Културна дешавања која не смете пропустити

[Nebo]

[CosicZ]

Са https://www.sanu.ac.rs/ :

ЈУН 2023.

ПРЕДАВАЊА

РОМСКИ ЈЕЗИК У ЈЕЗИЧКОМ ПЕЈЗАЖУ СРБИЈЕ
 У организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома
 Др Светлана Ћирковић
 Среда, 7. јун, 13.30 сати
 Сала 2 САНУ
*
ДУНАВСКА ГРАНИЦА И БАЛКАНСКА РЕВОЛУЦИЈА У РИМСКОМ ЦАРСТВУ: КАКО ДНК И АРХЕОЛОГИЈА ОСВЕТЉАВАЈУ ЦИКЛУСЕ КРИЗЕ И РЕСТАУРАЦИЈЕ У КАСНОЈ АНТИЦИ
 Професор Кајл Харпер
(Prof. Kyle Harper)
Четвртак,8. јун, 18 сати
 Свечана сала САНУ

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ

Расправе, студије, чланци. О дијалектологији. 1–5 / Павле Ивић ; приредио Слободан Реметић. – Сремски Карловци ; Нови Сад : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2018
Говоре: академик АНУРС Слободан Реметић
 проф. др Драгољуб Петровић
 проф. др Рада Стијовић
 Уторак, 6. јун, 13 сати
 Свечана сала САНУ

ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА

ДОПРИНОС РОМА КУЛТУРИ НАРОДА У СРБИЈИ//
ДОПРИНОС РАДЕТА УХЛИКА ЛИНГВИСТИЦИ И КУЛТУРИ РОМА
 Уводничари: дописни члан САНУ Влада Вељковић
 проф. др Драгољуб Ђорђевић
 Говоре: проф. др Драган Тодоровић
 др Биљана Сикимић
 Осман Балић
 ОГРАНАК САНУ У НИШУ
 Петак, 9. јун, 12 сати
 Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ОКРУГЛИ СТО

СРБИ У ХРВАТСКОЈ – АКТУЕЛНИ ПОЛОЖАЈ И
 ГЛАВНЕ ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ
 Четвртак, 8. јун, 10 сати
 Свечана сала САНУ

[CosicZ]

https://www.sanu.ac.rs/predavanje-dunavska-granica-i-balkanska-revolucija-u-rimskom-carstvu-kako-dnk-i-arheologija-osvetljavaju-cikluse-krize-i-restauracije-u-kasnoj-antici/

Професор  Кајл Харпер (Kyle Harper), један од најистакнутијих  савремених историчара,  одржаће предавање под називом „Дунавска граница и балканска револуција у Римском царству: како ДНК и археологија осветљавају циклусе кризе и рестаурације у касној антици“ у четвртак, 8. јуна, у 18 сати, у Свечаној сали САНУ.

Како се наводи у резимеу предавања, заједнички мултидисциплинарни рад археолога, историчара и генетичара значајно проширује наше знање о древној историји. Бројна открића у историји Римског царства, од којих многа долазе са археолошких налазишта са територије данашње Србије, показују неочекиване увиде у природу и узроке промена унутар Царства. Векови између  периода познатог као „криза трећег века“ и владавине Јустинијана средином шестог века  донели су низ  криза, попут масовних миграција, климатских промена и пандемијских болести. У овом периоду владавина Римског царства је пренета на низ царских династија које су претежно пореклом биле са подручја средњег Подунавља, односно балканског порекла. Предавање ће истаћи најновија истраживања и резултате на овом пољу и приказати будуће начине истраживања ових преломних   векова људске прошлости.

Проф. др Кајл Харпер основне студије историје, уметности  и књижевности  завршио је на Универзитету у Оклахоми (САД),  а мастер и доктрске студије из историје и филозофије на Универзитету Харвард. Дугогодишњи је професор историје на Универзитету у Оклахоми. Тренутно је гостујући професор на Колеж де Франсу. Његова библиографија садржи велики број научних и стручних радова. Аутор је седам књига, које су изазвале велико интересовање научне заједнице. Његова студија „Судбина Рима: клима, болест и  крај Царства“ преведена је на 11 светских језика. За свој научни рад примио је бројна признања међу којима су и Награда Националне библиотеке Кине.

Директан пренос  може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.

[CosicZ]

https://www.sanu.ac.rs/izlozba-avantura-na-balkanu-1915-slike-uspomene-secanja-u-galeriji-nauke-i-tehnike-sanu/

У четвртак, 6. јула 2023. године, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба „Авантура на Балкану 1915 – слике, успомене, сећања“, у организацији Архива Војводине и Галерије науке и технике САНУ.

Аутор изложбе је архивски саветник Љиљана Дожић, руководилац Одељења за документацију, информације и информациони систем у Архиву Војводине.

Обележавајући годишњицу завршетка Првог светског рата,  Архив Војводине је одлучио да публикује рукопис „Авантура на Балкану 1915” Дагласа Мериведера Долда и приреди тематску изложбу архивског и другог материјала који је прикупљен у покушају да се расветле догађаји који су претходили поменутом  рукопису.

Tематскa изложбa „Авантура на Балкану 1915 – слике, успомене, сећања“ прати чланове експедиције Колумбија универзитета који су у јуну 1915, на позив свог професора Михајла Пупина, кренули из Америке у ратом захваћену Србију, у хуманитарну мисију помоћи српском народу.

На позив Михајла Пупина јавила су се двадесет и четири америчка студента углавном са Колумбија универзитета да би кренули у Велики рат, али не да ратују, већ да помажу, негују и лече. Многи од њих, и после званичног престанка рада хуманитарне Експедиције, одлучили су да остану на Балкану и наставе са хуманитарним радом у оквиру Црвеног крста. Међу њима је био и Даглас Мериведер Долд, свршени студент медицине Колумбија универзитета. После повлачења српске војске из Ниша, заједно са епископом нишким Доситејем, учествовао је у званичној предаји града бугарској војсци молећи за безбедност незаштићеног становништва.

Ове догађаје Даглас Долд је описао у свом рукопису „Авантура на Балкану 1915“, чију копију Архив Војводине чува у оквиру Збирке докумената др Николе Коче Јончића о Михајлу Пупину, док се оригинал налази у Батлер библиотеци у Њујорку.

За санитетске заслуге у Првом светском рату југословенска држава је Дагласа Мериведера Долда постхумно одликовала Крстом милосрђа.

Изложба „Авантура на Балкану 1915 – слике, успомене, сећања“ обухвата одабрана документа, новинске чланке и фотографије који приказују догађаје од првог позива Михајла Пупина добровољцима крајем априла 1915, преко формирања Колумбија експедиције за пружање помоћи, њеног одласка у Србију, хуманитарног рада, па све до повратка Дагласа Долда у САД у другој половини децембра 1915. године. Посебна целина посвећена је члановима Експедиције, а део изложбе чине плакати коришћени у америчкој кампањи за помоћ Србији у Првом светском рату. Изложба је највећим делом заснивана на материјалу америчке провенијенције.

Поред тога што документује рад Експедиције, изложба пружа увид у то како је шира америчка јавност сагледавала ратна догађања у Србији тога доба.

Књига Дагласа Мериведера Долда, „Авантура на Балкану 1915” може да се прегледа и онлајн, на веб-сајту Архива Војводине: https://www.arhivvojvodine.org.rs/sr/avantura-na-balkanu

Поставка у Галерији науке и технике САНУ  траје до 5. августа.

[Nebo]

[CosicZ]

http://etnofilm.org/index.php/sr/

32. MEĐUNARODNI FESTIVAL ETNOLOŠKOG FILMA
   
ŽIVOT KAO NA FILMU

    Etnografski muzej u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom ponosno najavljuje 32. Internacionalni festival etnološkog filma (29. septembar – 3. oktobar 2023), najstariji festival ove vrste u regionu, koji ove godine predstavlja najznačajnija filmska ostvarenja autora iz 26 zemalja.

Internacionalni festival etnološkog filma želi da afirmiše uspešna vizuelna istraživanja tradicijskih i savremenih kultura širom sveta, kao i da doprinese podizanju nivoa svesti o značaju kulturnog nasleđa za kvalitetan razvoj ljudskih zajednica.

Selektor festivala, poznati filmski i TV reditelj Vladimir Perović, uvrstio je četrdeset sedam filmova koji su podeljeni u tri selekcije: Glavnu takmičarsku, Studentsku takmičarsku i Panoramu. Pored toga, na festivalu će biti predstavljena dva programa u fokusu, od kojih je jedan posvećen ciklusu Kosmos Roma autora Bojana Dakića, a u produkciji RTV Vojvodine, a drugi kultnim igranim filmovima „Čudotvorni mač” (1950) Vojislava Nanovića, „Karađorđeva smrt” (1984) Đorđa Kadijevića i „Iskušavanje đavola” (1989) Živka Nikolića, zasnovanim na srpskom etnološkom nasleđu.

Glavna takmičarska i studentska takmičarska selekcija će se prikazivati od 29. septembra do 2. oktobra u Kino sali Etnografskog muzeja, a Panoramana istoj lokaciji 3.oktobra.

Programi u fokusu će biti prikazani u Sali Makavejev Jugoslovenske kinoteke, u Uzun Mirkovoj 1. Projekcije igranih klasika održaće se 30. septembra, 1. i 2. oktobra u 18 časova, dok je za program Kosmos Roma rezervisan 3. oktobar.

http://etnofilm.org/files/satnica_2023.pdf
http://etnofilm.org/files/32IFEF_katalog.pdf

[Nebo]

Погледасмо данас филм „Што се боре мисли моје“. Ништа спектакуларно, али није ни лош. Пре свега добра сценографија и костимографија. Добра глума неколицине глумаца: Драган Мићановић, Небојша Дугалић, Милош Тимотијевић, стандардно добри Кубура. Млада глумица Јана Ивановић, моје је мишљење, није баш уверљиво одглумила лик Катарине Константиновић.
Ставио сам објаву на ову тему, а не на тему „Гафови у нашој кинематографији“ јер сам га погледао први пут. После неколико гледања, можда би било материјала и за ту тему. Ипак, Милинковић је темељит човек, па верујем да је пре снимања филма све добро проучио.

Кључни мотив филма је однос између Кнеза Михаила и Катарине, али мислим да је требало мало већи акценат ставити на 1867. годину и преузимање утврђених градова од Османског царства.

Ко воли историјске догађаје овог типа, свакако треба да погледа.

[drajver]

Пре свега добра сценографија и костимографија.

Нисам гледао филм, али сам погледао трејлер. А и то је довољно да се види да је и сценографија и костимографија урађена испод просјека, чак и за телевизијску, а камоли за филмску продукцију. Рецимо серија Корени што се тиче и сценографије и костимографије је за копље изнад овога. Да не поредим са успјешном филмском историјском сценографијом и костимографијом, коју смо још прије 40 година имали, а поменућу Сеобе Саше Петровића, као један од узорних примјера.

Уосталом, увијек исте сцене, лијепљене браде и бркови, сцене у којима сви носе потпуно нова, испеглана одјела. Је ли био ико са похабаним, прљавим, исцијепаним одијелом у тој Србији 19. вијека? Или су сви на улицу излазили право од шнајдера?

[Nebo]

Нисам гледао филм

Па, погледај.

[Nebo]

Мада, не сумњам да ћеш тек онда имати гомилу замјерки 

[drajver]

Па, погледај.

Пошто видим да игра у кинима и овдје код нас, можда и одем да погледам.

Мада, не сумњам да ћеш тек онда имати гомилу замјерки 

У то не сумњај. 

[CosicZ]

https://www.sanu.ac.rs/

ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА „АНТИЧКО КУЛТУРНО ПОКРЕТНО И НЕПОКРЕТНО НАСЛЕЂЕ НИША, ИСТОЧНЕ И ЈУЖНЕ СРБИЈЕ”
Треће предавање
КАСНОАНТИЧКА ЦАРСКА РЕЗИДЕНЦИЈА
НА НАЛАЗИШТУ ВРЕЛО – ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА
Др Софија Петковић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 19. октобар, 12 сати
Милтимедијална сала Универзитета у Нишу

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
И на небу и на земљи : огледи о коренима српске и словенске усмене епике / Александар Лома. – Београд : Српска књижевна задруга, 2023
Говоре: академик Александар Лома
академик Јасмина Грковић-Мејџор
дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Уторак, 10. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ

Галерија науке и технике САНУ
Oтварање изложбе
ЦРКВЕ БРВНАРЕ – ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ
Непрекидна молитва под дрвеним сводом
Аутор: фотограф Станко Костић
Среда, 4. октобар, 18 сати
Од 4. до 28. октобра

КОНЦЕРТ У ГАЛЕРИЈИ САНУ

„ГРУЗИЈСКЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ ВИШЕГЛАСНЕ НАРОДНЕ И ЦРКВЕНЕ ПЕСМЕ“
Извођачи: Студентски хор за народне песме „Илиелеби" Универзитета Илија, Тбилиси (Грузија)
ТАМАЗ ГАБИСОНИЈА, диригент
Понедељак, 9. октобар, 18 сати
Галерија САНУ

https://www.sanu.ac.rs/otvaranje-izlozbe-crkve-brvnare-cuvari-tradicije-neprekidna-molitva-pod-drvenim-svodom/

Кроз фотографије аутор ће представити архитектонско наслеђе,  умеће тадашњих мајстора у градњи цркви брвнара на нашем тлу и утицај градитеља из Осата преко Дрине и мајстора из Призрена, који су се доселили у сеобама са југа Србије. Указаће се и на велики историјски значај ових светиња, а посетиоци ће моћи да виде и део иконописа који је затечен у црквама брвнарама, чији су аутори путујући зографи и наши иконописци тога времена.

Како у свом тексту, писаном за каталог изложбе,  запажа академик Бранислав Митровић:  „Након периода великог културног успона и узлета српског средњовековног црквеног градитељства, настао је период празнине и прекида током отоманског периода. Културни замах од неколико векова прекинут је турским освајањем Србије половином 15. века. Од тада до почетка 19. века, српски народ ће преживљавати тежак период борбе за физички и духовни опстанак. У дугачком периоду након пропасти средњовековне српске државе, архитектура је била сведена на најједноставније архаичне и архетипске облике, па су се и цркве градиле у дрвету и малих димензија. Цркве брвнаре тако постају снажно упориште православне вере“.

Академик Митровић истиче да се настанак ових објеката може разумети и као континуитет старе, народне неимарске традиције у одређеним условима и према тренутним могућностима народа.

„Ови објекти су имали велики значај за народ, јер је црква у тим тешким временима била место окупљања, веровања и наде у опстанак, али и место очувања народног духа и традиције. Црква брвнара је била саборно место за веру и литургијски живот.  Цркве брвнаре су објекти архетипске форме, сведене, монашки скромне, својим обликом најсличније изворном доживљају куће. Народ је могао да их разуме и прихвати као свој дом, као континуитет кућног амбијента са доживљајем топлине дома. Оне упечатљиво тумаче турбулентни период српске историје, али и показују изванредно умеће народног мајстора – градитеља у дрвету“,  објаснио је академик Митровић.

[CosicZ]

Уосталом, увијек исте сцене, лијепљене браде и бркови, сцене у којима сви носе потпуно нова, испеглана одјела. Је ли био ико са похабаним, прљавим, исцијепаним одијелом у тој Србији 19. вијека? Или су сви на улицу излазили право од шнајдера?

Испеглана одела су најмањи проблем. Зашто нема више теорија завере, мистерија из "Трећег ока", "Досијеа Икс" и порочних детектива? Нема змајева, нема дечака са бројевима у коси.

[CosicZ]

https://www.danubeogradu.rs/2023/09/66-sajam-knjiga-od-21-do-29-oktobra-2023/

https://sajamknjiga.rs/
https://sajamknjiga.rs/wp-content/uploads/sajam_knjiga_vodic_2023.pdf

[CosicZ]

https://www.danubeogradu.rs/2023/10/dani-ermitaza-u-srbiji/

Posetite izložbe, koncerte i predstave, u okviru manifestacije Dani Ermitaža u Srbiji koja će biti održana od 24. do 29. oktobra 2023.

U Narodnom muzeju u Beogradu biće organizovano svečano otvaranje manifestacije kojom će biti predstavljen Ermitaž, jedan od najvažnijih svetskih muzeja.

Muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu poseduje više od tri miliona eksponata različitih epoha i naroda, i to slikarska i grafička dela, skulpture, monete i medalje i arheološki materijal.

Dani Ermitaža u Srbiji biće prilika da publika vidi deo impresivnog opusa jednog od najpoznatijih umetničkih i kulturno-istorijskih muzeja na svetu, da upozna rusko filmsko stvaralaštvo, operu, arheologiju i Balet Jakobson iz Sankt Peterburga.

Biće otvorene i dve izložbe – „Nevidljiva umetnost“ i „Carski porcelan“ i priređen koncert narodnog umetnika Rusije Vasilija Gerela.

Takođe, u Beogradu i Novom Sadu biće održana rusko-srpska naučna arheološka konferencija.

https://daniermitaza.rs/
https://daniermitaza.rs/archaeological-conference-sr

Од 23. до 31. октобра 2023. године, у оквиру манифестације «Дани Ермитажа у Србији» биће одржана IV руско-српска археолошка конференција «Од Урала до Балкана: контакти и сукоби у римско доба и у средњем веку». Излагања на конференцији представиће више од 50 стручњака у области археологије из Русије (Санкт-Петербург, Москва, Псков, Самара, Рјазањ, Тула, Тјумењ, Симферопољ) и Србије (Нови Сад, Београд, Панчево, Пожаревац, Чачак).Организатори конференције — Музеј Војводине, Државни музеј Ермитаж, Институт археологије Руске академије наука и Народни музеј Србије. Генерални партнер — компанија «Гаспром њефт».

Званично отварање конференције одржаће се 23. октобра у Новом Саду, а церемонија затварања биће одржана 27. октобра у Београду, у Народном музеју Србије. У њој ће узети учешће амбасадор Русије у Републици Србији Александар Боцан-Харченко. Затим ће учесници из Србије на неколико дана отпутовати у Санкт-Петербург, где ће имати научне скупове и сусрете са руским колегама из Ермитажа.

IV руско-српска археолошка конференција одржава се на бази уговора о сарадњи, које су склопили Музеј Војводине, Ермитаж, Институт историје материјалне културе и Институт археологије Руске академије наука. У складу са постигнутим договорима, одржавају се унакрсне посете и сусрети стручњака из различитих археолошких области, као и теренска истраживања. Научна истраживања су, пре свега, усмерена на проучавање порекла Словена у Централној, Јужној и Источној Европи, као и на тражење археолошких трагова оних народа, који са Словенима деле скоро два миленијума опште историје.

http://muzejpancevo.rs/

Изложба: Хладно оружје из збирки Народног музеја Панчево

Уторак, 12. септембар, 19 часова
 Археолошка и историјска збирка Народног музеја Панчево чувају невелике, али може се рећи веома значајне збирке наоружања, које потиче из периода енеолита, све до ХХ века. Фокус ове изложбе је на примерцима хладног оружја које јесве до појаве барута доминирало у историји човечанства, а које је уз најраније ватрено оружје коришћено увелико све до ХIX, па и током XX века. Поред примерака праисторијског оружја из бакарног, бронзаног, гвозденог доба и античког периода, биће приказани и примерци средњовековног наоружања, затим оружје из периода турских ратова све до наоружања официра Краљевине Србије и Краљевине Југославије, закључно са примерцима из I и II Светског рата. Неки од примерака хладног оружја из наших збирки биће и премијерно доступни јавности, а свакако издвајамо савршено очувани примерак такозваног "Spada Schiavonesca", познатог и као словенски или српски мач. Spada Schiavonesca потиче из друге половине XIV века, а настао је на простору средњовековне Србије као одговор на закривљене сабље Отоманских ратника. Аутори изложбе су виши кустоси археолози Јелена Ђорђевић и Војислав Ђорђевић као и виши кустос историчар Срђан Божовић.

[CosicZ]

https://www.sanu.ac.rs/

ПРЕДАВАЊА
ЛЕДЕНО ДОБА У СРБИЈИ
Дописни члан САНУ Слободан Марковић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Четвртак, 2. новембар, 13 сати
Свечана сала Универзитета у Крагујевцу
*
О ПРЕПОЗНАВАЊУ СРПСКИХ АУТОХТОНИХ СОРТИ: АМПЕЛОГРАФСКИ ПРИСТУП У XIX ВЕКУ И ГЕНЕТИЧКИ ПРИСТУП У XXI ВЕКУ
У оквиру изложбе „Вински летопис Србије”
Проф. др Славица Тодић и др Александар Фотић
Четвртак, 2. новембар, 18 сати
Сала 2 САНУ
*
ОБРЕД КАЂЕЊА У НАРОДНОЈ ТРАДИЦИЈИ РУСИЈЕ И ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
(УПОРЕДНА АНАЛИЗА)
Др Светлана Корољева
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 3. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

DUST AND LOESS IN PERMIAN PANGAEA
Проф. др Џерилин Сореган (Prof. Gerilyn Soreghan)
и
A GEOLOGICAL TOUR OF LAKE TANGANYIKA, AFRICA
Проф. др Мајкл Сореган (Prof. Michael Soreghan)
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 15. новембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА
„АНТИЧКО КУЛТУРНО ПОКРЕТНО И НЕПОКРЕТНО НАСЛЕЂЕ НИША,
ИСТОЧНЕ И ЈУЖНЕ СРБИЈЕ”
Треће предавање
НОВЧАНА КРЕТАЊА КАСНОАНТИЧКОГ НИША
Мср Марија Јовић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 24. новембар, 12 сати
Милтимедијална сала Универзитета у Нишу

ОКРУГЛИ СТО

ПАСТИРСКА/СТОЧАРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 20. новембар, 13.30
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
ПАСТИРСКА/СТОЧАРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 20. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

https://www.sanu.ac.rs/izlozba-vinski-letopis-srbije-u-galeriji-nauke-i-tehnike-sanu/

Изложба „Вински летопис Србије“ у Галерији науке и технике САНУ
Изложба „Вински летопис Србије“ биће отворена  у петак, 3. новембра,  у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ.  Аутори  изложбе су:  Жељко Томановић, дописни члан САНУ,  др Александар Фотић (Филозофски факултет у Београду), проф. др Славица Тодић (Пољопривредни факултет у Београду),  др Мирослав Николић (Институт за мултидисциплинарна истраживања у Београду), др Милица Рат (Природно-математички факултет у Новом Саду) и Томислав Ивановић, новинар.

Циљ ове мултидисциплинарне поставке је приказ гајења винове лозе и винске културе у Србији кроз различите епохе и представљање како историјског наслеђа, тако и потенцијала модерног виноградарства и винарства. Изложба обједињује историјске налазе везане за винску културу и виноградарство на територији Србије од гвозденог доба до прве половине XX века и резултате савремених геномских истраживања везаних за старе аутохтоне сорте.

Поред археолошких експоната, алата за обраду винограда, резидбу и заштиту винове лозе, опреме за прераду грожђа, производњу, чување и уживање вина из локалних музеја широм Србије, изложба по први пут београдској јавности представља хербаријум Андреја Волног из Гимназије у Сремским Карловцима, са примерцима сорти винове лозе које су гајене на Фрушкој гори и околини у периоду од 1812.  до 1824. године. Хербаријум Волног има непроцењив значај у светским оквирима, а посетиоци ће имати прилику и да прелистају овај чувени хербаријум у дигиталној форми.

Такође, изложбена поставка по први пут представља и старе аутохтоне српске сорте винове лозе, укључујући и неколико до сада непознатих сорти, недавно откривених применом напредних молекуларно биолошких метода.

Уз упознавање са винском културом и виноградарством кроз различите историјске епохе, посетиоци ће сазнати и шта је филоксерна криза и како је текла обнова винограда у Србији у XX веку.

На изложби ће бити речи и о појединцима који су заслужни за развој виноградарства и винарства у Србији крајем XIX и почетка XX века, и указаће се на значај Винодељско-воћарске школе у Букову крај Неготина, која је у Србији крајем XIX века дала велики допринос у борби против филоксере и очувању аутохтоних сорти.

Посетиоци ће имати посебну прилику да кроз аутентичне писане изворе, изложене експонате, спој историјских чињеница и резултата најсавременијих генетичких анализа, стекну слику о богатој историји производње грожђа и култури справљања и испијања вина на овим просторима дугој више од два миленијума.

Изложба у Галерији науке и технике САНУ траје до 29. новембра 2023. године.

[CosicZ]

Са https://www.sanu.ac.rs/

ДЕЦЕМБАР 2023.
НАУЧНИ СКУПОВИ

*
Конференција у оквиру серијала „Филозофија и наука“
ОБЈАШЊЕЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ У ФИЛОЗОФИЈИ И НАУЦИ
Отварање у уторак, 5. децембра, у 10 сати
Од 5. до 7. децембра
Свечана сала САНУ
*
ДЕФИНИТИВАН КРАЈ КРАЈА ИСТОРИЈЕ
Отварање у петак, 8. децембра
8. и 9. децембрa
Свечана сала САНУ
*

ПРЕДАВАЊА
ОПТАЦИЈА КАО „РЕШЕЊЕ” – ПОГЛЕД НАКОН ЈЕДНОГ ВЕКА
„Oптирање Срба из Мађарске и положај оптаната у Југославији“
Др Милан Мицић
„Оптирање Срба из Мађарске у сећањима
српских свештеника у Мађарској“
Пера Ластић
„Из старе домовине у нову државу –
судбина оптаната из СХС у Мађарску“
Арпад Пап
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Уторак, 12. децембар, у 18 часова
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
СИМБОЛИ УСМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ РОМА – ЗАСТУПЉЕНОСТ И ЗНАЧЕЊЕ
У организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ
Др Марија Александровић
Среда, 13. децембар, 13 сати
Сала 2 САНУ
*
FROM MORPHOLOGY TO GENOMES:
INTEGRATIVE APPROACH IN DISENTANGLING RELATIONSHIPS IN DIFFERENT EUPHORBIA LINEAGES
(Од морфологије до генома: Интегративни приступ у разрешавању сродничких односа у различитим еволутивним линијама EUPHORBIA)
Проф. Божо Фрајман
Среда, 20. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Етимолошки речник српског језика. Св. 4, Бл–Бљ / оснивач Павле Ивић ; аутори Марија Вучковић, Јелена Јанковић, Маја Калезић, Орсат Лигорио, Александар Лома, Соња Манојловић, Жељко Степановић и Ана Шпановић; уредник Александар Лома. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ, 2023
Приручни етимолошки речник српског језика. T. 1, A-J / аутори Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Александар Лома и Снежана Петровић; уредник Александар Лома. – Београд : Институт за српски језик САНУ, Етимолошки одсек, 2023
Говоре: академик Александар Лома
академик Јасмина Грковић-Мејџор
др Марта Бјелетић
Уторак, 12. децембар, 13 сати
Свечана сала САНУ

РАДИОНИЦА
ПРОУЧАВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ПРОШЛОСТИ
НА ОСНОВУ ПИСАНИХ ИЗВОРА НА ТЛУ НИША И ЊЕГОВЕ ОКОЛИНЕ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 12. децембар, 12 сати
Сала за састанке Огранка САНУ у Нишу

[Nebo]

[Nebo]

https://ruskidom.rs/sr/

Изложба је отворена до 26. јануара.

[Nebo]

Изложба ковачичке наивне уметности у ПТТ музеју:

https://www.posta.rs/cir/info/vest-detaljnije.aspx?ID=14254