у Пиви. Светозар Томић је у свом раду о Пиви забележио следеће:
Горња Брезна су основали Ђурковићи (16 к., св. Никола). Ђурковићи су - пореклом из Куча од Прекића. Они су рођаци Даковића на Грахову. Прво су из Куча прешли на Грахово, па из Грахова се отселили у Риђане крај Никшића.
Драгошевићи из Грахова такође имају нетачно предање о даљем пореклу из Куча, али ово је једини извор у коме се помињу Прекићи из тог племена (братство које иначе не постоји, нити је познато да је икада постојало).

Обрен Благојевићи је о Ђурковићима забележио следеће:
Ђурковићи. Раније повећа породица од око 20 кућа у Горњим Брезнима. Сад их је тамо око 10 кућа. Славили су Никољдан. По предању, Ђурковићи су поријеклом из Куча, па се одселили прво на Грахово, а потом у Риђане, у околини Никшића. Послије неуспјелих борби око Никшића, почетком прошлог вијека, поп Стојан се одселио у Жупу, а послије 5—6 година отишао је у Дробњак, а одатле на Брезна. Имао је три сина: Окицу, Пера и Јакшу, од којих је Перо остао на Дубровску. Сам поп Стојан умро је на Брезнима око 1850. године. Говоре да су род са Ковачевићима и Даковићима, на Грахову, Радовићима у Невесињу и Делибашићима у Рудинама.

Штедим и Риђани су суседна села која су практично спојена, тако да се може закључити да тестирани потиче од мањег дела Ђурковића који се није иселио у Пиву.

Ван мреже Дарко Н

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8033 послато: Март 22, 2021, 10:21:34 поподне »
Захвалан сам Вам г. Вукићевићу на анализи.
Не сумњам да ће и моји рођаци бити задовољни добијеним налазом.
Предања које сте поменули су нам позната. Хвала што сте их навели овом приликом.
Моји преци су се вратили у Штедим из Пиве по ослобођењу Никшића.
Са Ђурковићима на Брезнима смо у вези.

Дарко Н Ђурковић

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1397
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8034 послато: Март 23, 2021, 07:31:27 пре подне »
Ђурковић, Никољдан, Штедим, Никшић, E-V13>Z5017>Z1985>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=16. То је уједно и једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода.

Ђурковићи су према предању род са Драгошевићима из Грахова, што је овим резултатом и генетички потврђено. Ђурковића највише има у Горњим Брезнима у Пиви. Светозар Томић је у свом раду о Пиви забележио следеће:
Горња Брезна су основали Ђурковићи (16 к., св. Никола). Ђурковићи су - пореклом из Куча од Прекића. Они су рођаци Даковића на Грахову. Прво су из Куча прешли на Грахово, па из Грахова се отселили у Риђане крај Никшића.
Драгошевићи из Грахова такође имају нетачно предање о даљем пореклу из Куча, али ово је једини извор у коме се помињу Прекићи из тог племена (братство које иначе не постоји, нити је познато да је икада постојало).

Обрен Благојевићи је о Ђурковићима забележио следеће:
Ђурковићи. Раније повећа породица од око 20 кућа у Горњим Брезнима. Сад их је тамо око 10 кућа. Славили су Никољдан. По предању, Ђурковићи су поријеклом из Куча, па се одселили прво на Грахово, а потом у Риђане, у околини Никшића. Послије неуспјелих борби око Никшића, почетком прошлог вијека, поп Стојан се одселио у Жупу, а послије 5—6 година отишао је у Дробњак, а одатле на Брезна. Имао је три сина: Окицу, Пера и Јакшу, од којих је Перо остао на Дубровску. Сам поп Стојан умро је на Брезнима око 1850. године. Говоре да су род са Ковачевићима и Даковићима, на Грахову, Радовићима у Невесињу и Делибашићима у Рудинама.

Штедим и Риђани су суседна села која су практично спојена, тако да се може закључити да тестирани потиче од мањег дела Ђурковића који се није иселио у Пиву.


A  где би се могло шта више прочитати о Лакићевићима има из Штедима?

Ван мреже Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 550
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8035 послато: Март 23, 2021, 09:45:49 пре подне »
Милановић, Никољдан, Шетоње, Петровац на Млави, E-V13>Z5017>Z1985>A18833>A9739

Припадност грани A9739 би ваљало потврдити СНП тестом, али с обзиром да из Шетоња имамо већ петорицу припадника ове гране, за очекивати је да истој грани припада и Милановић. Хаплотип тестираног на 37 маркера поседује две вредности које одступају од модалног хаплотипа: DYS449=31 и DYS456=18.

Породица Маленовић из Шетоња је остала без потомства у 19. веку и усвојила је неког дечака из Плажана, чије је потомство касније узело презиме Милановић.

Хвала Иване.
Наручили смо SNP тест на Е-А9739.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2585
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8036 послато: Март 23, 2021, 05:24:50 поподне »
Захвалан сам Вам г. Вукићевићу на анализи.
Не сумњам да ће и моји рођаци бити задовољни добијеним налазом.
Предања које сте поменули су нам позната. Хвала што сте их навели овом приликом.
Моји преци су се вратили у Штедим из Пиве по ослобођењу Никшића.
Са Ђурковићима на Брезнима смо у вези.

Дарко Н Ђурковић

Хвала на појашњењу. Да ли знате да ли су неки Ђурковићи остали у околини Никшића или су се сви првобитно иселили у Пиву? И да ли су Ђурковићи раније живели у Штедиму (где данас има Ђурковића) или у суседним Риђанима, као што се помиње у предању?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2585
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8037 послато: Март 23, 2021, 05:29:13 поподне »

A  где би се могло шта више прочитати о Лакићевићима има из Штедима?

Штедим нажалост није етнографски обрађен, као ни већина села која се налазе у непосредној близини Никшића.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1397
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8038 послато: Март 23, 2021, 05:35:27 поподне »
Штедим нажалост није етнографски обрађен, као ни већина села која се налазе у непосредној близини Никшића.

Хвала Иване.

Ван мреже Clavdivs

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8039 послато: Март 23, 2021, 06:29:13 поподне »
Миловић, Јовањдан, Заградци, Гацко

Стигла су два резултата Миловића из Заградаца који се међусобно разликују на једном од 23 упоредива маркера и припадају хаплогрупи I1-Z63, највероватније њеној подграни Y7627.

Тестирани су у упитницима навели предање према коме су пореклом од Миљанића из Бањана. Рекао бих да је ова веза потврђена, имајући у виду да имамо резултат Миљанића који се од ових Миловића разликује свега на два, односно три од 23 упоредива маркера.