Гашо, католик, Травник,
R1a-Z280>CTS3402Латиновић, непознато,
N-P189.2Бошковић, Ђурђевдан, Драмешина, Гацко,
I1-P109БОШКОВИЋ (п,к), старе породице у јужној Херцеговини. Бошковићи (п) су настањени у Кременом Долу (Површ, Требиње) и Мркоњићима у Попову. У Кременом Долу су „најстарији у селу“. Живјели су у селишту Превраће, југозападно од Кременог Дола, одакле су се за вријеме турско-млетачког рата уклонили од страха“ у Кремени До на агинску земљу. Славе Јовањдан (75; 1235). У Мркоњиће су доселили из Криводола у Црној Гори. Славе Никољдан (84:171). Има их и у Ходбини (Мостар). Сматрају да су поријеклом из Црне Горе. Славе Ђурђевдан. Некада их је било и у Јасеници (Луг, Требиње). Промијенили су презиме и одавна се зову Милаковићи. Живјели су и у Ораховом Долу (Попово), али су прешли у католике и промијенили презиме. Сада се зову Кристићи. И Никола Бошковић, отац Руђера Бошковића, отишао је у Дубровник као православни“. Бошковићи из Орахова Дола су „давнашњи досељеници из Босне“ (84:63,80). Бошковићи (к) су род у Хутову (Неум). Доселили су из столачких Дубрава (84:190). Бошковића има и у Љутом Доцу (Широки Бријег). Некада су се звали Лепан и под овим презименом спомињу се у Јарама и Узарићима 1743. године (189:29). Презиме је веома раширено у Херееговини. У матицама жупе Град у Дубровнику „спомињу се тридесетак пута, а изгледа да су били најбројнији међу херцеговачким досељеницима у другој половини 17. стољећа”.
Латиновић и Бошковић су потврда неких резултата од раније. После њих двојице, и 6000 тестираних до сада (Српски ДНК пројекта + 23андМе), схватам да су тестирани скоро сви српски родови.