Бањица је насеље на авалском путу, познато по блоковима модерних зграда саграђених 1970-их, премда постоји и даље један део Бањице у којем је насеље породичних кућа (у којима и данас живе неки потомци првих насељеника из 1830-их).
Назив долази од многобројних извора који су се у подручју села налазили, а од којих су неки били минерални и термални („Приповједају да су ту некад биле бање, купатила“, Богић). У страним мапама и историјским изворима, назив се јавља као: Bagna, Bagnia, Banya, Bainja, Banie, Panie, Bogna, итд. У домаћим, редовно као Бања.
Село је овде постојало у средњем веку, па и у првим годинама турске власти. У свим пописима београдске области током 16. века (1528, 36, 60, 82) помињу се напоредо два села: Бања и Бањица. Тумачи ових пописа су у недоумици који назив се односи на које данашње село. Већинско мишљење је да је Бања село које се налазило у близини данашње Бањице, а да се тај стари топоним Бањица односи на данашње село Јајинци, јужније на авалском путу.
То старо село
Бања било је ближе Топчидерској реци, у подручју између брда Дедиње и помињаног Мајура / Карлсберга / Гољиног брда (где је данас улица Пере Велимировића, односно Месна заједница Кошутњак). Бања се након 1738. године више не спомиње, све до 1820-их, па се може закључити да је село расељено, односно запустело у време аустро-турских ратова, у којима су се ратни сукоби често одвијали баш у подручју јужно од Београда. 1820-их. У србским пописницима, уписницима и тефтерима, Бања се поново помиње, напоредо са Бањицом, али од 1830-их овог назива више нема. Изгледа да је насеље само од себе замрло, јер, како је раније наведено, сто година касније у подручју некадашње Бање видимо покушај Ђорђа Канаре да заснује „вртни град“ у ненасељеном подручју.
Данашња Бањица заснована је у време књаза Милоша, и то тако што је тада расељено село на Топчидеру ради изградње Милошевог конака (овде је могуће да су, у пакету са Топчидерцима, пресељени и преостали становници старе Бање?), а то становништво је пресељено делом у ненасељени део атара села Бања (онај где су некад били извори, између Бање и Јајинаца), а делом на Палилулу. То ново насеље на исток од старог села Бања, прозвано је Бањица, који се назив касније раширио и на околину.
Иначе, у подручју Бање и Бањице налазили су се занимљиви објекти у прошлости:
Недалеко од тролејбуске окретнице налази се неолитски археолошки локалитет „Усек Бањица“, који припада Винчанској култури. Очито да су минерални и термални извори били примамљиви још неолитским људима. Уједно, ово нам показује да је и предграђе, а не само калемегданско-теразијски део Београда, било насељено у праисторији.
У римско доба овде је била бања.
У време аустријске власти у 18. веку, ту су били купатила и рибњаци.
Почетком 20. века, на месту данашњег стадиона ФК „Рад“ налазио се хиподром, а на месту данашње бањичке пијаце било је фудбалско игралиште клуба претече „Рада“ (ранији називи „Бањица“ и „Развитак“).
1910. године, на Бањичком вису отворен је први србски аеродром (Летилиште).
1941-45. на Бањици се налазио највећи конц-логор у окупираној Србији.
Данас се од важних објеката на подручју Бањице налазе: Војно-медицинска академија, Војна академија, Велики спортски центар „Бањица“, стадион ФК „Рад“, итд. Такође, ту је и Бањичка шума, која је нека врста заштићеног подручја и у којој, у сред урбаних крајева, живи већи број врста птица и мањих животиња.
Занимљиве странице о Бањици:
http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/vozdovac/usek.htmlhttp://banjica.org/html/istorija.html