Форум - Порекло

Порекло становништва => Македонија => Тему започео: Синиша Јерковић Фебруар 23, 2013, 09:48:02 пре подне

Наслов: Брсјаци
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 23, 2013, 09:48:02 пре подне
Јован Цвијић у свом раду "Балканско Полуострво" дефинисао је Брсјаке као јасну словенску групу у македонском етносу. Већина истраживача се слаже да би Брсјаке требало идентификовати са старословенским племеном Берзита које је у раном средњем вијеку забиљежено на просторима Македоније и Грчке. Интересантно је да у Македонији И2а хаплогрупа која дефинише словенско становништво расте и приближава се западнобалканском просјеку, послије својеврсне И2а рупе у сјеверној Албанији и на  Космету. Словенска племена Македоније би углавном требала припадати И2а Нортх хаплогрупи, па самим тим и Брсјаци. Иначе Берзити се помињу и код Баварског Географа као једно од словенских племена на простору данашње источне Њемачке, а исто тако их је било и на истоку у Белорусији, па се сматра да је град Брест по њима добио име.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Kyrios Фебруар 23, 2013, 01:29:00 поподне
Зар није логичније да је град Брест добио назив по дрвету "брест"? Додуше, колико сам могао да видим на GoogleTranslator-у, "брест" кажу Јужни Словени и још Словаци, Пољаци и Источни Словени кажу "вјаз", а једино Чеси, а делимично и Словаци, користе немачки назив "јилм (елм)". Сада, питање је какав је старо-словенски назив за брест, али могло би да се деси да има везе са овим нашим називом.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 23, 2013, 08:41:28 поподне
Зар није логичније да је град Брест добио назив по дрвету "брест"? Додуше, колико сам могао да видим на GoogleTranslator-у, "брест" кажу Јужни Словени и још Словаци, Пољаци и Источни Словени кажу "вјаз", а једино Чеси, а делимично и Словаци, користе немачки назив "јилм (елм)". Сада, питање је какав је старо-словенски назив за брест, али могло би да се деси да има везе са овим нашим називом.

Ово за Брест и Берзите сам читао код Алексејева. Негдје сам такође читао, али не могу се сјетити гдје, да је коријен за Брсјаке и Берзити од глагола брстити, а не од бреза. Можда и брест има такву етимологија. Да, сад сам видио називе за брест код разних словенских народа. Интересантно је да се назив брест поред јужних Словена појављује још код Словака. Мада ја вјерујем да га и други Словени имају, али може да им означава неко друго, слично дрво, или да је синонимна за брест, али се више не користи. Доказ за то је руско објашњење етимологије града Бреста.

 Название происходит, скорее всего, от слова «берест» (вид вяза) или от «береста» (наружный слой коры берёзы).

Значи берест је код Руса једна врста бреста којег они иначе зову вјаз. Очигледно да је ријеч брест старословенска.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Kor Фебруар 23, 2013, 11:06:49 поподне
Сећам се једне дискусије код руса на форуму када су тражили значење топонима Брест. Ако се не варам, најближе значење је имала реч која има друго значење док им је назив дрвета био потпуно непознат,


Ево шта о томе говори речник:

Современный толковый словарь русского языка Т.Ф.Ефремовой - "БРЕСТИ"
брести [брести] несов. неперех. Идти медленно или с трудом.

Толковый словарь живого великорусского языка В.Даля - "БРЕСТИ"
, см. бродить.

Толковый словарь русского языка Д.Н.Ушакова - "БРЕСТИ"
бреду, бредёшь, прош. брёл, брела; бредший, несов. (ср. Бродить 1). 1. итти с трудом, волоча ноги. Как бедный нищий мимо саду бредет по знойной мостовой... Тютчев. Мы брели по колено в воде. 2. итти; итти тихо, задумчиво (разг.). Откуда, умная, бредешь ты, голова? Крылов. (Крестьянин) тихонько брел домой проселочным путем. Крылов.

значи, тешко се кретати... вући ногу за ногом (као када се човек креће по води).

http://ru.wiktionary.org/wiki/%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Kyrios Фебруар 24, 2013, 01:51:20 пре подне
Ево, и на Викисловаря сам нашао реч "берест", за коју је Синиша рекао да има скоро исто значење као наша реч "брест".
http://ru.wiktionary.org/wiki/%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82

Такође, реч "берест" постоји и у украјинском викиречнику
http://uk.wiktionary.org/wiki/%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82
а GoogleTranslator ту реч преводи и са белоруског као наш "брест".
У другим словенским језицима нисам нашао ту реч, чак ни у пољском, где се каже "wiąz".

Русский

Берест I

Морфологические и синтаксические свойства
бе́-рест

Семантические свойства

Значение
1. ботан. дерево семейства вязовых (Ulmus minor), разновидность вяза
2. древесина такого дерева

Синонимы
вяз малый, карагач, караич, пробковый ильм, красный ильм

Антонимы
-

Гиперонимы
вяз, дерево
древесина

Гипонимы
-

Этимология
Происходит от ??
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Kor Фебруар 24, 2013, 12:15:47 поподне
Сада испадају она три речника која сам навео у пуној контрадикторности са овим другим?!?

А и добро се сећам да у тој дискусији ни речју није било поменуто никакво дрво.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 24, 2013, 12:28:42 поподне
Неколико извода о Брсјацима из дјела Јована Цвијића Балканско полуострво.

"на исто тако оштре карактере изоловања и одвајања наиђе се у сливу Радике и Велике, у западној Македонији, у којима живе стара племена Мијаци и Брсјаци, сада без племенске организације."

"Али у почетку Средњега века, непосредно после словенске најезде на Полуострву, историски споменици помињу као племена Брсјаке, Драговиће и друге у сливу Вардара и Црнога Дрима. Име Брсјаци одржало се и до данас у западној Македонији."

"Ова је група у централној котлини западне Македоније, у битољско-прилепској котлини, и јако је утицала на становништво свих осталих котлина и долина ове области.
Северни део ове котлине, од Бакарног Гумна код Тополчана до Прилепа и Крушева, заузимају Словени који су припадали старом племену Брсјацима. Ово је племе захватало и жупе Железник и Пореч, а чини се, да су му припадали и словенски становници битољског поља, Пољани. Брсјаци су прешли и Бабуну и населили Богумилу, Нежилово и друга велика села велешке котлине, изузевши села Ореше и Папрадиште у којима су настањени Мијаци.
Ови Брсјаци, који су некада чинили јако племе, данас нису везани никаквом међусобном везом. Између њих су се увукли многобројни досељеници из Преспе, од Струге и Охрида, од Костура, и средње Арбаније, од Скадра итд... И само њихово име се са временом изгубило. Познате су само области у којима су седели. Тако сељаци из околине Прилепа и Крушева не знају да су Брсјаци. Неке су се групе чак тако јако развитком удаљиле, да оне из области Пореча и Богумила имају особине којима се знатно разликују од прилепских Брсјака. Ово је крајња фаза у распадању једнога племена.
У Брсјаке убрајамо Словене из битољске котлине, иако није поуздано, да су тога порекла, и исто тако становнике у долини Драгора, у Шемници, у Маријову и у јужним областима, око Острова и Сариђола."

"Док су битољско-прилепски Пољани и демирхисарски и поречки Брсјаци старо словенско становништво са врло мало туђих примеса и једва нешто дотакнути турско-источњачким утицајима, друкчијег су састава и расно мање чисти становници по странама котлине и у Драгору, Шемници и Маријову. Ове се групе осим тога разликују и између себе.

Мијаци се жене и удају само међусобно. Не зна се ни за један брак са Брсјацима који су у њихову суседству: у Копачу, Кичеву, итд. Сматрају их за људе просте, дивље, без укуса, и готово презриво рекну за њих и за њихове особине: Брсјачиште."

Из ових Цвијићевих написа јасно се види словенски карактер Брсјака и њихова подвојеност у односу на словенизиране Аромуне Мијаке.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 24, 2013, 12:57:20 поподне
Један интересантан рад о Брсјацима из 1931. који се у пдф верзији може наћи овдје:

http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=100565

Ево и извода:

"Pleme Brsjaci došlo je na Balkansko poluostrvo za·jedno sa svima ostalim srpskim plemenima. Njega spominje još Konstantin Porphyrogenet u svome delu: De administrando imperio. Brsjaci se naseljavaju u okolini Soluna još u VIlI. stoleću i stvaraju tamo naseobinu Srbiju. Ostaci te naseobine vide se po varoši Srbici, danas Selfidži ili Servia, na reci Bistrici. Ali Brsjaci, posle uzaludnih pokušaja da zauzmu Solun, povlače se ka severu i nastanjuju se između Bitolja i Ohrida. Bizantinski pisci pišu:
Berezitaos, Berzitas, jer ne mogu da transkribuju naše samoglasno r.
To isto čine i drugi slovenski pisci, koji nemaju takvo r, recima Rusi
pišu; Borsjaci, Bursjaci, Bersjaci.

Pitanje je sada, jesu li današnji Brsjaci potomci tih starih Brsjaka? Radi rešenja ovoga pitanja obilazio sam skoro tri meseca oblasti u kojima su danas naseljeni najčistiji Brsjaoi. I evo do kojih sam rezultata došao:
Ime Brsjak i Brsjaci(za žene Brsjačka i Brsjački) dolazi od složene reči brst+jadci (oni k,oji jedu hrst, koji brste). Kako su Brsjaci u isto vreme i zemljoradnici i stočari te kako su imali velika stada koza, oni su svoja stada vodili po šumama i tamo su sekli grane da bi im kozebrstile. To su činili naročita u proleće. I danas Brsjaci »kase šumu«, teprave lisnike za zimu. Mogu se  danas videti čitave padine, gde je šuma »pokošena« te liči na pokošenu livadu. Naročito tako »kose« neke vrste cerovog i rastovog drveća: lapar, blagunj i dr. Brsjaci se dalje i danas često susreću po šumama i putevima sa prikačenam sekirom 'o ruci. Tom sekirom on krči šumu, pravi brst za koze i brani se od divljači. Prema tome ime im dolazi od načina ishrane njihave stoke. Neki hoće da' kažu da su čak i ljudi u gladnim godinama jeli brst.
Po Miklošiću ime im dolazi od reči breza= betula, lit. beržas, lit. berze; u sl.
breza = vaeea maeulis, sparsa, brezast. Po svemu prvo zanimanje - stočarstvo.

Mijaci kažu za Brsjake da su jako prosti. Oni kažu: "Prost kao Brsjak ili "ovo je brsjačka rabota«. Brsjaci, se smatraju kao jaki i radeni ljudi. Oni nisu tako okretni kao Mijaci, ali su izdržljivi i od reči. Inače Brsjaci su jako veseli ljudi i održavaju svoje stare običaje.

Po psihičkim osobinama Brsjaci čine sastavni deo violentnog dinarskog psihičkog tipa. To dokazuju, pored ostaloga, i svojim mnogobrojnim pobunama.

Po telesnim ·osobinama možemo da zapazimo u glavnome tri tipa:jedan pravi dinarski čovek i njemu pripada starinci Brsjaci."
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Kyrios Фебруар 24, 2013, 04:12:29 поподне
Сада испадају она три речника која сам навео у пуној контрадикторности са овим другим?!?

А и добро се сећам да у тој дискусији ни речју није било поменуто никакво дрво.

Нисам сигуран да су у контрадикцији. Јеси ли тамо тражио и "берест"? А и то што ти дискутанти нису чули за "берест" ме не чуди, ако је то код њих архаизам и ако се више користи "вяз">
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Voljen od Boga Јул 12, 2018, 07:14:11 пре подне

          Берзитите, како и најголем број од словенските племиња кои ја населиле тероторијата на регионот Македонија припаѓаат на јужната словенска група тнр. Склавини. Баварскиот географ Geographus Bavarus од 9. век ги забележува Берзитите/Верзитите како Vereziti и ги населувале областите на денешна источна Германија, западна Чешка и југозападна Полска, поточно меѓу градовите Бауцен — Ерфурт — Прага — Краков. Во 9. век Берзитите сеуште постоеле како засебен етнос во централна Европа и таму имале 10 градови (Verizane ciuitates X). Еден дел од племето се населил во градот Брест во Белорусија, а друг дел, наречен Брсјаци, заминал кон југ, на Балканот. Затоа, и ден денес, луѓето кои живеат во околината на Демир Хисар и делови од Кичевско, Охридско и Велешко се наречени Брсјаци, а и голем дел на битолчани, поради доселувањето од демирхисарско.
https://www.euratlas.net/history/europe/700/entity_182.html

Јако би ми занимљиво било које хаплогрупе су нам донијели Берзити на Балкан.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: НиколаВук Јул 12, 2018, 04:51:44 поподне
   Јако би ми занимљиво било које хаплогрупе су нам донијели Берзити на Балкан.

Већ се нешто ради по том питању.  ;)
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Voljen od Boga Јул 12, 2018, 05:03:57 поподне
Већ се нешто ради по том питању.  ;)

Брсјаци су ми постали занимљиви а све је мање времена за читање. Драго ми је да се неко бавио њима.
Хвала Вуче ;)
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Скардус Август 02, 2018, 10:03:59 поподне
Како би било да се јави неко од Брсјака?
Знамо где Брсјаци живе или где су живели а сигуран сам да на српским просторима живи на десетине хиљада Брсјака. Они су се увек идентификовали као Срби и, понављам, има их на десетине хиљада широм српског етничког простора.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Voljen od Boga Август 03, 2018, 12:32:56 пре подне
Како би било да се јави неко од Брсјака?
Знамо где Брсјаци живе или где су живели а сигуран сам да на српским просторима живи на десетине хиљада Брсјака. Они су се увек идентификовали као Срби и, понављам, има их на десетине хиљада широм српског етничког простора.

Мало ће бити да се један или два мушкарца тестирају из те области, и треба одмах одустати од тога да су то све Срби. У овој област српско становништво се тако зове па чак и њихова села имају тај предзнак. Занимљиво је пропратити породицу Пепић (Пепик), одакле и када долазе у област коју осваја Милутин. У овој области гдје живе данашњи Брсјаци је егзистирала једна мени генетски блиска група. Припадник те групе који сада живи у Бугарској, православац, и ја се дописујемо ових дана, његов прадјед је из Струге. Све указује да је то јако етнички мјешовита средина а линија између Македонаца, Срба, Влаха, Арбанаса, Грка, идт. је јако танка. Некада се ту богато живјело! Занимљива је и повезаност овог становништва са становништвом које на овом форуму зовемо Малисори. 
Добро би било када би се Синиша Ј.  вратио овој теми!
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Поповски Август 03, 2018, 11:06:41 поподне
О словенских племена на територији РМ ово смо учили у школи (https://3.bp.blogspot.com/-Ozi4G_fs6eA/VGCEKdx9bVI/AAAAAAAAAFo/omMZb_fcAQc/s1600/scan0002.jpg)
Изгледа да је цела дањашна западна РМ насељена од Берзита.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: НиколаВук Август 07, 2018, 12:34:34 поподне
Позив за тестирање Y-ДНК хаплогрупе за све заинтересоване који воде порекло од старих племена Брсјака и Мијака:

https://www.poreklo.rs/2018/08/06/testiranje-rodova-iz-plemena-brsjaka-i-mijaka-u-makedoniji/
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Поповски Август 07, 2018, 06:17:04 поподне
Позив за тестирање Y-ДНК хаплогрупе за све заинтересоване који воде порекло од старих племена Брсјака и Мијака:

https://www.poreklo.rs/2018/08/06/testiranje-rodova-iz-plemena-brsjaka-i-mijaka-u-makedoniji/
Ово важи само за граѓане Србије који су пореклом Мијаци или Брсјаци?

Било би занимљиво видети њихову генетску слику јер колико ја знам у време досељивања Словена на Балкану ниједан Византијски писац није споменуо Мијаце а Брсјаци се спомињу.
Мијаци су вероватно старо племе па неки Македонски историчари кажу да су се доселили из Грчке а неки из Албаније. Из Мат тамо где су Турци населили Геге.

Брсјаци данас не постоје као ентитет а Мијаци постоје.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: ДушанВучко Август 07, 2018, 06:25:26 поподне
Зна ли се приближна процена процентуалног удела Брсјака и Мијака код данашњих Македонаца?
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Поповски Август 07, 2018, 07:28:36 поподне
Зна ли се приближна процена процентуалног удела Брсјака и Мијака код данашњих Македонаца?
Не.
У Македонији не постоје племена као на пр. у Црној Гори. Постоје Шопи, Власи али...
Једино племе су можда Мијаци. Они себе сматрају да су прави Македонци.
Моје мишљење је да су данас можда 25-30% Македонаца пореклом Мијаци.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: НиколаВук Август 07, 2018, 10:10:30 поподне
Ово важи само за граѓане Србије који су пореклом Мијаци или Брсјаци?

Било би занимљиво видети њихову генетску слику јер колико ја знам у време досељивања Словена на Балкану ниједан Византијски писац није споменуо Мијаце а Брсјаци се спомињу.
Мијаци су вероватно старо племе па неки Македонски историчари кажу да су се доселили из Грчке а неки из Албаније. Из Мат тамо где су Турци населили Геге.

Брсјаци данас не постоје као ентитет а Мијаци постоје.

Позив важи за све са брсјачким или мијачким пореклом, без обзира чије држављанство имају.

Брсјаци су свакако старији јер се племе са истим називом помиње и на простору источне Немачке и западне Пољске и Чешке током раног средњег века, дакле они су једно од племена које је учествовало у првобитном словенском насељавању Балкана, док су Мијаци највероватније настали у каснијем периоду средњег века, симбиозом словенског и цинцарског (аромунског) становништва у планинама на граници данашње Македоније и Албаније.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Гмитар Август 07, 2018, 10:27:23 поподне
Постоје ли нагађања одакле су Брсјаци (и Мијаци) дошли на Балкан?

Цитат
Брсјаци су свакако старији јер се племе са истим називом помиње и на простору источне Немачке и западне Пољске и Чешке током раног средњег века, дакле они су једно од племена које је учествовало у првобитном словенском насељавању Балкана, док су Мијаци највероватније настали у каснијем периоду средњег века, симбиозом словенског и цинцарског (аромунског) становништва у планинама на граници данашње Македоније и Албаније.

Допуна: Извињавам се, превидео сам овај део поруке.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Поповски Август 07, 2018, 11:15:39 поподне
Позив важи за све са брсјачким или мијачким пореклом, без обзира чије држављанство имају.

Брсјаци су свакако старији јер се племе са истим називом помиње и на простору источне Немачке и западне Пољске и Чешке током раног средњег века, дакле они су једно од племена које је учествовало у првобитном словенском насељавању Балкана, док су Мијаци највероватније настали у каснијем периоду средњег века, симбиозом словенског и цинцарског (аромунског) становништва у планинама на граници данашње Македоније и Албаније.
Да. Березити или Верезити се помињу у '' Чуда Св. Димитрије'' о Словенским нападима на Солуна 799 те године. Имали су и словенског кнеза - Акамир.
Данас се нико не преставља као Брсјак или Березит па не знам како планирате тестирање?
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: НиколаВук Август 07, 2018, 11:19:39 поподне
Да. Березити или Верезити се помињу у '' Чуда Св. Димитрије'' о Словенским нападима на Солуна 799 те године. Имали су и словенског кнеза - Акамир.
Данас се нико не преставља као Брсјак или Березит па не знам како планирате тестирање?

На основу географског порекла, породичног предања (код неких још увек постоји традиција о брсјачком пореклу) и етнолошке литературе која је забележила родове брсјачког порекла на тлу данашње Македоније. Језгро им је у демир-хисарском крају, из којег су се радијално ширили ка истоку, северу и западу.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Поповски Август 07, 2018, 11:24:11 поподне
На основу географског порекла, породичног предања (код неких још увек постоји традиција о брсјачком пореклу) и етнолошке литературе која је забележила родове брсјачког порекла на тлу данашње Македоније. Језгро им је у демир-хисарском крају, из којег су се радијално ширили ка истоку, северу и западу.
Да, да... Извините.
Прочитао сам горе. Синиша је нешто више написао.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: НиколаВук Август 08, 2018, 06:47:17 поподне
Могу и овде да поставим резултат првог потврђеног Брсјака на Српском ДНК пројекту, од пре неки дан:

Конески, Аранђеловдан, Панчево; раније Урошевац и Могилец

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Најбоље се уклапа у најбројнији род А, у ком потпуно поклапање на 18 маркера има са Недељковићем из Крушевца, а од Јовановића из Краљева разликује се на само 1 од 17 маркера. Са обојицом наведених дели благо повишену вредност DYS458=17. Није превише удаљен ни од осталих припадника овог рода, разлика је углавном 2-3 маркера.

Ово је први тестирани у оквиру "брсјачко-мијачког подухвата".  8) Његови су колонизовани прво у Опово 1956. године, да би убрзо прешли у Јабуку; у Опово су дошли из Урошевца, мада им то није завичај већ је вероватно у питању била међуратна сеоба из економских разлога. Потичу из Могилеца у области Порече (општина Македонски Брод), а ово у литератури пише за родове из тог села који славе Аранђеловдан:

"У књизи Петра Јовановића "Порече" коју ми је проследио Паво у Могилецу постоје три рода која славе Аранђеловдан, Урдовци (15 к.), Мијовци (9 к.) и Буштовци (27 к.). Прва два рода потичу од старог могилечког становништва које се одселило у битољски Могилан, а затим се један дом вратио пре 7 појасева, тј. пре око 200 година (око 1726, прим. Н.В.), и од тог дома потичу наведена два рода. За трећи род само пише да је досељен од Охрида. Мислим да са великом сигурношћу можемо рећи да сва три рода припадају Брсјацима."
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Voljen od Boga Август 08, 2018, 08:37:47 поподне

     Ја очекујем два резултате теста, један од свог презимењака из Битоле а други о свог пријатеља из с. Пеибилци у општини Демир Хисар. Надам се да је још неки тест искрснут јер без њих се неможе истраживат.
     Раније сам имао преписку са г. Робертом Алаѓозовским који је изузетан познаваоц ове теме. Од како је министар за културу Републике Македоније он има мање времена за ове теме али се надам да би изашао у сусрет удружењу "Порекло".
     
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: НиколаВук Август 15, 2018, 09:24:53 поподне
Други тестирани Брсјак на Српском ДНК пројекту:

Дамчески, Алимпијевдан, Крапа, Македонски Брод, Порече

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Посебност резултата Дамческог је управо у томе што хаплотип ни по чему није посебан. Дословно, све 23 вредности су модалне за динарик, што није чест случај. У том смислу, многи тестирани су, нумерички гледано, блиски Дамческом.

Тестирани је навео да је родни надимак његове породице Бизевци. Међутим, таквог рода нема наведеног код П. Јовановића:

(https://s22.postimg.cc/423ne842p/Krapa.jpg) (https://postimages.org/)

Као што видимо, у селу је постојало пет родова са овом славом, народски "Св. Ђорђе Алемпије".

У Крапи и у целом Поречу народ је у прошлости доста страдао од бугарског терора.

Дамчески је други тестирани Брсјак, у оквиру акције тестирања Брсјака и Мијака. 8) Дамчески је навео да је посетио једно старо гробље код Крапе, на коме има надгробника из 18. века и где су се мештани сахрањивали пре гробља на коме се сада сахрањују. То старо гробље мештани зову "Егејско гробље", али тестирани није био сигуран да ли су се ту сахрањивали његови преци и да ли је гробље добило име по досељеницима из егејских предела. У књизи "Порече" Петра Јовановића та миграција није забележена; за род Дурдеваца који славе Св. Ђорђа је наведено да су дошли "од Костура" (данашња Касторија у Грчкој), али то место није баш близу Егејског мора. Тестирани највероватније потиче од неког од ових пет забележених родова који славе Алимпијевдан. Иначе, у истој књизи је за Крапу забележено предање које њено име изводи или по капи Марка Краљевића која је на том месту пала, или по досељеницима из Крапске Баре у Прилепском пољу који су ово село заселили; Крапска бара се тако назива по томе што у њој има рибе - крапа (шарана).

Поглед на Крапу:

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4c/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4_%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B0.jpg)
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Sadko Април 05, 2019, 11:08:43 поподне
     Ја очекујем два резултате теста, један од свог презимењака из Битоле а други о свог пријатеља из с. Пеибилци у општини Демир Хисар. Надам се да је још неки тест искрснут јер без њих се неможе истраживат.
     Раније сам имао преписку са г. Робертом Алаѓозовским који је изузетан познаваоц ове теме. Од како је министар за културу Републике Македоније он има мање времена за ове теме али се надам да би изашао у сусрет удружењу "Порекло".
   

Имамо ли податке за два господина?
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Voljen od Boga Април 06, 2019, 12:03:50 пре подне
Имамо ли податке за два господина?

    Мој презимењак из Битоле ми је обећао да ће ме посјетит и усмено рећи све шта има. Други нема никакве везе самном.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: dragan d Април 12, 2019, 01:39:49 поподне
Дамчески, Алимпијевдан, Крапа, Македонски Брод, Порече

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

To sam ja. E sad. Moj stric, uporno tvrdi u razgovoru da su naši preci doselili u Krapa negde iz Paraćina - Ćuprije. Odakle mu to - ne znam. Dok je moj deda Lazar bio živ, nisam zapamtio da je pominjao te detalje. Pokušavam da odgonetnem da li postoji neka veza u toj priči.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: jana.mirjana Април 20, 2019, 02:24:10 поподне
deo knjige o Brsjacima https://hrcak.srce.hr/file/100565
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: plemeI Јул 12, 2019, 09:59:15 поподне
Имам питање за све Брсјаке,дали неко зна где све има Брсјака.Ја сам Алексић а Милан Алексић је овај мој логотип на форуму.Он је био четник код војводе Ћеле  од 1904-1918 дали неко зна још неког Алексића са територије ,,Старе Србије".
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: ДушанВучко Јул 12, 2019, 10:19:09 поподне
Имам питање за све Брсјаке,дали неко зна где све има Брсјака.Ја сам Алексић а Милан Алексић је овај мој логотип на форуму.Он је био четник код војводе Ћеле  од 1904-1918 дали неко зна још неког Алексића са територије ,,Старе Србије".
Јел ти он предак? Видим да је био и војвода Анђелко Алексић, рођен у Мидинцима (општина Кичево), али какве везе Алексићи из Македоније имају са тобом, и одакле претпоставка да су чак и сви Алексићи из Македоније род међусобно? Можеш ли да појасниш на твојој теми конкретне ствари из твоје породичне прошлости? (овако, причаш нешто што можемо само да ти верујемо на реч)...можеш ли конкретне ствари да пружиш? Ставио си испод слике Aлексић-Алекса-Дамјановић-Дробнјак-Косовчић-Брсјак?!
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Иван Вукићевић Јул 12, 2019, 10:35:04 поподне
Јел ти он предак? Видим да је био и војвода Анђелко Алексић, рођен у Мидинцима (општина Кичево), али какве везе Алексићи из Македоније имају са тобом, и одакле претпоставка да су чак и сви Алексићи из Македоније род међусобно? Можеш ли да појасниш на твојој теми конкретне ствари из твоје породичне прошлости? (овако, причаш нешто што можемо само да ти верујемо на реч)...можеш ли конкретне ствари да пружиш? Ставио си испод слике Aлексић-Алекса-Дамјановић-Дробнјак-Косовчић-Брсјак?!

Душане, немој да се замараш... Човек нема никакве везе ни са Ускоцима ни са Македонијом.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4296.0
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: ДушанВучко Јул 13, 2019, 12:55:46 пре подне
Ја желим да добијем још података.Али оно што имам је тачно 100% ,Алексић било које славе,вере или државе је исти и веома даљњој повезаности самном ако му је хапло група И2а-У3120 или нека мутирана мало.Он је ближи од свих другихкоји не испуњавају овај први услов.У Херцеговини су нас звали Ускоцима.Одкуд ми у Херцеговини дошли из Старе Србије.И тамо има Алексића али тек касније 1900 па надаље.Има смисла.Презиме се вратило у простор из ког су потекли.И ето мог путовања кроз историју до Брсјака.Ако некоме презиме не доказује повезаност Алексићи онда незначи ништа.Ја сам одгајан са речима да је породично презиме светиња то је оно што се немења.Име можеш.Али кум да ти га да.И нисам приметио да има великих одступања.За славу као пратиоца одмах сам видео да се неслажу.Моја је св,Јован (Богојављење)Што и јесте слава Брсјачка.Тако да слава је доказ кад сам ја у Питању.Осећање док сам боравио у Скопљу 9 месеци и кретао се по Македонији је да сам као код куће.Био сам у војсци возили смо се по крајевима Прилеп,Кичево,Охрид,Битола,задржавали се мало по свуда.Имао сам прилику да осетим те људе тамо.Сада сам о Брсјацима први пут чуо ове године.недостатак форума јер немогу да покажем слике и документа до којих сам дошао.Извори и инису  свима познати али их могу поделити.Ако их неко потражи.
Y3120 је стара грана око 2200 година и има је око 35% Срба. Алексић је често презиме, па и неки твој презимењак који је та грана, не мора да значи да је род са тобом. (напр. ја и један мој презимењак смо исто та даља грана Y3120, али нисмо род, јер нисмо исте подгране).
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: plemeI Јул 13, 2019, 01:17:05 пре подне
Имам утисак да сте ситничави и хоћете бити пецизни.А ја кажем да неко ко није И2а-У3120 мене и незанима.Али ако ћуискрено И2а-У3120  већ имамо нешто заједничко .И неморамо бити браћа.Ја имам сестру брата немам али га и нетражим.Оно сто ја видим у Брсјацима је огромна историјска повезаност.Брат или родбина је до 100 година чак и мање.А ја се враћам у назад 3800 година..тамо ни 1% нема од родбине.Али има нешто што се немења а то је ДНК то нико неможе да вам украде.Поред тога Брсјаци су имали групе са мало различитим обичајима.Можда ни ДНК није иста.Ако почнете њихова презимена да укуцавате у претрази на сајту видићете далеко највећу заступљеност (Брсјачких )презимена .Прочитајте све сеобе које било где да су заведене и видећете данашњу прилику у којој живимо.Зар вам треба већи доказ.Расејање људи се некада и сада одвија а траг је једино ДНК.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: drajver Новембар 08, 2020, 12:08:16 поподне
Данас одгледах на РТС трезору емисију о Брсјацима из серијала Људи и нарави из 1970-тих коју је водио Љубивоје Ршумовићи. Морам рећи да је овај серијал прилично добро урађен и вођен, Ршумовић је заиста знао поставити интересантна питања и чини ми се да су му се људи отварали. Доста етнографских, етнопсихолошких података може да се извуче из ових емисија.

Емисије о Брсјацима и Мијацима приказале су ове двије етнографске групе из уста њихових припадника. Открили су и нека општа, устаљена мишљења једних о другима. Тај антагонизам између Брсјака и Мијака подсјећа на неке сличне антагонизме у другим нашим крајевима. Укратко могло би се свести на ово:

Брсјаци: сирови, импулсивни (чак се и име Брсјаци изводи од брзања било у говору било у размишљању) , храбри, наивни, физички радни, сиромашни, прости
Мијаци: интелигентни, сналажљиви, прорачунати, клоне се физичког рада ( у емисији кажу да Мијаци тешко подигну шта теже од кашике), богати, углађени, клоне се борбе (Брсјаци им пребацују неучествовање у све и једном ослободилачком покрету)

Мијаци су типични представници старобалканског, византијског типа онако као га је и Цвијић описивао. То је увијек тип прилагођавања и преживљавања. Реалисти. Опортунисти.

Брсјаци носе ту, рекао бих, типично словенску особину, играња на све или ништа, или главом кроз зид. Идеалисти. Неко би рекао не превише паметни.

Ипак и једни и други су успјели, свако на свој начин, да сачувају православље.

Сама чињеница да су се мијачке дјевојке ријетко кад удавале међу Брсјаке,а обрнуто је случај био чешћи, говори у прилог томе да су Мијаци ипак били у схватању тамошњег народа на вишем друштвеном нивоу од Брсјака.

Из ових филомова које је Ршумовић снимио, међу Брсјацима заиста има више свјетлооких појединаца и рекао бих и да су физиономије становника више словенске. Међу Мијацима се могу примјетити неке изразито медитеранске физиономије.

Не знам како ствари стоје у хаплогрупама код досад тестираних појединаца. Знам да је Никола пратио та истраживања, али нисам се удубљивао у статистику.

Иначе, нисам успио на Youtube да нађем Ршумовићеву емисију о Брсјацима (која је прилично интересантна), али јесам о Мијацима, па је постављам.

https://www.youtube.com/v/buTCzQ22cDc
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Небојша Новембар 08, 2020, 12:12:56 поподне
Колико се сећам неких генетичких резултата, Брсјаци и Мијаци су убедљиво најхетерогенија "племена". Мислим да се нека законитост на основу генетике не може извући, али најбоље да поставимо те резултате на једно место, па проверимо поново.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Небојша Новембар 08, 2020, 12:34:10 поподне
Знам за два резултата Мијака из светских база

Зелчевић, Митровдан, Галичник, R1a-M417 (23andMe)
Михајлов, Тресонче, R1a-M198 (FTDNA)
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Небојша Новембар 08, 2020, 12:39:20 поподне
Из ових филомова које је Ршумовић снимио, међу Брсјацима заиста има више свјетлооких појединаца и рекао бих и да су физиономије становника више словенске. Међу Мијацима се могу примјетити неке изразито медитеранске физиономије.

Она тројица Мијака што причају о говору заиста изгледају као да су из серије "Сопранови". Али је упитно да ли то има везе са Y-днк. Медитерански подтипови су веома раширени на простору Македоније.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: drajver Новембар 08, 2020, 12:49:42 поподне
Она тројица Мијака што причају о говору заиста изгледају као да су из серије "Сопранови". Али је упитно да ли то има везе са Y-днк. Медитерански подтипови су веома раширени на простору Македоније.

Иако нисам поставио снимак емисије о Брсјацима, сам почетак те емисије је у контрасту са овом сценом тројице Мијака, зализане физуре испред продавнице који сједе и опуштено причају. Наиме, емисија о Брсјацима, почиње са сценом у којој отац и син Брсјак косе. На главама носе вијенац од лишћа да их сунце не пржи. Неко би рекао, ко умије њему двије.  :)
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: drajver Новембар 08, 2020, 12:54:09 поподне
А што се тиче Y-днк и не очекујем да она буде сасвим хомогена, али би се могло очекивати да словенске хаплогрупе мало претегну код Брсјака у односу на Мијаке. Мада ни то не мора увијек да буде правило.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: drajver Новембар 08, 2020, 12:55:43 поподне
Знам за два резултата Мијака из светских база

Зелчевић, Митровдан, Галичник, R1a-M417 (23andMe)
Михајлов, Тресонче, R1a-M198 (FTDNA)

Хаплогрупа овог Михајлова јесте R1a, али се не ради о словенској R1a. То је она ријетка, стара грана о којој смо и раније писали.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: НиколаВук Новембар 08, 2020, 01:26:18 поподне
Колико испратих до сада резултате, укључујући и ове што пристижу са подухвата тестирања староседелачких родова Македоније, не бих рекао да код Брсјака нешто посебно претеже "словенски елемент", већ да је стање прилично "изједначено" и хетерогено. Видећемо како ће бити на нешто већем узорку. Што се тиче Мијака, они ми по својој хетерогености и присуству ретких хаплогрупа наликују помало на Горанце, мада немају са њима генетичких веза, барем по до сада приспелим резултатима. Мијаци и Горанци би могли да се посматрају као два "рефугијума", где је старо становништво узмицало пред новим, од праисторије и антике преко средњег века до модерног доба.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Лаф Новембар 08, 2020, 01:56:29 поподне
Пар навода из међуратних путописа Григорија Божовића објављиваних у "Политици":

"Брсјаци имају све оне особине које обележавају нашега такозванога Динарца. Мијаци су умнији, довитљивији, просвећенији, некако старинскији, побожнији и православнији. Но зато мекши, за борбу мање споспобни да се уређују и да је воде отворено и бунтовно. Брсјаци су на првом месту јунаци...Но, зато су примитивнији, сељачкији, тако да речем; мање просвећени, мање побожни, слабији од Мијака православци. Закон им је према жени лабавији, однос слободнији, не тако крепак и честити као код Мијака... Иако су за мијачку шалу полуверци опет Брсјаци носе све најстарије и најпотврдније одлике словенске и српске, премда на окрајинама од тих особина већ почињу да губе. Просечно су Брсјаци средњега раста, коштуњави и витки, дугих образа, више плави, зелених и кестењастих очију, здрави. Није тешко код њих срести човека као да је растао на Грахову и наићи на најлепшу и најизразитију динарску главу..."

"Горане познајем из детињства и посматрам их одавно, али само овде на печалби. Одавно ме мучило питање њихове старине, у мраморје уклесани њихови обичаји и говор. Све око њих осим православних Сречана није на њих личило. Док нисам видео и чуо Мијаке. И њихова тамна предања да су неки њихови рођаци при покрету са југа пошли ка Радомиру и Призренским Странама. Ето тада ме је, доле у Малој Реци, спопала мисао да су Горани њихови рођаци и то племенски, или у најмању руку да су некада заједно живели на реци Галику (...) Само трага ради. Горанска ношња најсличнија је мијачкој. Говор истоветан. Песма музички најближа. Занимања у истим облицима: печалба и сточарство. Чедност жене и породице, слобода и светиња девојке. Љубав према завичају. Словенска питомост. Све свадбе обично једном у години. Смисао за трговину и печалбу, али и распикућство на дому кад треба женити или госта дочекати. Одвратност према разбојницима и пушци.. И једнаки "тврдоверци" мимо свет, једни у православљу, други у исламу. Такође, једно исто име планине: "Галић" - Галич, Галик, Ђалич. Горани као и Мијаци изговарају "мије" и "вије" "таке", "ток, токо", "дејче"-девојче, "јабоука"- јаболка, а глаголе мењају готово истоветно. Осим тога, горанска презимена су као и мијачка."

Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Небојша Новембар 08, 2020, 02:34:24 поподне
"Брсјаци имају све оне особине које обележавају нашега такозванога Динарца. Мијаци су умнији, довитљивији, просвећенији, некако старинскији, побожнији и православнији. Но зато мекши, за борбу мање споспобни да се уређују и да је воде отворено и бунтовно. Брсјаци су на првом месту јунаци...Но, зато су примитивнији, сељачкији, тако да речем; мање просвећени, мање побожни, слабији од Мијака православци. Закон им је према жени лабавији, однос слободнији, не тако крепак и честити као код Мијака... Иако су за мијачку шалу полуверци опет Брсјаци носе све најстарије и најпотврдније одлике словенске и српске, премда на окрајинама од тих особина већ почињу да губе. Просечно су Брсјаци средњега раста, коштуњави и витки, дугих образа, више плави, зелених и кестењастих очију, здрави. Није тешко код њих срести човека као да је растао на Грахову и наићи на најлепшу и најизразитију динарску главу..."

Морам рећи да имам колегу који је из брсјачког краја (Порече) и изгледа баш тако. Висок, крупан, плав, готово "викиншки" тип. Никад на прву не бих рекао да је из Македоније поркелом. ;)

У част Брсјачке буне настала је песма "Што је врева"

https://www.youtube.com/v/rg659MTgLwk



Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Деспотовски Јул 24, 2021, 12:20:33 пре подне
Ево да се јави један Брсјак.  :)

На почетку да кажем да у мојој породици не зна се ништа о томе. Мој деда је сазнао да потичемо из неког села Премка у Кичево и то је то.

Како сам истраживао свој родослов сазнао сам да је мој наврдеда Деспот 1869 г. дошао у Скопљу из с. Премка у Кичево.  У том селу међу досељеним родовима помиње се и род Ивановци, коме ја припадам. Ивановци су се доселили у с. Премка око 1735 г. из с. Иванчишта и по овом селу су добили и име рода. Наша крсна слава је Св. Никола. Да род Ивановци припада племену Брсјака сазнао сам од једног човека, који такође припада овом роду и о томе су му причали и отац и деда. Иначе он је истраживао с. Премка и објавио је једну књигу о овом селу.

Када је реч о етничкој припадности сви моји рођаци сматрају себе Македонцима, сем мене који себе сматрам Србином, јер између осталог презивали смо се Деспотовић све до 1940 и неке .

Што се тиче мог днк припадам E-V13 хаплогрупи. Немам поклапања ни са ким, али најближи сродници у бази СДНКП (поклапање на 20 од 23 маркера) су ми тројица припадника племена Васојевићи, гране Рајевићи-Лопаћани. Каква је тачније ова сличност сазнаћу кад будем урадио дубљи днк тест.

Што се тиче емисије о Брсјацима из серијала Људи и нарави из 1979. можете да је погледате на следећем линку - https://rtsplaneta.rs/video/show/235776/---?fbclid=IwAR1KVNDlqRydKuF8BPQ9GG6uw7L-tTDmw7YpBXg5G0lYkng2LJ3eesr8hyg
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Лаф Август 04, 2021, 03:13:24 поподне
Када је реч о етничкој припадности сви моји рођаци сматрају себе Македонцима, сем мене који себе сматрам Србином, јер између осталог презивали смо се Деспотовић све до 1940 и неке .

Ово ме подсети на антологијску кринџ сцену:
https://www.youtube.com/v/0SN27SGVuwY
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Деспотовски Август 04, 2021, 08:47:05 поподне
Филм је баш лош.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Деспотовски Децембар 15, 2021, 11:25:32 поподне
Ускоро и хорор прича из 19. века из брсјачког краја!!!

https://youtube.com/v/6-G39n2sCVU
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Срка Мај 06, 2022, 09:55:51 пре подне
Да ли су Брсјаци они који су подигли град Србицу како сам негде овде прочитао? Уколико је то тачно, то би дало одговоре на много питања.

Да ли је српско име у Македонији присутно и пре ширења српске државе?

Зна се да Цар спомиње само Србе и Грке (Бугаре и Арбанасе), дакле "македонске скловене" не разликује од Срба.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: vasil Мај 06, 2022, 12:50:01 поподне
Повече от очевидно е че Македонските Славяни не са от Сръбското племе и са дошли от изток, всеки сам може да види че в Македония преобладават Z17855, Y4460 и Y18331 според мен слабото присъствие на PH908 е в следствие на миграции от север на юг от Косово и Шоплука. Къде точно са граничели Сърбите и Антите не съм много сигурен но при всички случаи не е толкова на юг имайки предвид това че имаме Шопски/Косовски клонове на Z17855 и някъде бях чел че се срещал и топонима Киево което е примерно старото име също на село Голям Извор(Тетевенско) така че ако трябва да гадая Косово и Южното Поморавие или са били някаква смесена зона или са били заселени само от Антите на север съм сигурен че Моравците, Браничевците и Тимочаните са от Сръбските Славяни.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: vasil Мај 06, 2022, 01:04:06 поподне
Повече от очевидно е че Македонските Славяни не са от Сръбското племе и са дошли от изток, всеки сам може да види че в Македония преобладават Z17855, Y4460 и Y18331 според мен слабото присъствие на PH908 е в следствие на миграции от север на юг от Косово и Шоплука. Къде точно са граничели Сърбите и Антите не съм много сигурен но при всички случаи не е толкова на юг имайки предвид това че имаме Шопски/Косовски клонове на Z17855 и някъде бях чел че се срещал и топонима Киево което е примерно старото име също на село Голям Извор(Тетевенско) така че ако трябва да гадая Косово и Южното Поморавие или са били някаква смесена зона или са били заселени само от Антите на север съм сигурен че Моравците, Браничевците и Тимочаните са от Сръбските Славяни.
http://www.rastko.rs/arheologija/delo/13047
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Деспотовски Мај 12, 2022, 09:34:23 поподне
Томо Смиљанић Брадина у „Племе Брсјаци”пише о томе да су Брсјаци у 8. веку основали насеобину Србију. Остаци насеобине су били видљиви по вароши Србица, касније позната и као Сервиа, на реци Бистрици.

Што се тиче српског имена, али у буквалном смислу, као мушко лично име, дошао сам до података да почиње да се појављује најраније за време Немањића. А уопштено кад се помињу Срби, мислим да је јасно да се помињу и пре 8. века.
Наслов: Одг: Брсјаци
Порука од: Христифор Август 02, 2022, 02:46:53 поподне
О словенских племена на територији РМ ово смо учили у школи (https://3.bp.blogspot.com/-Ozi4G_fs6eA/VGCEKdx9bVI/AAAAAAAAAFo/omMZb_fcAQc/s1600/scan0002.jpg)
Изгледа да је цела дањашна западна РМ насељена од Берзита.

Мислим да карта није баш најтачнија.